Podizanje svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najboljih načina borbe protiv antimikrobne rezistencije. Usled neracionalne upotrebe antibiotika, Republika Srbija se ubraja u zemlje sa visokom stopom rezistencije kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini.
Rezistencija na važne antibiotike
Nacionalna referentna laboratorija za veterinarsku medicinu odgovorna je za sprovođenje monitoringa bakterijske rezistencije. Dobijeni rezultati u Repiblici Srbiji jasno pokazuju visoke nivoe rezistencije među izolovanim bakterijskim sojevima, upravo prema najčešće korišćenim antibioticima u veterinarskoj medicini. Ovi rezultati otkrivaju ozbiljan problem rezistencije prema kritično važnim antibioticima, koji se koriste u humanoj medicini.
Cilj organizatora konferencije je da kroz predavanja eminentnih stručnjaka iz naše zemlje i Evrope, namenjenih veterinarima u našoj zemlji i regionu, istakne važnost koji antimkrobna rezistencija predstavlja za javno zdravlje kao jedna od deset pretnji globalnom javnom zdravlju prema SZO.
Prof. dr Zorana Kovačević i prof. dr Piter Damborg Foto: Vladimir Janić
Gen antimikrobne rezistencije se mogu preneti sa životinje na ljude
Antimikrobna rezistencija predstavlja otpornost mikroorganizama na antimikrobne lekove. Razvija se tokom izloženosti mikroorganizama antimikrobnim lekovima i izazvana je najčešće njihovom pogrešnom ili prekomernom upotrebom u humanoj i veterinarskoj medicini. Kada životinje razviju antimikrobnu rezistenciju, antibiotici mogu postati manje efikasni u njihovom lečenju. Ovo može dovesti do produženog trajanja bolesti, povećanog rizika od komplikacija, povećane smrtnosti, smanjene dobrobiti i produktivnosti životinja, ali i ograničava mogućnost za lečenje zaraznih bolesti.
– Značajno je istaći da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto. Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima. Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti opcije lečenja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost. Kroz interakciju sa životinjama svakodnevno smo izloženi patogenima i genima koji direktno utiču i na ljudsko zdravlje – istakla je prof. dr Zorana Kovačević, rukovodilac PROMIS „InfoBomat“ projekata, koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije.
Koliko je potrebno smanjiti upotrebu antibiotika do 2030. godine
Izveštaj SZO iz marta 2023. a na osnovu istraživanja objavljenog u eminentnom naučnom časopisu „Lancent“, ukazuju na činjenicu da je u 2019. godini 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje bilo direktno izazvano rezistencijom bakterija na antibiotike, dok je blizu 5 miliona smrtnih slučajeva povezano sa ovom globalnom pretnjom javnom zdravlju. Slična situacija je i u našem regionu, što je jedan od zaključaka 2. Međunarodne konferencije „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicini – trenutno stanje i perspektive“.
– Najbitnije je istaći da se do 2030. upotreba antibiotikia u veterini mora smanjiti za 50%, a u humanoj medicini za 60%. Problem savremenog društva ogleda se u tome što se najveća količina antibiotika koristi za životinje namenjene upravo za ishranu ljudi. U ovu grupu životinja spadaju živina, goveda i svinje, međutim, oni se primenjuju i u procesu lečenja kućnih ljubimaca. Posledično, te grupe životinja su najviše pogođene rezistencijom. Pored zdravstvenog, zabrinjava i ekonomski aspekt koji antimikrobna rezistencija predstavlja za društvo. Bez efkasnih antibiotika i proizvodnja hrane u svetu će opasti. Tako je Svetska banka napravila projekciju da će se kao posledica antimikrobne rezistencije stočarska proizvodnja smanjiti za 11% u zemljama u razvoju – kaže prof. dr Kovačević.
Bakterije se mogu naći i u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla
Profesorka Kovačević navodi i da rezistentnost bakterija može značajno uticati i na lanac ishrane.
– Ove bakterije mogu se pronaći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su meso, mleko i jaja, a kroz lanac ishrane se mogu preneti i na ljude. Konzumiranje hrane koja sadrži rezistentne bakterije može dovesti do kolonizacije tih bakterija u crevima ljudi. Na žalost, ovo znači i da su rezistentne bakterije prisutne u digestivnom traktu i mogu se prenositi na druge ljude, što opet može dovesti do širenja rezistentnih bakterija kroz populaciju. Međutim, svako od nas može da doprinese smanjenju antimikrobne rezistencije, pre svega racionalnijom upotrebom antibiotika, bilo da je reč o lečenju ljudi ili životinja. Odgajivači životinja i vlasnici kućnih ljubimaca antibitike treba da primenjuju isključivo po preporuci veterinara – zaključuje prof. dr Zorana Kovačević.
Zaključak učesnika konferencije u borbi protiv antimikrobne rezistencije
Jedan od zaključaka konferencije je da je u borbi protiv antimikobne rezistencije potreban multisektorski, odnosno paralelan pristup kroz koncept Jednog zdravlja. Jedino zajedničkim i udruženim snagama, fokusirajući se na zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu, možemo imati uspeha u borbi protiv antimikrobne rezistencije. Organizatori su ukazali na moguća rešenja koja veterinari mogu implementirati u svakodnevnoj praksi, bilo da se bave kućnim ljubimcima ili farmskim životinjama. Tu su važnost pravilne upotrebe antibiotika i primene vodiča za racionalnu upotrebu antibitika koji su zasnovani na dokazima, sprovođenje biosigurnosnih mera, kao i primena dostupnih alternativa umesto upotrebe antibiotika.
