Kako prepoznati životno ugrožavajuću alergijsku reakciju i reagovati na vreme

Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI) ustanovila je 2024. godine Dan podizanja svesti o anafilaksi, posvećen najtežoj alergijskoj reakciji koja se razvija iznenada i može ugroziti život u svega nekoliko minuta. Alergije, sve češće nazvane „bolestima XXI veka“, ne dobijaju ovaj epitet slučajno. Njihova učestalost raste iz godine u godinu, a posledice značajno menjaju svakodnevni život obolelih.

Iako se alergije najčešće javljaju u blažem obliku, kroz crvenilo kože, svrab ili koprivnjaču, važno je znati da se ponekad mogu razviti u sistemsku, brzu i opasnu reakciju poznatu kao anafilaksa.

Preporučujemo

– Anafilaksa je najteža i najbrža sistemska alergijska reakcija. Za razliku od lokalnih alergijskih reakcija koje su ograničene i obično bezopasne, anafilaksa je životno ugrožavajuća i u najtežim slučajevima se može završiti fatalno – objašnjava doc. dr Rajica Stošović, alergolog sa Klinike za alergologiju i imunologiju UKCS.

Kako izgledaju prvi simptomi anafilakse

Anafilaktička reakcija može da počne veoma naglo, a tegobe se razvijaju i šire kroz organizam u roku od nekoliko minuta. Važno je reagovati čim se pojave prvi znaci:

• jak svrab dlanova i tabana
• naglo crvenilo kože
• osip sličan opekotini od koprive
• oticanje usana, lica ili jezika
• otežano disanje, osećaj gušenja, zujanje u ušima, vrtoglavica
• pad krvnog pritiska
• nestabilan hod
• mučnina, nagon na povraćanje, bol u stomaku

Simptomi ne moraju uvek biti kompletni. Nekada se javi samo jedan ili dva znaka, ali i tada treba postupati kao da je reč o početku anafilakse.

Šta najčešće izaziva anafilaksu

Okidači se razlikuju po uzrastu i individualnoj osetljivosti, ali najčešći uzroci su:

• Hrana: posebno kravlje mleko, jaja, kikiriki i drugi orašasti plodovi, morski plodovi, kao i aditivi i boje u industrijski pripremljenoj hrani
• Lekovi: analgetici, antibiotici, anestetici, kontrastna sredstva, hemioterapija i biološki lekovi
• Ubodi insekata: pčele, ose, stršljenovi
• Retki uzročnici: fizički napor
• Idiopatska anafilaksa: kada uzrok ostaje nepoznat

Iako se anafilaksa ne javlja često, podaci pokazuju da joj broj raste, kao i broj hospitalizacija, posebno među starijim osobama. Svaka osoba koja je već jednom imala anafilaksu smatra se u riziku od ponovljene epizode.

Pravovremena reakcija spašava život

Preporuke stručnih udruženja su jasne: prvi i najvažniji korak je primena adrenalina.

– Shodno važećim smernicama, lek izbora za lečenje anafilakse u hitnim slučajevima je autoinjektor sa adrenalinom za samoprimenu. Adrenalin treba upotrebiti što ranije, aktiviranjem autoinjektora za intramuskularnu primenu, neposredno preko garderobe u spoljni deo gornje trećine nadkolenice. U slučaju izostanka poboljšanja ili čak pogoršanja opšteg stanja, nakon 5–15 minuta treba aktivirati dodatni autoinjektor – zato je preporuka da se uvek imaju 2 autoinjektora. Po primeni leka, pacijenti obavezno treba da se jave u zdravstvenu ustanovu radi opservacije i daljeg zbrinjavanja. Pacijenti treba da budu obučeni kako da koriste autoinjektor, a naročito da vode računa da pri isteku roka trajanja autoinjektor zameni novim – savetuje doc. dr Stošović.

On posebno naglašava da osobe u riziku treba redovno da posećuju alergologa zbog praćenja stanja, edukacije i preciznih uputstava o izbegavanju okidača.

Kada se strah useli u svakodnevicu

Anafilaksa menja čitav život, ne samo osobe koja je ima već i njene porodice. Strah postaje deo svakog plana, svakog obroka i svakog odlaska od kuće.

Povodom obeležavanja Dana svesti o anafilaksi, Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“, opisuje stvarnost porodica koje sa ovim žive svakog dana.

– To je život u kojem je briga konstantna, u kojem se sve planira unapred. Kao majka deteta sa visokim klasama nutritivnih alergija, strah od anafilakse je nešto što živimo 24 sata dnevno. Strah prati svaki obrok, čak i na dečjem rođendanu gde sklanjate svoje dete od torte, kupovinu namirnica, svako druženje, boravak u kolektivu, a posebno odlaske na ekskurziju ili na putovanje. Iako prethodno obavim razgovor sa vaspitačem, sa agencijom, sa osobljem restorana ili hotela… strah ostaje. Samo jedna mala greška može da košta mnogo. Zato smo od ranog detinjstva naučili da ne rizikujemo sa nepoznatom hranom, da uvek dvaput proverimo i da sa sobom uvek moramo imati dva autoinjektora adrenalina – navodi dr Šundić Vardić.

Udruženje „Alergija i ja“ okuplja oko 250 pacijenata sa teškim nutritivnim alergijama i alergijom na otrove insekata, pružajući podršku, edukaciju i zajednicu onima koji žive sa stalnom opasnošću od teške alergijske reakcije.