Kapi za nos su u nekim slučajevima najlakši i najbrži način da „prodišemo“ i da se izborimo sa simptomima prehlade. Problem se javlja kada su tegobe dugotrajne i kada kažemo da „nismo u stanju da dišemo bez kapi za nos“. Tegobe su izraženije u ležećem položaju, tokom spavanja, pa je zapušen nos problem koji mnoge osobe budi iz sna. Stručnjaci upozoravaju da kapi mogu da posluže kao prva pomoć, ali takođe ističu da se mogu koristiti najduže 7 dana.
Začarani krug
Kapi za nos često su krivci što se nađemo u začaranom krugu između upotrebe kapi i zapušenog nosa. U nameri da ublaže simptome, pacijenti svakodnevno i sve češće koriste kapi, dok im je nos i dalje zapušen. Na taj način razvija se tolerancija na lek uz čiju pomoć i dalje sve teže dišemo.
Stručnjaci navode da kapi sadrže nafazolin, oksimetazolin, ksilometazolin, efedrin, fenilefrin i da mogu da dovedu do medikamentoznog rinitisa, to jest zavisnosti od kapi za nos.
Zašto dolazi do tolerancije organizma?
Smatra se da kapi za nos stimulišu alfa-receptore i sužavaju krvne sudove, čime smanjuju otok sluzokože nosa, koji je čest simptom prehlade, neke infekcije ili delovanja alergena.
Kapi za nos na izvesno vreme smanjuju otok sluzokože nosa i kada prođe dejstvo kapi, one, kako se veruje, deluju na beta-receptore koji šire krvne sudove i otežavaju disanje. Postoje i teorije prema kojima česta upotreba kapi stimuliše alfa-receptore i smanjuje broj funkcionalnih receptora, te ovi lekovi na kraju ne mogu da suze krvne sudove i „otvore“ nos.
Kapi za nos sužavaju krvne sudove
Lekari kažu da je nos prostor ispunjen sitnim šupljinama, širine dva centimetra od središnje pregrade do bočne strane nosa. Taj prostor se stalno sužava i širi; u jednom trenutku on može da iznosi pet centimetara, a u sledećem dva centimetra. Ksilometazolin je sastojak kapi za nos koji sužava krvne sudove i proširuje tu šupljinu, ali i najviše pomaže kada je nos zapušen.
Kapi za nos se koriste najduže sedam dana, naglašavaju lekari. Namena kapi jeste da sužavaju krvne sudove i smanjuju otok sluznice. Posle, na primer, jednog meseca upotrebe kapi, ovaj prirodni sistem se poremeti i sluznica koja je bila dva centimetra počne da otiče pet centimetara, zbog čega se ponovo javlja osećaj zapušenog nosa, objašnjavaju lekari.
Dugotrajna upotreba ksilometazolina može dovesti do peckanja i sušenja sluzokože nosa. Moguće je i trajno oštećenje sluzokože posle produžene primene.
Koje sredstvo može da se koristi neograničeno?
Preporuka je da u slučaju dugotrajnog problema posetimo lekara. Zapušen nos može da bude reakcija na suv vazduh i iritaciju sluzokože. Nekada ovlaživači vazduha mogu da budu od pomoći.
Većina stručnjaka savetuje ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, koji sadrži slanu vodu. Na ovaj način se vlaže nosne šupljine, razređuje sluz i olakšava disanje. Fiziološki rastvor je sredstvo koje možemo da koristimo bez ograničenja, a savetuje se i deci.
Ne smemo da jako duvamo nos, jer je moguće da dođe do još većeg problema. Potrebno je da pri pokušaju da se oslobodimo nagomilanog sekreta, zatvorimo jednu nozdrvu i polako dunemo u papirnu maramicu. Što sporije i tiše, to bolje. Postupak se ponovi na drugoj nozdrvi. Potom se ruke operu sapunom i vodom kako bi se sprečilo moguće širenje infekcije.
