Bolest iz tople sobe, budimo se sa zapušenim nosom i teško dišemo, iako se tegobe mogu izbeći zdravom navikom

Čestice i isparljiva organska jedinjenja mogu lako da se nagomilaju u većim koncentracijama u toplim zatvorenim prostorijama tokom zimskih dana i obično iritiraju grlo, nos i oči. Zimi zatvaramo domove kako bismo sprečili prodor hladnog vazduha; u prostorijama ima manje svežeg vazduha, dok se u isto vreme talože prašina, spore buđi i hemijska isparenja od čišćenja ili kuvanja. Lekari napominju da suv i ustajao vazduh može da izazove blage probleme kod svih osoba, a posebno kod pacijenata koji se leče od alergije ili astme.  U ovakvim siutacijama često možemo sami sebi lako da pomognemo -  nekada je dovoljno da otvorimo prozor na nekoliko minuta i u bitnoj meri ublažimo tegobe.

Lošiji kvalitet vazduha

Da zagađenje vazduha nije isključivo problem spoljne sredine, podseća nas dr Madhav Čopra, interventni pulmolog sa Banner University Medicine.

Preporučujemo

- Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru može zimi da bude lošiji, jer su domovi uglavnom zatvoreni, usled čega su moguće veće koncentracije unutrašnjih zagađivača, poput čestica i isparljivih organskih jedinjenja - kaže dr Čopra.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), koncentracije određenih zagađivača u zatvorenom prostoru mogu biti dva do pet puta veće nego napolju. Dobra vest je da možemo da preduzmemo male korake kako bismo obezbedili svež, čistiji i bezbedniji vazduh u svom domu.

Problem suvog vazduha

Ukoliko se zimi budite zapušenog nosa ili češće kašljete iako niste bolesni, uzrok može da bude kvalitet vazduha u sobi. Niska vlažnost vazduha čini sluz u disajnim putevima gušćom i težom za izbacivanje, a u ovakvim uslovima lakše opstaju bakterije i virusi.

- Suv i zagrejan vazduh može da naruši mukocilijarni klirens, koji je mehanizam odbrane respiratornog sistema. Suv vazduh može da isuši zaštitni sloj sluzi (mukus) u disajnim putevima i sinusima koji „hvata“ prašinu, patogene i strane čestice i stvori uslove za veći rizik od respiratornih infekcija - objašnjava dr Čopra.

Suvi vazduh može da:

•  iritira nos, grlo i oči
•  izazove krvarenje iz nosa ili učestalo kašljanje
•  isuši kožu i usne
•  pogorša simptome astme i alergija
•  poveća statički elektricitet (naelektrisana kosa)

Buđ i grinje

Topao, ustajao vazduh u kombinaciji sa kondenzacijom na prozorima ili zidovima stvara savršeno okruženje za razvoj buđi, posebno u kupatilima, kuhinjama ili podrumima. U prostorijama u kojima ima buđi češće se javljaju alergije i respiratorni problemi.

Suvi vazduh takođe podiže prašinu i omogućava razmnožavanje grinja u tepisima, posteljini i nameštaju. Ova sitna, ljudskim okom nevidljiva stvorenja jedan su od glavnih uzroka zimskih pogoršanja alergija.

 Kako da poboljšamo kvalitet vazduha u prostorijama u kojima spavamo i provodimo veći deo dana?

Ključ zdravijeg vazduha u zatvorenom prostoru je dobra ravnoteža između stepena vlažnosti, ventilacije i filtracije. Nekoliko malih i jednostavnih koraka može da nam omogući lakše disanje i tokom zime.

Redovno menjajte filtere

Ukoliko se grejemo na klima-uređaje, bitno je da redovno menjamo i održavamo filtere. Kada dobro rade, ovi filteri uklanjaju prašinu, alergene, polen i bakterije, pa je kvalitet vazduha bolji.

Otvarajte prozore

Prozore redovno otvarajte i kada je napolju hladno – nekoliko minuta ventilacije može da napravi veliku razliku.

- Otvarajte prozore kada je kvalitet spoljašnjeg vazduha dobar, čak i po hladnom vremenu. Izbegavajte provetravanje tokom rasta spoljašnjeg zagađenja i proverite kvalitet vazduha putem aplikacija - napominje dr Čopra. Pet do deset minuta svežeg vazduha može da ukloni unutrašnje zagađivače i uravnoteži vlažnost vazduha.

