Letnje računanje vremena počelo je ove godine 30. marta, u noći između subote i nedelje, pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, sa 2:00 na 3:00 časova. Kraći san u najboljem slučaju može da bude razlog za nešto jači umor, s tim što kod hroničnog kardiovaskularnih, neuroloških i psihijatrijskih pacijenata nekada može da dođe do dodatnih komplikacija. Veoma je moguće da će tegobe u smislu jačeg osećaja umora osetiti i osobe koje rade po smenama, kažu lekari. Simptomi su najizraženiji tokom prvih 7 dana od prelaska na letnje vreme.
Isti uticaj kao da smo prešli u dugu vremensku zonu
U našoj zemlji dva puta u toku godine pomeramo kazaljke časovnika za jedan sat, jednom unapred, kada prelazimo na letnje i drugi put unazad, kada prelazimo na zimsko računanje vremena. Lekari navode da pomeranje sata, ima iste efekte na ljudski organizam kao prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu.
Ko najjače reaguje na promene cirkadijalnog ritma?
Stručnjaci navode da je moguć pojačan osećaj umora i pospanosti u večernjim satima, moguće je da u toku prvih nekoliko dana dođe i do varijacija krvnog pritiska. Većina osoba se ipak lako izbori s ovim promenama, ali ne i svi. Brojni procesi i funkcije u organizmu imaju ciklične promene sa periodom od oko 24h i nekih 10-15 minuta.
– Taj biološki sat je pod kontrolom naših takozvanih clock (časovnik) gena i cikličnih promena u proteinima koji oni kodiraju. Na primer, gen per kodira protein PER čiji nivo je najviši u ranim večernjim, a najmanji u jutarnjim satima. Za otkriće ovih clock gena dodeljena je i Nobelova nagrada 2017. godine. Potrebno je da naš unutrašnji časovnik bude usaglašen sa društvenim ritmom i što je najvažnije sa ciklusom dan – noć koji diktira Sunce, jer su i ovi proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi na svetlost i različito funkcionišu tokom noći i dana. Neusaglašenost ovih ritmova osećaju i zdrave osobe i hronični bolesnici. Poremećajima cirkadijalnog ritma naročito su podložne osobe koje rade u smenama, u prvom redu noćnoj smeni, ali i hronični kardiovaskularni, neurološki i psihijatrijski bolesnici – rekao je u intervjuu za portal eKlinika dr Dragan Hrnčić, vanredni profesor i naučni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako se uzima terapija?
Lekari naglašavaju da je bitno da se pacijenti, bez obzira na promene vremena, pridržavaju terapije i da je redovno uzimaju onako kako je propisano.
Depresija, umor, loše raspoloženje
Stručnjaci objašnjavaju da se prelaskom na letnje računanje vremena izlažemo za jedan sat duže dnevnoj svetlosti i odlažemo produkciju melatonina, hormona koji se luči tokom noći i omogućava nam kvalitetan san. Moguće je zato da će problemi u vidu depresije, pojačanog osećaja umora ili lošeg raspoloženja biti više izražene tokom prve nedelje od prelaska na letnje računanje vremena, upozoravaju lekari.
Neke studije beleže i veću učestalost osećaja „lupanja srca“, pa čak i infarkta miokarda, javlja se i pad koncentracije koji može da bude razlog za povećan broj povreda.
Dolaze nam ipak bolji dani
Ipak i pored svega dolaze nam dani sa više dnevne svetlosti, koji nas mogu podstaći na fizičku aktivnost i obezbediti nam bolje zdravlje i raspoloženje.
Podsećamo i da je Evropski parlament usvojio preporuku Evropske komisije da se u Evropi obustavi praksa promena u računanju vremena. Konačne odluke o ovome još uvek nema.
Dr Hrnčić smatra da problem promena u računanju vremena nije uopšte jednostavna i da se mora sagledati sa više aspekata, uzimajući naročito u obzir geografski položaj svake zemlje i njene ekonomske i turističke interese.
– Treba znati da se u Evropi nalaze tri vremenske zone. Srbija se nalazi na istočnoj granici centralnoevropske vremenske zone. Ta centralnoevropska vremenska zona kojoj i mi pripadamo je relativno velika, i istočne i zapadne granice ove zone bi imale najviše problema u slučajevima trajnog prelaska bilo na letnje ili zimsko računanje vremena. To je i jedan od razloga što su zemlje sa velikim brojem vremenskih zona, kao što je npr. Rusija, prestale sa praksom prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto – objašnjava prof. dr Hrnčić.
