Salmonela je gram negativna bakterija i veoma čest izazivač bolesti kod ljudi i životinja. Veruje se da postoji više od 2.500 različitih podtipova salmonela, a one koje najviše problema zadaju čoveku su netifusni sojevi salmonela izazivači salmoneloze – infekcije digestivnog trakta. Bolest je praćena bolovima u stomaku, učestalim stolicama, mučninom, moguće je i povraćanje. Najčešće se prenosi kontaktom sa zaraženom hranom.
Infektivna aneurizma može da se javi na bilo kojoj arteriji
Infekcija salmonelom uglavnom je bezopasna, simptomi traju 4 do 7 dana, ali u nekim situacijama moguće su neočekivane komplikacije, objašnjava infektolog dr Elizabeth Hohmann iz Massachusetts General Hospital.
Dr Hohmann priča da je lečila pacijenta sa aneurizmom trbušne aorte, potencijalno opasnog stanja koje je nastalo zbog infekcije salmonelom. Lekari objašnjavaju da infektivna (mikotična) aneurizma može da se pojavi na bilo kojoj arteriji i da je najčešće isprovocirana delovanjem salmonele ili stafilokok bakterije.
I kućni ljubimci šire salmonelu
Do infekcije salmonelom uglavnom dolazi posle konzumacije sirove i nedovoljno termički obrađene hrane, kao što su meso, mleveno meso, jaja, kolači, mleko i mlečni proizvodi, puter.
Stručnjaci navode da čak mali kućni ljubimci kao što su kornjače mogu da šire salmonelu, tragovi ove bakterije pronalaženi su i u hrani za pse. Infekcija se širi i dodirom kontaminiranih namirnica – bakterija ostane na rukama i onda je nehotice preko usta ili nosa unesemo u telo.
– Bakterija salmonela je u obliku štapića (bacila) i ima je u ljudskom i životinjskom izmetu. Tragovi mogu da se nađu na mašinama, zemljištu, posebno na tlu sa velikim procentom vlage – navodi dr Hohmann.
Infekcija nekada lako prođe bez lečenja
Infekcija salmonelom manifestuje se stomačnim bolovima i dijarejom. Simptomi mogu da se jave već posle šest sati od infekcije. Simptomi se često povlače sami od sebe u roku dva do tri dana. Neki ljudi imaju blage skoro neprimetne simptome.
– Klasičan primer je student koji konzumira za ručak meso zaraženo salmonelom, ima blage tegobe nekoliko dana, ali brzo se bez potrebe za medicinskom intervencijom oporavi i zaboravi da je imao bilo kakvu bolest – kaže dr Hohmann.
Kada je potrebna medicinska pomoć?
U nekim situacijama infekcija se manifestuje mnogo ozbiljnijim tegobama jakim stomačnim bolom, tragovima krvi u stolici, dijarejom, veoma visokom telesnom temperaturom, jakim umorom, mučninom. U ovom slučaju neophodna je medicinska intervencija.
Većina osoba, posebno mlađih ljudi sa jakim imunitetom uspešno će se oporaviti od infekcije bez bilo kakve potrebe za lečenjem. Biće dovoljno da piju dovoljne količine vode, unose elektrolite kako bi izbegli dehidraciju koja se javlja posle učestale dijareje ili povraćanja. U slučaju visoke temperature, proliva, tragova krvi u stolici potrebna je stručna pomoć.
Moguće je lečenje pod lekarskim nadzorom, izbegava se upotreba antibiotika osim kod određenih sojeva salmonele. Osobe sa slabom ličnom higijenom tela, ili zaposleni u obradi hrane mogu lako da prenesu infekciju. Lečenje je uglavnom simptomsko i usmereno na nadoknadu tečnosti.
Kada su moguće ozbiljnije komplikacije?
Ozbiljnije komplikacije moguće su kod osoba starijih od 65 godina, dece mlađe od 5 godina, trudnica, kod pacijenata sa narušenim imunim sistemom usled osnovne bolesti, kao što je karcinom na primer.
Kod malog procenta osoba zaraženih salmonelom moguće je da se tragovi bakterije nađu u krvi, i da zbog toga dođe do širenja infekcije na urinarni sistem, kosti, zglobove, centralni nervni sistem. Moguće su komplikacije na krvnim sudovima kod pacijenata koji imaju aterosklerozu.
– Ovi slučajevi nisu česti, ali su mogući. Lekari su svesni da salmonela može kod pacijenata sa aterosklerozom da izazove probleme, pa su ovi pacijenti pod posebnim praćenjem – kaže dr Hohmann.
Higijena najbolja prevencija bolesti
Kako bi se izbegle zdravstvene nevolje i kod zdravih i posebno hroničnih bolesti najbolje je da se zaštitimo od infekcije redovnom higijenom. Ruke moraju da se peru toplom vodom i sapunom, daske i posude u kojima se seče meso, pa i voće i povrće moraju dobro da se peru. Ukoliko je moguće morali bismo da imamo odvojene posebne kuhinjske daske za sečenje mesa, povrća, voća, ribe, sira.
Lako kvarljive namirnice moramo da držimo u frižideru, posle kontakta sa životinjama moraju da se peru ruke, posle korišćenja toaleta. Ukoliko je kućni ljubimac bolestan posebno povedite računa o pravilnom uklanjanju izmeta pasa ili mačaka i obavezno često perite ruke.
Starije osobe i pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom trebalo bi da temeljno peru namirnice i ruke.
– Nema potrebe da budemo paranoični i listove salate peremo sapunom, ali bitno je da razmislimo o merama predostrožnosti posebno ako živimo sa osobama sa oslabljenim imunitetom – zaključuje dr Hohmann.
