Krofne, salčići, vanilice, hrskavo pohovano meso… Sve ovo ima u sebi svinjsku mast ili se sprema na starinski način – na masti. Nekada se sve spremalo na masti, a onda je ona proglašena nezdravom, glavim izazivačem šloga, problema sa srcem, visokim pritiskom. I, stigle su nam plastične flaše ulja, margarini i bijni namazi. Ali da li je svinjska mast zaista nezdrava. Stručnjaci kažu – NE. Zato nije loše da vratite svinjsku mast u svoje tiganje za prženje, šerpe za kuvanje…
Istraživanja su pokazala da su svinjska mast i druge životinjske masti nezasluženo dobile reputaciju „nezdrave“. Zapravo, upotreba ovih staromodnijih metoda prilikom prženja, umesto upotrebe suncokretovog ulja, mogla bi da smanji rizik od srčanih bolesti i raka, kažu britanski istraživači. Istraživanje koje je sprovedeno u okviru BBC-jeve emisije „Veruj mi, ja sam lekar“ još 2015. godine dokazalo je da je svinjska mast zdrava.
Između ulja i masti – birajte mast
U okviru emisije, grupa istraživača imala je za cilj da odgovori na pitanje „sa kojim masnoćama i uljima je najbolje kuvati?“. Dali su grupi dobrovoljaca razne masti i ulja – uključujući suncokretovo ulje, biljno ulje, kukuruzno ulje, hladno ceđeno ulje repice, maslinovo ulje (rafinisano i ekstra devičansko), puter i mast – i zamolili ih da koriste proizvode u njihovom svakodnevnom kuvanju. Od dobrovoljaca je takođe zatraženo da sakupe ostatke ulja nakon kuvanja, što je potom analizirao istraživački tim iz „Leicester School of Pharmacy“ na Univerzitetu „De Montfort“.
Jedan od istraživača, Majkl Mosli, objašnjava da kada se ulja i masti zagrevaju prilikom prženja ili kuvanja, njihova molekularna struktura se menja.
− Dolazi do oksidacije – reaguju sa kiseonikom u vazduhu da bi stvorili aldehide i lipidne perokside. Na sobnoj temperaturi nešto slično se dešava, mada sporije. Kada lipidi užegnu, oni oksiduju − kaže on.
Prethodna istraživanja sugerisala su da konzumiranje ili udisanje aldehida može povećati rizik od srčanih bolesti i raka. U emisiji BBC, istraživački tim je otkrio da su ulja bogata polinezasićenim sastojcima – pre svega kukuruzno i suncokretovo ulje – generisala „veoma visok nivo aldehida“.
− Suncokretovo i kukuruzno ulje su u redu sve dok ih ne izlažete toploti, poput prženja ili kuvanja – komentarisao je vodeći istraživač profesor Martin Grutveld i dodao:
− Da imam izbor između svinjske masti i polinezasićenih masti, svaki put bih koristio svinjsku mast.
Puna holesterola? Da, ali onog dobrog. A ima i vitamina D…
Svinjska mast je vrlo bogata holesterolom, ali konzumiranjem svinjske masti, reguliše se samoproizvodnja holesterola u telu. Inače, previše nizak nivo holesterola u krvi povezan je sa većim brojem smrtnosti, depresijom, suicidnim i agresivnim ponašanjem i Alchajmerom. Nivo holesterola u masti je zaštitnik zdravlja, a ne opansnost po isto.
Posle ribljeg ulja, svinjska mast je najveći izvor vitamina D. Ali važno je da kupujemo mast od domaćih svinja, koje imaju pristup svetlosti za sintezu vitamina D. Kupujet mast od mesara koji mogu da vam kažu kako su svinje uzgajane.
Kokosovo ulje, koje je takođe veoma zdravo, kada se ortiti u priprmei jela, ostavlja ukus. Jelo poprimi blag ukus kokosa, a to ne prija uvek i svakome. Za dinstanje i duboko prženje, svinjska mast je idealna jer je neutralna.
Životinjske masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja, tako su govorila neka istraživanja, ali dokazano je da je u periodu kada je svinjska mast bila u upotrebi, stopa ovih oboljenja bila vrlo niska. Porast obolelih od „bolesti savremene civilizacije“, kao što su dijabetes i bolesti srca, video se kada su životinjske masti zamenjene biljnim uljima i margarinima.
Brojna istraživanja pokazala su da svinjska mast ima 33% manje zasićenih („loših“) masti od maslaca, dvaput više onih „dobrih“, mononezasićenih i tri puta veći udeo omega 3 masnih kiselina. Svinjska mast odličan izvor vitamina B i minerala.
Zato, parče hleba, malo soli, tucane paprike i uživajte! Ili pržite krofne na masti! Naravno, i kod konzumacije svinjske masti ključ je da ne preterujemo – iako je zdrava!