Masti nisu samo izvor energije, one služe i kao strukturni element tkiva: u kombinaciji sa proteinima deo su ćelijskih membrana i unutarćelijskih formacija. Pored toga, masti sadrže brojne vitalne supstance koje se ne sintetišu u telu ili se formiraju u nedovoljnim količinama. Dakle, neophodno je uzimati ih iz hrane, a ruski nutricionista Andrej Češnjikov ističe d aje važno znati razliku između biljnih i životinjskih masti.
Koliko nam je masti potrebno?
Ljudska potreba za mastima određena je potrošnjom energije tela. Za stanovnike Evrope, koji se bave umerenim fizičkim radom, kalorijski sadržaj dijete treba oscilira izmeđuu 2500-3000 kcal, od čega 30% obezbeđuju masti. To znači da čoveku treba 85-100g masti dnevno, ne samo u čistom obliku, već i u ishrani. I tu je njihov udeo veoma značajan, posebno u mleku, ribi, jajima, siru, mesu. Zbog toga u ishranu dnevno treba uvrstiti samo 30–40g ulja, od čega polovina treba da bude izvučena iz povrća. Za starije i osobe sa prekomernom težinom, bolje je povećati udeo nerafinisanog biljnog ulja na 25-30 g, a maslac zameniti dijetalnom pavlakom.
Šta je zdravije – životinjska ili biljna mast?
Ne možete dati prednost nijednoj masti, jer svaka – i životinjska i biljna – sadrži brojne korisne supstance koje u drugoj nedostaju.
Na primer, vitamini A i D se nalaze u maslacu, ali ih nema u biljnom ulju. Vitamin E se, pak, nalazi u biljnom ulju koje takođe sadrži više fosfatida – supstanci koje pomažu u varenju masti.
Nedostatak fosfatida u hrani dovodi do nakupljanja masti u jetri. Još jedno dragoceno svojstvo fosfatida je snižavanje holesterola u krvi i sprečavaju njegovo godlaganja u vaskularnom sistemu.
Fosfatidi u biljnom ulju mogu da uđu u tzv „fazu mirovanja“, ali to ne znači da nemaju vrednost. Zbog toga tanak zelenkasti talog koji ponekad možete da primetite na dnu boce biljnog ulja ne treba smatrati znakom lošeg kvaliteta.
Što se tiče sterola, neophodnog za stvaranje mnogih hormona, mi ga uglavnom dobijamo iz životinjskih masti.
