Brza hrana često je uzrok porasta nivoa lošeg holesterola Foto: Shutterstock
Kada govorimo o ishrani često spomenemo i tu mističnu reč – holesterol. Ali što više slušamo o holesterolu, kao da sve manje o njemu znamo. Šta je zaista holesterol i kako da ga držite pod kontrolom objašnjavaju ruski lekari.
Dobar ili loš?
Obično ljudi holesterol povezuju sa nečim lošim, međutim, postoje dva holesterola: dobar i loš. Po čemu se te onda ta dva „kontrasta“ razlikuju? U stvari, postoji samo jedan holesterol. A ono što ga „prati“ čini ga dobrim ili lošim. U našoj krvi holesterol jednostavno ne pluta u svom čistom obliku. Uvek se nalazi zajedno sa mastima, proteinima i drugim supstancama – takvi kompleksi se nazivaju lipoproteini.
A od sastava ovih supstanci, zavisi da li je holesterol ponekad loš, a ponekad dobar. Na primer, kad je sastav lipoproteina male gustine (LDL) onda to nazivamo „lošim“ holesterolom. Kada je holesterol u ovakvom sastavu onda se taloži na zidovima krvnih sudova formirajući takozvane plakove holesterola.
Trigliceridi (masti), koji se uglavnom nalaze u lipoproteinima, ponašaju se na sličan način. Ali, dobar holesterol se nalazi u lipoproteinima velike gustine (HDL). U ovom obliku se prenosi sa samih plakova i sa drugih organa za obradu u jetri. Odnosno, HDL ima čak i profilaktički i blago kurativni efekat.
Odakle dolazi holesterol?
Još jedno ključno pitanje, odakle holesterol dolazi? U stvari, većinu holesterola sintetiše naša jetra, a mnogo manji deo je iz digestivnog trakta – oko 20-25 odsto. I veoma je važno da ni ovaj holesterol apsorbovan iz creva nije u potpunosti došao iz hrane. Nešto je došlo i iz žuči, koju proizvodi jetra i izlučuje u digestivni trakt.
Uz pomoć dijete možete da smanjite unos holesterola i njegov nivo za 10-15 odsto. To nije mnogo, zato se, pre svega, koriste lekovi koji usporavaju sintezu holesterola u jetri, gde se on većim delom formira. Ovaj pristup je efikasniji od same dijete u smanjivanju holesterola.
Da li ga treba smanjiti i kako?
Bilo bi dobro da odrasle osobe održavaju ukupni holesterol maksimalno do 5 mmol / L. Smatra se da do ove granice holesterol ne doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti. Međutim, cela ova tema je veoma kontraverzna u naučnoj zajednici i postoji mnogo faktora koji utiču na celokupno negativno dejstvo holesterola.
Kardiolog Jurij Vasjuk šef Odeljenja za kliničku funkcionalnu dijagnostiku i naučni sekretar Moskovskog državnog univerziteta za medicinu i stomatologiju „A.I. Evdokimov“ o holesterolu piše:
„Pre svega, prilikom propisivanja lekova koji snižavaju holesterol u krvi, morate da se usredsredite da smanjite nivo takozvanih lipoproteina male gustine (LDL). Oni mogu da doprinesu i razvoju ateroskleroze. Kada su povišeni, mi to zovemo „loš holesterol“.
Ljudska arterija blokirana nakupljanjem plaka holesterola Foto: Shutterstock
Kada zatrаžiti pomoć lekara?
Savremeni pogled na ovo pitanje je sledeći: nije svaki nivo povišenog holesterola podjednako štetan za sve. Zavisi koliki je rizik od infarkta, moždanog udara i drugih bolesti povezanih sa aterosklerozom. Što je veći rizik za nastanak ovih bolesti to bi nivo holesterola trebalo da bude niži.
Postoje posebni načini na koje procenjujemo ovaj rizik. Na primer, osoba spada u rizičnu grupu ukoliko ima dosta predipozicija za razvoj kardiovaskularnih bolesti (boluje od hipertenzije, ima problem sa gojaznošću, puši, boluje od dijabetesa melitusa itd.)
Ukoliko su se već pojavile neke manifestacije ateroskleroze (oštećenje srca, krvnih sudova mozga, bubrega, očiju itd.), lekove za smanjenje holesterola treba propisati kao prevenciju i kada nivo holesterola nije povišen. U mnogim studijama pokazalo se da to zapravo smanjuje broj kardiovaskularnih komplikacija i smrtnih slučajeva.
Važnost lekova
I mi vrlo dobro razumemo zašto je to tako. Pre svega, jer lekovi iz grupe statina – to su glavni lekovi koji se koriste za snižavanje holesterola – imaju i takozvane pleiotropne efekte: oni ne samo da inhibiraju sintezu holesterola u jetri, već i suzbijaju imunološko zapaljenje unutrašnjeg zida krvnih sudova. Tako značajno smanjuju rizik od oštećenja samih krvnih sudova i stvaranja u njima plakova holesterola i krvnih ugrušaka. A krvni ugrušci dovode do srčanog i moždanog udara i drugih komplikacija ateroskleroze.
Pored statina, koriste se i lekovi iz grupe fibrata koji deluju uglavnom na trigliceride, kao i lekovi koji potiskuju apsorpciju holesterola u crevu koji ulazi u telo zajedno sa masnom hranom. A nedavno su se pojavila takozvana monoklonska antitela.
Ova antitela imaju najmoćnije dejstvo i obično se koriste kada statini, fibrati i drugi lekovi ne smanjuju holesterol u dovoljnoj meri. Ovo je naročito često slučaj sa naslednom hiperholesterolemijom – metaboličkim poremećajima koji dovode do njenog značajnog povećanja.
Za ove zdrave grickalice birajte kiselije jabuke Foto: Schutterstock
Ruski naučnici preporučuju sušene jabuke
Prema preporukama ruskog doktora i dijetolooga Mihaila Gizburga, konzumiranje 75 grama sušenih jabuka dnevno smanjuje nivo holesterola za 15-20 procenata, što je uporedivo sa dejstvom nekih lekova.
Na listi poželjnih namirnica koje pomažu u snižavanju „lošeg holesterola“ nalaze se i paradajz, sok od paradajza, haringa, skuša, sardine i druge ribe bogate omega-3-polinezasićenim masnim kiselinama.
Ove masne kiseline imaju izražen antiinflamatorni efekat i dovode do smanjenja rizika od komplikacija ateroskleroze – kaže dr Ginzburg.
