Salmonela je bakterija koja napada živinu (najčešće piletinu), mleko, jaja, proizvode od jaja i govedinu. Istraživanja kažu da pojava salmonele u živinskom mesu čini približno 19 odsto slučajeva zaraze, jaja 14,8, a u govedini 7 odsto. Prenosi se fekalno-oralnim putem i kontaktom prljavih ruku sa ovim namirnicama. To dovodi do unakrsne kontaminacije, infekcije i pojave salmoneloze.
Salmonela može da kontaminira različite namirnice
Infekcija salmonelom (salmoneloza) je česta bakterijska bolest koja se dovodi u vezu sa korišćenjem sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa, živine, jaja ili proizvoda od jaja. Obično se javlja tokom leta kada su i rizici od zaražavanja veći. Iznenada, bez obzira na još uvek hladnije vreme, dolazi u žižu javnosti kada se saopšteno da se sa tržišta povlače pojedini prehrambeni proizvodi koji su i jedna od omiljenih poslastica mališana. Mnoge namirnice postaju kontaminirane kada ih pripremaju osobe koji nakon odlaska u toalet nisu dobro oprale ruke. Infekcija salmonelom nije životno ugrožavajuća, ali može da bude veoma neprijatna i da iscrpi organizam. Najbolja prevencija je temeljno pranje ruku i dobra termička obrada namirnica. Salmonela može da pređe i da se širi od osobe do osobe, ali je pri kontaktu sa zaraženim namirnicama ili životinjama to ipak češći slučaj.
Simptomi koji upozoravaju da je mogući razlog infekcija salmonelom
Ako sumnjate na infekciju salmonelom i imate neki od sledećih simptoma, obratite se lekaru kako bi se uradila analiza stolice:
- povraćanje
- grčevi u stomaku
- dijareja
- temperatura
- groznica
- glavobolja
- krv u stolici.
Simptomi infekcije salmonelom prosečno traju od dva do sedam dana, ali dijareja može da potraje i duže, do 10 dana. Najvažnije je nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite, uz dijetalni režim ishrane.
Hrana u kojoj se može naći salmonela
Ova bakterija živi u crevima životinja i ptica a najčešće zaražene namirnice su:
- sirovo meso, živina i morski plodovi
- sirova jaja (zaražene kokoške nose jaja koja sadrže salmonelu i pre nego što se formira ljuska)
- voće i povrće (do zaraze dolazi na polju ili tokom pranja vodom kontaminiranom salmonelom, a moguće je i u kuhinji kada sokovi od sirovog mesa i živine dođu u kontakt sa sirovom nekuvanom hranom, najčešće salatama).
Kućni ljubimci mogu da budu prenosioci salmonele
Psi i mačke mogu da se zaraze salmonelom konzumiranjem hrane za kućne ljubimce ili pijući vodu kontaminu salmonelom. I kada se zaraze, ljubimci uglavnom nemaju nikakve simptome, ali oni mogu da budu prenosioci bakterija. Psi mogu da šire bakterije kroz stolicu i pljuvačku jer bakterija živi u njihovim crevima, a mačke to čine penjanjem i kretanjem po kuhinjskom prostoru i prenošenjem bakterije. Veoma je važno često i temeljno prati ruke, posebno posle skupljanja fekalija kućnih ljubimaca i čišćenja peska. Takođe, treba im zabraniti ili ograniči pristup mestima na kojima pripremamo ili jedemo hranu. Psi mogu da šire bakterije i kada ih ljubimo, pa u cilju izbegavanja infekcije odmah treba oprati usta, umiti se i održavati površine u stanu što čistijim. Ostale životinje za koje je poznato da šire salmonelu su kornjače i gušteri, kokoške, patke i guske, miševi, pacovi i druge domaće životinje poput koza, krava i svinja.
Ko je u većem riziku od zaražavanja salmonelom
Infekcija salmonelom obično nije opasna po život. Međutim, kod nekih osoba, a posebno kod novorođenčadi, male dece, starijih osoba, trudnica i osoba sa oslabljenim imunim sistemom, može da se iskomplikuje. Isključivo teži oblici zaraze mogu da dovedu do hospitalizacije. Da biste minimizirali rizik od zaražavanja, dobro operite ruke pre i posle kontakta sa hranom. Pri pranju budite posebno pažljivi, jer sirovi sokovi i tečnost iz samih namirnica mogu da prskaju i da kontaminiraju drugu hranu, posuđe i površine. Pranje ruku, održavanje kuhinje, dobra dezinfekcija i izbegavanje korišćenja drvene daske za sečenje i rezanje mogu da nas zaštite od zaražavanja. Temeljna termička obrada piletine, drugog mesa i namirnica je ključna za uništavanje salmonele.
