Emocije diktiraju šta ćemo da jedemo: Šta nas navodi da biramo nezdravu hranu

Emocije su važan faktor koji utiče na naš izbor hrane tokom dana. Novo istraživanje sa Flinders University otkrilo je zašto se mnogi ljudi bore sami sa sobom kako bi se pridržavali određenog načina ishrane, naročito kada im emocije variraju tokom dana. Studija, objavljena u časopisu Food Quality and Preference, ispitivala je kako emocije utiču na ponašanje u ishrani kod osoba na hroničnim dijetama i testirala da li negativno raspoloženje i poteškoće u regulisanju emocija nagone ljude na nezdrave izbore hrane.

Kada smo srećni i uzbuđeni - nesvesno više jedemo 

Glavni autor studije i psiholog dr Isaac Williams kaže da su pojedinci koji aktivno pokušavaju da ograniče unos hrane imali mnogo veće šanse da posegnu za nezdravim grickalicama poput čokolade, peciva ili čipsa kada su doživljavali negativne emocije kao što su stres ili tuga.

Preporučujemo

- Naši nalazi pokazuju da je trenutno emocionalno stanje čoveka mnogo jači pokretač za grickanje nego opšta ličnost ili uobičajeni obrasci raspoloženja. Upravo ta osećanja „u trenutku” imaju tendenciju da izbace ljude iz koloseka - objašnjava dr Williams sa College of Education, Psychology and Social Work.

Više od 150 žena popunjavalo je sedmodnevni onlajn dnevnik ishrane, beležeći sve što su pojele i emocije koje su osećale neposredno pre prvog zalogaja.

- Otkrili smo da su žene koje su bile na nekom režimu ishrane imale znatno veću šansu da izaberu nezdrave grickalice kada su osećale negativne emocije. Nasuprot tome, žene koje nisu bile na dijeti imale su tendenciju da generalno jedu više kada su osećale pozitivne emocije, kao što su sreća ili uzbuđenje - navodi dr Williams.

Negativne emocije deluju kao okidač za kršenje namera o zdravoj ishrani

Osobe na propisanom režimu ishrane bile su posebno ranjive, konzumirajući skoro dvostruko više nezdravih grickalica kada su se osećale loše u poređenju sa situacijama kada su se osećale dobro.

- Za ljude koji pokušavaju da se drže određenog načina ishrane, negativne emocije deluju kao okidač za kršenje njihovih namera o zdravoj ishrani. Nije stvar u tome da jedu više hrane ukupno, već biraju namirnice koje su kaloričnije i imaju manju nutritivnu vrednost - ističe dr Williams.

Studija je takođe otkrila da dugotrajne emocionalne tendencije nisu predvidele ponašanje u ishrani. Međunarodni stručnjak za ponašanje u ishrani i viši autor, profesorka Eva Kemps, kaže da ljudi koji generalno doživljavaju više negativnih emocija nisu nužno skloniji kršenju dijete - umesto toga, najveći uticaj imala je emocija koju su osećali neposredno pre jela.

- Ovo nam govori da je najvažniji neposredni emocionalni kontekst, a ne nečiji tipičan emocionalni stil -  kaže profesorka Kemps sa Flinders University Institute for Mental Health and Wellbeing.

Kada su srećniji no inače, ljudi jedu sve i svašta

Iznenađujući nalaz bio je da veštine regulacije emocija nisu pružile onaj nivo zaštite koji su istraživači očekivali. Iako je tim istraživača predvideo da će ljudi koji su bolji u kontroli  svojim emocija biti manje skloni emocionalnom prejedanju, uticaj uobičajenih strategija, poput promene načina razmišljanja ili potiskivanja emocija, bio je ograničen. Ono što je najviše bilo važno jeste emocionalna svest - koliko jasno ljudi prepoznaju i razumeju svoja osećanja. A emocionalna svest izgleda da je pravi ključ, smatra dr Williams.

Studija je takođe istakla snažan efekat pozitivnih emocija na ljude koji nisu bili na dijeti. Kada su se ovi učesnici osećali srećnije nego obično, težili su da jedu više grickalica svih vrsta, i zdravih i nezdravih.

- Često mislimo o „utešnoj hrani” kao o nečemu što ljudi rade kada su tužni, ali za mnoge ljude, dobro raspoloženje može da bude podjednako veliko iskušenje za prepuštanje - kaže dr Williams i predlaže kratke vežbe svesnosti (mindfulness), usporavanje pre jela ili proveru sopstvenih osećanja kao korisne alate. Razumevanje naših emocija u realnom vremenu može da pomogne da se prekine ciklus okretanja nezdravim grickalicama kada se osećamo pod stresom, umorno ili preopterećeno, poručuje dr Williams.

(eKlinika.rs)