Zdravlje na usta ulazi, a dete koje miriše na mleko je zdravo, smatrale su naše bake. Vremena su se ipak promenila, pa mleko više ne mora obavezno biti glavni izvor kalcijuma. Prednost se daje fermentisanim proizvodima, naglašava se da je za pravilan rast i razvoj deteta dnevno dovoljno do 500 ml mleka i mlečnih proizvoda za dete starije od godinu dana.
Veće količine mogu u nekim slučajevima izazvati anemiju, jer kalcijum iz mlečnih proizvoda, naročito ako se unosi u kombinaciju s mesom, može lako da blokira apsorpciju gvožđa. Mleko životinjskog pokrekla koje nije pasterizovano, nikako ne bi trebalo da piju ni deca, ni odrasli, jer može da izazove broje stomačne probleme.
Svetska zdravstvena organizacija podvlači da je dojenje do navršenog šestog meseca najbolji način ishrane dece. Majčino mleko je savršena hrana za dete,do šestog
meseca starosti, pa mnogi stručnjaci savetuju žene da doje dete I do prve godine, a čak I do druge godine starosti deteta. Ukoliko majka prekine sa dojenjem, unutar prve godine starosti deteta, imaju odgovarajuće AMF(adaptirana mlečna formula) koje zamenjuju majčino mleko. Optimalno vreme da dete počne da pije kravlje mleko je tek sa godinu dana.
Zašto nije dobro previše mleka i mlečnih proizvoda?
Dugo se smatralo da je pored majčinog, najbolji izvor kalcijuma, kravlje mleko. Stručnjaci tvrde da mleko jeste bitno, ali da ne bi trebalo na njemu insistirati, jer kalcijum koji je nepohodan za pravilan razvoj kostiju, zuba, srca, nerava i mišića dete može da unosi i putem nemlečnih proizvoda.
– Posle četvrtog meseca može da se krene u postepeno uvođenje nemlečne ishrane koja ima svoje prednosti kao i mlečna. Dete tako dobija odgovarajuće vitamine i mikroelemente putem hrane. Detetu od godinu dana starosti se preporučuje do 500 ml mleka i mlečnih proizvoda u toku dana, sve preko toga nema potrebe. Kalcijum jedobar za rast kostiju i nervnog sistema , ali ako se unosi više mleka i mlečnih proizvoda, kalcijum može da blokira apsorbciju gvožđa iz mesa– kaže za eKlininku pedijatar Doma zdravlja Savski venac u Beogradu dr Marija Golubović.
Gde sve ima kalcijuma i kojem mleku dati prednost?
Period uvođenja nemlečne hrane je vreme intenzivnog rasta i razvoja odojčeta. Beba za pet do šest meseci udvostruči težinu koju je imala na rođenju. Dete prosečno poraste od 20 do 25 cm u prvoj godini. Posebno je brz rast glave, zbog sazrevanja mozga.
– Samo mleko i mlečni proizvodi su bitni do godinu dana. Kasnije se količina mleka smanjuje, jer se povećava unos nemlečnih obroka. Kalcijuma nema samo u mleku, ima ga i u kuvanom zelju, smokvama, u 100 gr sardina ima čak oko 350 mg kalcijuma, u oko 100 gr tofu sira ima 434 mg kalcijuma. Dragocen izvor je i beli pasulj, badem, kelj, brokoli – kaže dr Golubović.
Optimalne količine kalcijuma za decu do šest meseci su 210 mg na dan, od sedmog meseca do godinu dana taj iznos je 270 mg dnevno. Od prve do treće godine 500 mg, od četvrte do osme godine 800 mg dnevno.
Dr Golubović ističe da prednost daje fermentisanim proizvoidma kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir.
-Čak im dajem prednost u odnosu na kravlje mleko, govorim o periodu od navršenih godinu dana. Fermentisani proizvodi će obezbediti dovoljno kalcijuma, dobri su za varanje, creva, probavu. Ali, podvlačim da ih ne treba forsirati , jer oni nisu glavna namirnica koju dete treba da konzumira – navodi doktorka.
Mleko samo skuvano
Fermentisani mlečni proizvodi su odlični, ako dete ne podnosi ili ne voli klasično kuvano mleko.
– Ja čak preferiram kiselo mleko, jer gustinu jogurta nekada određuje gustin, a pravo kiselo mleko je dobijeno vrenjem i čak je možda bolje za probavni sistem. Kozje i ovčije mleko mogu da se uvedu posle godinu dana, ali ona su sama po sebi dosta jakog ukusa i mirisa. Kod nas se u narodu misli da je posebno dobro kozje mleko, s tim da ono ne bi trebalo, zbog niskog sadržaja folne kiseline, da bude jedina vrsta mleka koju koristimo. Potrebno je biti posebno obazriv kada je u pitanju primena kozjeg i ovčijeg mleka kod dece. Nama je najbliskije, posle majčinog mleka i adaptivnih formula, kravlje mleko i proizvodi od njega – ističe dr Golubović.
Ne preporučujem mleka sa niskim sadržajem masti Foto: pedijatar dr Marija Golubović
Ona nam objašnjava da su deca, posebno u seoskim sredinama, možda i navikla na ove vrste mleka, pa čak i na primenu u sirovom stanju.
