Bol, crvenilo, curenje gnoja: Zašto su deca podložnija upali srednjeg uha i kako ih štiti majčino mleko

Infekcije uha predstavljaju jedan od najčešćih zdravstvenih problema u dečjem uzrastu. Iako se često razvijaju kao komplikacija bezazlenih respiratornih infekcija, mogu da izazovu izražene simptome i nelagodnost. U težim slučajevima javlja se i curenje gnojnog sadržaja iz uha, što ukazuje na uznapredovalu upalu i zahteva blagovremenu medicinsku intervenciju.

Kako nastaje upala srednjeg uha

Upala najčešće zahvata srednje uho - prostor iza bubne opne koji je povezan sa nosnim delom ždrela putem Eustahijeve tube. Njena osnovna funkcija je ventilacija i izjednačavanje pritiska.

Tokom prehlade, gripa ili alergije dolazi do otoka sluzokože disajnih puteva, što dovodi do otežane prohodnosti Eustahijeve tube. Kao posledica, sekret se zadržava u srednjem uhu, stvarajući pogodno okruženje za razvoj bakterija.

Istraživanja pokazuju da virusne infekcije često prethode bakterijskim, jer oštećuju lokalnu odbranu sluzokože i olakšavaju prodor patogena.

Zašto su deca podložnija infekcijama uha?

Deca značajno češće obolevaju od upale uha nego odrasli, a razlozi su višestruki:

• nedovoljno razvijen imunski sistem (organizam teže prepoznaje i eliminiše uzročnike infekcija)
• anatomske karakteristike (Eustahijeve tube su kraće, uže i postavljene horizontalnije)
• prisustvo adenoida - treći krajnik (može dodatno da ometa ventilaciju srednjeg uha)
• veća izloženost patogenima (boravak u kolektivima poput vrtića):

Jedna važna naučna činjenica jeste da deca koja su dojena najmanje 6 meseci imaju manji rizik od razvoja upale srednjeg uha, zahvaljujući zaštitnim antitelima iz majčinog mleka.

Faktori rizika koje ne treba zanemariti

Pored infekcija disajnih puteva, na pojavu upale uha mogu da utiču i izloženost duvanskom dimu, zagađenje vazduha, alergije, nepravilna higijena nosa i korišćenje cucle u kasnijem uzrastu.

Sezonski, najveći broj slučajeva beleži se tokom jeseni i zime, kada su virusne infekcije učestalije.

Simptomi upale uha kod dece

Klinička slika može da varira u zavisnosti od uzrasta deteta i težine infekcije. Najčešći simptomi uključuju jak bol u uhu, razdražljivost i plač, poremećaj sna, odbijanje hrane i povišenu telesnu temperaturu.

Kod odojčadi simptomi mogu da budu nespecifični, poput povlačenja za uvo ili nemira. U težim slučajevima dolazi do perforacije bubne opne, što se manifestuje curenjem gnojnog sadržaja iz uha. Iako ovo može privremeno da smanji bol zbog oslobađanja pritiska, stanje zahteva obavezan pregled lekara.

Dijagnostika, lečenje i komplikacije

Dijagnozu postavlja pedijatar ili specijalista otorinolaringolog na osnovu pregleda uha (otoskopije). Terapija zavisi od uzroka i težine simptoma.

Simptomatska terapija podrazumeva lekove protiv bolova i temperature, antibiotici se primenjuju kada se potvrdi ili sumnja na bakterijsku infekciju, a lokalnu terapiju predstavljaju kapi ili sprejevi za nos. Važno je naglasiti da se antibiotici ne koriste rutinski u svim slučajevima već ciljano, u skladu sa savremenim medicinskim smernicama.

Ukoliko se ne leči adekvatno, upala uha može da dovede do komplikacija kao što su ponavljajuće infekcije, privremeni gubitak sluha ili širenje infekcije na okolne strukture. Zbog toga je pravovremena dijagnoza od ključnog značaja.

Prevencija: Ključ smanjenja rizika

Prevencija upale uha zasniva se na jačanju opšteg i lokalnog imuniteta, kao i održavanju prohodnosti disajnih puteva:

• redovna higijena nosa (fiziološki rastvori, sprejevi)
• pravilna i uravnotežena ishrana
• dovoljno sna i fizičke aktivnosti
• izbegavanje duvanskog dima
• boravak na svežem vazduhu.

Kod dece sklone čestim infekcijama, konsultacija sa lekarom o dodatnim merama prevencije može biti od velike koristi. Posebnu pažnju treba obratiti na znakove poput jakog bola i pojave sekreta iz uha, jer mogu ukazivati na ozbiljniji tok bolesti.

(eKlinika.rs)