Adekvatna vlažnost vazduha u prostorijama

Savet je da vlažnost u zatvorenom prostoru bude između 30 i 50 odsto. Kada je vazduh previše suv, može da dođe do iritacije grla, a ako je suviše vlažan, kondenzacija može da podstakne pojavu buđi.

Ako je vazduh previše suv, koristite ovlaživač i redovno ga čistite kako biste sprečili nakupljanje bakterija. Ukoliko primetite tragove kondenzacije na prozorima ili zidovima, odvlaživač može da pomogne. Bitno je i redovno čišćenje prostorija, jer se prašina i grinje više nakupljaju kada su prozori zatvoreni. Usisavajte tepihe i staze češće ako imate kućne ljubimce. Brišite prašinu vlažnom krpom, a ne suvom, kako se čestice ne bi vraćale u vazduh. Perite posteljinu jednom nedeljno u toploj vodi kako biste uništili grinje. Svaku vidljivu buđ oko prozora ili u kupatilu odmah uklonite sapunom i vodom ili razblaženim sirćetom; postoje i posebna sredstva za uklanjanje buđi.

Dr Čopra savetuje i da vodimo računa o higijeni kućnih ljubimaca i da im ne dozvoljavamo ulazak u spavaće sobe. Dodaje da prečišćivači vazduha mogu da budu korisni, ali da nisu univerzalno rešenje.

- Prečišćivači vazduha mogu da pomognu osobama sa plućnim oboljenjima, ali njihova korist može biti ograničena u zavisnosti od vrste zagađivača, ventilacije i doslednosti upotrebe - kaže dr Čopra.

Savet je da prečišćivače postavimo u prostorije u kojima provodimo najviše vremena, poput spavaćih soba ili dnevnih boravaka, kao i da ih redovno čistimo i menjamo filtere.

Zaštitite dom od ugljen-monoksida

Potrebno je da se zaštitimo od ugljen-monoksida (CO), nevidljivog gasa bez mirisa koji može biti smrtonosan. Rizik od prodora CO povećava se zimi zbog uređaja koji sagorevaju gorivo ili loše ventilacije. Ugljen-monoksid nastaje usled nepotpunog sagorevanja goriva kao što su ugalj, drvo, gas i benzin. CO može da dovede do gušenja jer sprečava hemoglobin u krvi da veže kiseonik, što dovodi do hipoksije i trovanja. Ako osetite simptome poput glavobolje, vrtoglavice ili mučnine, odmah napustite dom i pozovite hitnu pomoć. To mogu biti znaci izloženosti ugljen-monoksidu.

 Bezbedno koristite grejalice

Grejalice pomažu da prostorije budu tople, ali mogu da povećaju rizik od požara i ugljen-monoksida.

Uvek:

• držite grejalice najmanje jedan metar udaljene od zavesa, nameštaja ili posteljine
• priključujte ih direktno u zidnu utičnicu
• isključite ih pre nego što napustite prostoriju ili odete na spavanje

Ako grejalica koristi gas, uverite se da je pravilno ventilisana i da ima zaštitu od prevrtanja.

 Obratite pažnju na unutrašnje zagađivače

Kuvanje, čišćenje, pa čak i paljenje sveća mogu da oslobode isparenja koja se nazivaju isparljiva organska jedinjenja. Vremenom to može da dovede do iritacije pluća i pogoršanja simptoma alergije i astme.

- Smanjite izvore unutrašnjeg zagađenja, poput gasnih uređaja bez ventilacije - savetuje dr Čopra.

Preporučuje se da biramo proizvode za čišćenje bez mirisa ili prirodne alternative kada je to moguće. Uključujte aspirator tokom kuvanja. Sobne biljke poput spatifiluma ili sanseverije takođe mogu pomoći u apsorpciji određenih hemikalija iz vazduha.

Kada je potrebno da se obratimo lekaru?

Čak i uz najbolje preventivne mere, moguće je da i dalje imamo simptome povezane sa lošim kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru. Dr Čopra preporučuje da se obratite zdravstvenom radniku ako imate:

• hroničan ili pogoršan kašalj, sviranje u grudima
• glavobolje, vrtoglavicu ili mučninu koje mogu ukazivati na izloženost CO
• dugotrajnu iritaciju sinusa, zapušen nos ili suvo grlo
• nekontrolisane simptome astme ili alergija, poput otežanog disanja ili piskanja.