– Mleko, ipak, mora da se prokuva, da prođe proces sterilizacije, jer su veoma moguće gastrointestinalne tegobe, u vidu nadimanja ili bolova u stomaku. U neprokuvanom mleku može da se nađe i Escherichia coli. Jeste bilo je dece koja su posebno ranije na selu pila direktno mleko posle muže, i bez bilo kakvih negativnih posledica. Ali, ima dece koja su osetljivija, pa se mora biti na oprezu – kaže dr Golubović.
Vitamin D ključ za apsorbciju kalcijuma
Pored kalcijuma vitamin D igra važnu ulogu u zaštiti kostiju i jačanju imuniteta. Dr Golubović zato savetuje povećan unos vitamina D posebno u zimskom periodu, kada nema dovoljnih količina sunčeve svetlosti.
Potrebno je da dnevno budemo 10 minuta na suncu, kako bi se aktivirao vitamin D, koji je bitan za pravilnu apsorbciju kalcijuma. Kada tokom zimskih meseci uđemo u deficit vitamina D, moramo ga kasnije nadoknaditi, kako bi se uspostavila doza održanja.
– Mi nismo podneblje koje ima deficit kalcijuma vezan za ishranu. Mi smo još uvek navikli da uzimamo mleko i mlečne proizvode, čak i u nekom starijem uzrastu, iako to nije toliko neophodno. Nekad je bilo obavezna ujutro čaša mleka. Bitan je balans, a vitamin D je u sprezi s kalcijumom. Negativan bilans kalcijuma u organizmu uvek je povezan s deficitom vitamina D. Pre ćemo nastojati da vidimo da li dete ima dovoljno vitamina D, pa onda, mada je kod nas to retko, da utvrdimo da li ima deficita kalcijuma – kaže dr Golubović.
Savet je generalno da se izbegavaju meso i mlečni proizvodi u jednom obroku. Doktorka objašnjava da je bolje zbog pravilne apsorbcije gvožđa pojesti odvojeno meso za ručak, a čašu jogurta ili kiselog mleka za doručak ili večeru.
Na tržištu postoje razne vrste mleka sa određenim procentom masti, stručnjaci ipak, savetuju za decu mleka sa većim sadržajem masti.
– Masti su bitne za rast i razvoj, glavni su izvor energije. Ono što je najbitnije za dete u prve tri godine jeste da 40 do 50 odsto od ukupnih kalorijskih vrednosti čine masti, a posle tog perioda nekih 30 odsto. Ne preporučujem mleka sa niskim sadržajem masti, dete raste i razvija se i mora da unosi i masti. Poluobrano mleko se ne savetuje, pre druge godine, jer ima manji kalorijsku vrednost i manje esencijalnih amino kiselina, a obrano mleko se na savetuje pre pete godine – kaže dr Golubović.
Alergija na mleko i laktozu
Neka deca, ali i starije osobe su nekada hipersenzitivne na materije sadržane u mleku. U javnosti se često meša alergija na mleko i intolerancija na laktozu. Reč je o dva različita pojma, laktoza je šećer koji se nalazi u mleku i koji se resorbuje zahvaljujući laktazi, objašnjava doktorka. Osobe intolerantne na laktozu nemaju dovoljno enzima laktaze, koji je potreban za varenje laktoze. Ovog mlečnog šećera ima u svim mlečnim proizvodima. Prema nekim statistikama čak 75 odsto ljudske populacije, ima smanjeno lučenje laktaze u tankom crevu.
– Osobe koje imaju problem intolerancije na laktozu, mogu da koriste obično mleko, ali samo ono bez laktoze. Jogurt, kiselo mleko, sir, mogu normalno da koriste jer su to fermentisani proizvodi. S druge strane alergija na mleko najčešće je prolaznog karaktera i to je u stvari netolerancija proteina kravljeg mleka. U 50 odsto slučajeva, završi se do prve godine, u 70 odsto do druge, a u 90 odsto slučajeva do treće godine života deteta. Ukoliko se do tada ne stvori tolerancija, onda ostaje trajna alergija na mleko – navodi dr Golubović
Ona objašnjava da alergije na mleko mogu da budu rane, one se najčešće pojavljuju u prva dva sata i kasne koje se javljaju od 36 do 48 sati od konzumiranja mlečnih
proizvoda i mleka.
– Alergijski proktokolitis se javlja unutar prva tri meseca, i manifestuje se hroničnim i sluzavokrvavim stolicama, ali ta deca dobro napreduju. Može se javiti i krvarenje bez tečnih stolica, a mogući su i končići krvi u stolici. U takvim slučajevima majka nastavlja da doji, uz eliminacijonu djetu bez mleka I mlečnih proizvoda, a ako je dete na formuli uključuju se specijalizovane mlečne formule – objašnjava dr Golubović.
Česta je i alergija na mleko u vidu protein senzitivne enteropatije, javlja se između trećeg i šestog meseca, praćena je hroničnim dijarejama, bez krvi u stolici.
– To dete ima poremećaj napredovanja, često kod ove dece postoji i anemija. I u ovom slučaju majke koje doje imaće eliminacionu dijetu, ješće sve osim mlečnih
proizvoda, deci koju majke ne doje , već su na AMF daju se specijalizovane mlečne formule – objašnjava dr Golubović. Ova stanja se ipak relativno brzo prevazilaze i kako kaže doktorka retke su anafilakse. Najveći broj dece to preboli do druge ili treće godine, a ovim mališanima se samo, nešto češće prati, kako navodi doktorka, krvna slika kako bi se utvrdilo da nije došlo do pojave anemije.
Slazem se sa doktoricom…..samo mleko koje se kupuje u prodavnicama je sve samo ne mleko!!!