Ćureće meso jedemo, ali ćureća jaja gotovo nikada ne viđamo: Razlog će mnoge iznenaditi

Ćureće meso redovno pronalazimo u prodavnicama, restoranima i na prazničnim trpezama. Ćureća jaja, međutim, gotovo niko nije video u supermarketu. Da li su ona nejestiva, imaju neobičan ukus ili možda sadrže nešto što nije dobro za zdravlje?

Odgovor je mnogo jednostavniji: ćureća jaja mogu da se jedu, ali je njihova proizvodnja preskupa da bi se našla pored kokošijih. Većina se koristi za dobijanje novih ćuraka, jer proizvođačima vrede mnogo više u inkubatoru nego u kutiji za doručak.

Da li su ćureća jaja bezbedna za jelo

Ćureća jaja su jestiva i po osnovnom sastavu slična kokošijim. Imaju belance i žumance, a pripremaju se kuvanjem, prženjem ili kao sastojak različitih jela. Njihova ljuska je najčešće svetla, sa sitnim smeđim pegama, čvršća je od kokošije, dok je samo jaje obično veće.

Ne postoji sastojak zbog kojeg bi zdrava ćureća jaja bila nepodobna za ljudsku ishranu. Ipak, za njih važe ista pravila bezbednosti kao i za druga jaja živine. Mogu biti kontaminirana bakterijama, uključujući salmonelu, pa ih treba pravilno čuvati i dovoljno termički obraditi.

Poseban oprez potreban je kada jaja jedu trudnice, mala deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Jaja sa napuklom ili izrazito zaprljanom ljuskom ne bi trebalo koristiti.

Da li su zdravija od kokošijih

Ćureća jaja sadrže kvalitetne proteine, masti, vitamine B grupe, vitamin A i minerale kao što su gvožđe, fosfor, cink i selen. Međutim, njihova retkost ne znači da su posebno lekovita niti nutritivno bolja od kokošijih.

Prema podacima iz baze američkog Ministarstva poljoprivrede, 100 grama sirovog ćurećeg jajeta sadrži približno 171 kilokaloriju, 13,7 grama proteina i 11,9 grama masti. Ista količina kokošijeg jajeta ima oko 143 kilokalorije, 12,6 grama proteina i 9,5 grama masti.

Ćureće jaje ima i više holesterola od kokošijeg, kako po prosečnom komadu, jer je veće, tako i prema dostupnim podacima na 100 grama. To ne znači da ga zdrava osoba nikada ne bi smela jesti, ali jeste razlog da se ćureće jaje ne predstavlja kao zdravija ili „superhrana“ verzija kokošijeg. Podaci o njegovom sastavu dostupni su u bazi USDA FoodData Central.

Ako su jestiva, zašto ih nema u prodavnicama?

Glavni razlog je ekonomija proizvodnje. Savremene kokoške nosilje decenijama su selekcionisane da rano počnu da nose i proizvode veliki broj jaja. Ćurke sazrevaju kasnije, nose znatno ređe, a njihova proizvodnja je više povezana sa sezonom i reproduktivnim ciklusom.

Ćurka je istovremeno mnogo veća od kokoške. Potrebno joj je više hrane, prostora i vremena pre nego što počne da nosi. Kada bi proizvođač sve te te troškove uračunao u cenu, ćureće jaje bilo bi višestruko skuplje od kokošijeg, bez dovoljno velike potražnje koja bi opravdala takvu proizvodnju.

Zato se živinarska industrija podelila na dva jasno odvojena pravca. Kokoške nosilje uzgajaju se radi jaja, dok se ćurke prvenstveno uzgajaju radi mesa.

Ćureće jaje više vredi kao buduća ćurka

Na farmama za reprodukciju većina ćurećih jaja nije namenjena ishrani ljudi. Ona se stavlja u inkubatore kako bi se izlegli ćurići koji će nastaviti proizvodni ciklus.

Jedno oplođeno i kvalitetno jaje proizvođaču može doneti novu životinju, koja će kasnije biti uzgajana za meso ili korišćena za dalju reprodukciju. Prodati takvo jaje kao prehrambeni proizvod bilo bi znatno manje isplativo.

To je važna razlika u odnosu na komercijalnu proizvodnju kokošijih jaja. Kokoškama koje se uzgajaju kao nosilje nije potreban petao da bi nosile jaja, a neoplođena jaja svakodnevno se prikupljaju za prodaju. I ćurka može da snese neoplođeno jaje, ali se ćurke ne uzgajaju masovno kao nosilje za tržište hrane.

Kakvog su ukusa ćureća jaja

Ljudi koji su ih probali uglavnom ih opisuju kao slična kokošijim, sa većim žumancetom i nešto izraženijim ukusom. Ipak, ukus zavisi od ishrane ptice, svežine jajeta i načina pripreme, pa tvrdnje da su ćureća jaja obavezno ukusnija ili „kremastija“ ne treba predstavljati kao naučnu činjenicu.

U kuhinji bi jedno veće ćureće jaje moglo da zameni više od jednog manjeg kokošijeg, ali bi recept trebalo prilagoditi njegovoj stvarnoj masi, a ne samo broju jaja.

Da li bismo ih jeli kada bi bila jeftinija

Verovatno bi ih više ljudi probalo, ali bi teško mogla da potisnu kokošija jaja. Kokoške su efikasnije nosilje, njihova jaja su jeftinija, ujednačenije veličine i već postoji razvijen sistem proizvodnje, kontrole, pakovanja i distribucije.

Ćureće meso i ćureća jaja zato završavaju na različitim mestima ne zbog zdravlja, već zbog biologije i ekonomije. Meso dolazi do trpeze, dok se većina jaja čuva za stvaranje nove generacije ćuraka.

Dakle, ćureća jaja ne izbegavamo zato što su opasna ili nejestiva. Jednostavno su suviše retka i vredna u proizvodnji da bi postala uobičajen doručak.

Da li ste probali ćureće jaje? Kakav je ukus?

(eKlinika.rs)