Da li se poremećaj pažnje ADHD drugačije ispoljava kod dečaka i devojčica: Šta kada ostane neprepoznat

Dečaci sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) češće privlače pažnju nemirnim i impulsivnim ponašanjem, dok se kod devojčica simptomi mogu ispoljavati tiše i neprimetnije. Zbog toga devojčice ponekad ne dobiju dijagnozu na vreme, što može da utiče na njihovo samopouzdanje, školski uspeh i mentalno zdravlje.

Zašto se ADHD češće dijagnostikuje kod dečaka?

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) ne ispoljava se kod svakog deteta na isti način. Kod neke dece, naročito dečaka, simptomi mogu da budu upadljivi i teško ih je ne primetiti. Kod devojčica, znaci poremećaja su suptilniji i lakše se pripisuju rasejanosti ili nezainteresovanosti. Ove razlike utiču na to kod koga se ADHD brže prepoznaje i kome se na vreme postavlja dijagnoza. Razvojni pedijatar dr Carrie Cuffman iz Cleveland Clinic objašnjava zašto je važno razumeti različite načine na koje se ovaj poremećaj ispoljava.

Preporučujemo

- Dečacima se dijagnoza ADHD postavlja gotovo dvostruko češće nego devojčicama. Međutim, to ne znači nužno da je ovaj poremećaj kod njih češći ili izraženiji. Jedan od razloga može da bude to što se simptomi kod dečaka lakše uočavaju - ističe dr Cuffman.

ADHD se najčešće ispoljava u tri oblika:

Hiperaktivno-impulsivni oblik - izražena potreba za kretanjem, nemir i reagovanje bez razmišljanja.

Pretežno nepažljivi oblik - teškoće sa koncentracijom, praćenjem uputstava i organizacijom.

Kombinovani oblik - istovremeno prisustvo simptoma nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti.

Prema rečima dr Carrie Cuffman, dečaci sa ADHD češće pokazuju hiperaktivno i impulsivno ponašanje koje okolina lako primećuje. Kod devojčica su, s druge strane, češći manje upadljivi znaci u vezi nepažnje.

Ipak, ove razlike nisu pravilo koje važi za svako dete. I dečaci mogu da imaju pretežno nepažljivi oblik ADHD, dok se kod devojčica mogu javiti izražena hiperaktivnost i impulsivnost.

Kako se ADHD najčešće ispoljava kod dečaka?

Kod dečaka simptomi često više remete svakodnevne aktivnosti i zbog toga ih roditelji i nastavnici lakše prepoznaju. Mogu da uključuju:

• stalno trčanje, kretanje ili ponašanje koje deluje izrazito nemirno
• fizičku agresivnost
• teškoće sa mirnim sedenjem
• preterano pričanje
• burne reakcije na različite situacije
• upadanje drugima u reč ili prekidanje razgovora i aktivnosti.

- Dečaci sa ADHD mogu da deluju kao da su stalno u pokretu i da sve rade ubrzano. Takvo ponašanje lako privlači pažnju, ali može da dovede i do češćih disciplinskih problema kod kuće ili u školi -  objašnjava dr Cuffman.

Kako se ADHD ispoljava kod devojčica?

Kod devojčica simptomi mogu da budu manje očigledni. One ponekad deluju povučeno, zamišljeno ili odsutno, pa njihovi problemi sa pažnjom mogu da prođu neprimećeno.

Mogući znaci su:

• često maštanje i odsutnost mislima
• teškoće sa održavanjem koncentracije
• nedostatak samopouzdanja
• vrpoljenje i nemir
• verbalnu agresivnost, poput zadirkivanja
• teškoće u održavanju prijateljstava
• problemi sa školskim obavezama i učenjem.

- To su obično tiši simptomi, zbog čega ih je lako prevideti. Devojčice često ne privlače pažnju ometajućim ponašanjem koje se češće dovodi u vezu sa dečacima - kaže Cuffman.

Ipak, ni ovo nije univerzalno pravilo - neke devojčice sa ADHD mogu da ispoljavaju i izrazitu fizičku hiperaktivnost.

Zašto ADHD kod devojčica često ostaje neprepoznat?

Istraživanja pokazuju da se devojčice znatno ređe upućuju na procenu zbog sumnje na ADHD nego dečaci. Jedno od objašnjenja jesu razlike u načinu ispoljavanja simptoma, naročito u ranom detinjstvu.

Važnu ulogu imaju i društvena očekivanja. Od devojčica se često očekuje da budu mirnije, tiše i uzdržanije. Zbog toga njihova rasejanost, povučenost ili teškoće sa organizacijom mogu da budu pogrešno protumačene kao osobine ličnosti, a ne kao mogući znaci poremećaja.

- Očigledno je da kod mnogih devojčica ne prepoznajemo ADHD - upozorava dr Cuffman i dodaje da se kod odraslih žena ADHD dijagnostikuje približno istom učestalošću kao kod muškaraca. Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što nepažnja i teškoće sa organizacijom s godinama postaju uočljivije, posebno kada porastu obaveze koje donosi odraslo doba.

Šta se događa kada ADHD kod devojčica ostane nedijagnostikovan?

Kada se ADHD ne prepozna, dete ne dobija odgovarajuću podršku. Posledice mogu da se odraze na školski uspeh, odnose sa porodicom i vršnjacima, ali i na sliku koju dete ima o sebi. Devojčice sa neprepoznatim ADHD ponekad se nepravedno označavaju kao lenje ili nedovoljno zainteresovane za školu.

- Ako imate teškoće sa pažnjom, učenje može da bude mnogo teže. Devojčicama sa nedijagnostikovanim ADHD može se govoriti da se ne trude dovoljno, iako se zapravo suočavaju sa teškoćama koje ne mogu jednostavno da prevaziđu većom disciplinom. Takva iskustva mogu da naruše samopouzdanje i doprinesu razvoju anksioznosti i depresije -objašnjava dr Cuffman.

Zašto je važno rano prepoznavanje?

Prepoznavanje simptoma na vreme omogućava da dete dobije odgovarajuću procenu, podršku i, kada je potrebno - lečenje. To može da mu pomogne da lakše savladava školske obaveze, razvija odnose sa vršnjacima i izgradi zdravije samopouzdanje.

- Kada znate da dete ima ADHD, možete da ga lečite i pružite mu podršku. Postoji mnogo načina da se deci pomogne da razviju svoje sposobnosti i ostvare uspeh - važno je da se na vreme započne sa odgovarajućim koracima - ističe dr Cuffman i podseća da dete koje je tiho, zamišljeno ili se teško organizuje takođe može imati ADHD. pedijatri naglašavaju da nisu sva deca sa ovim poremećajem nemirna i impulsivna, a teškoće sa pažnjom ne treba automatski tumačiti kao lenjost ili nedostatak truda.

(eKlinika.rs)