Naučnici pratili 37.000 dece i otkrili: Što je beba duže dojena, manji je rizik od simptoma ove bolesti

Norveški naučnici otkrili su da isključivo duže dojene bebe imaju manju verovatnoću da razviju simptome ADHD - poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću, a uočeno je i da od dužeg dojenja najveće koristi imaju devojčice. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju dojenje u roku od prvog sata nakon rođenja i isključivo dojenje u prvih šest meseci, što znači da se bebama ne daje nikakva druga hrana ili tečnost.

Što je dete duže dojeno to je niži nivo simptoma ADHD u uzrastu od 3, 5 i 8 godina

Istraživači sa University of Bergen u Norveškoj pronašli su vezu između toga koliko dugo majke doje i verovatnoće da će njihovo dete razviti simptome ADHD.

Preporučujemo

- Dobro je poznato da na psihijatrijske simptome i poremećaje mogu da utiču i genetski i faktori okoline. Otkrili smo da što je dete duže isključivo dojeno (do šest meseci), to je niži nivo simptoma ADHD u uzrastu od tri, pet i osam godina - istakla je Berit Skretting Solberg, psihijatar i istraživač na Odeljenju za biomedicinu University of Bergen.

Istraživači su analizirali podatke više od 37.000 dece rođene u Norveškoj između 1999. i 2009. godine, prateći obrasce dojenja i nadgledajući ih u uzrastu od tri, pet i osam godina. Otkrili su da svako dojenje ima veze sa smanjenim simptomima ADHD, ali se efekat povećavao i sa trajanjem i sa intenzitetom, dostižući vrhunac kod isključivog dojenja do šest meseci. Studija je takođe pronašla značajne razlike između polova, pri čemu su devojčice pokazale najjače veze u svim uzrastima.

Solberg je primetila da, iako je nasleđe verovatno najjači faktor rizika za ADHD, neurorazvojne poremećaje oblikuje više faktora. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) je bihevioralno i neurorazvojno stanje koje karakteriše nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost. Obično se dijagnostikuje tokom detinjstva. Ne postoji lek za ADHD, ali lečenje uključuje bihevioralnu terapiju i lekove.

Duže dojene bebe - majčino mleko jedina hrana u prvih šest meseci

Majčino mleko je primarni izvor hrane za većinu dece tokom prvih nekoliko meseci života. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju dojenje u roku od prvog sata nakon rođenja i isključivo dojenje u prvih šest meseci, što znači da se bebama ne daje nikakva druga hrana ili tečnost, uključujući vodu.

Istraživači ukazuju da nekoliko bioloških mehanizama može objasniti tu vezu. Majčino mleko sadrži brojne hranljive materije (makronutrijente), vitamine, prebiotike i probiotike, imunološke komponente i druge biološki aktivne komponente koje mogu da oblikuju  razvoj mozga u ranom periodu života.

Uprkos ovim prednostima, studija je otkrila da su učesnice u proseku u potpunosti dojile manje od četiri meseca. Postoji mnogo razloga zašto žene ne doje - neke zbog postojećih zdravstvenih stanja, dok druge prestaju ranije nego što je planirano zbog radnog rasporeda i nedovoljne podrške. U slučajevima kada dojenje nije moguće, preporučena alternativa tokom prve godine života su mlečne formule za odojčad (adaptirano mleko), najčešće na bazi kravljeg mleka.

Budući da je reč o opservacionom istraživanju, ono ne može da dokaže da dojenje uzrokuje smanjenje simptoma ADHD, nego samo pokazuje vezu između tih faktora zbog čega autori zato ističu da su potrebna dodatna istraživanja.

(eKlinika.rs)