Rak dojke je jedna od bolesti o kojoj znamo neuporedivo više nego ranije, ali i dalje nedovoljno u opštoj populaciji. Znamo i to da se leči ukoliko se otkrije na vreme, a opet, veliki broj žena i dalje oboleva i nažalost, umire. Gde grešimo, koji su objektivni problemi sistema, može li BRCA test da nas upozori na ovaj karcinom i kako se radi ta analiza?
Čvor, crvenilo dojke, uvučena bradavica, asimetrija i drugi simptomi ukazuju na rak dojke
Najveći broj žena odlazi na pregled kada nešto slučajno napipa. Koji simptomi su znak za hitan odlazak na pregled i moraju li uvek da ukažu na malignitet?
– Najčešċi simptom raka dojke je opipljiv čvor u dojci. Žene ga često same napipaju. Pored toga, drugi znaci koji ukazuju da postoji promena sumnjiva na malignitet u dojci jesu: crvenilo kože dojke i zadebljala koža, ponekad koža u vidu „pomorandžine kore”, uvlačenje bradavice. Tu su i krvavi iscedak iz bradavice i značajna asimetrija dojki. Istovremeno, mogu se napipati i uveċani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami, ako je došlo do širenja bolesti u regionalne limfne čvorove. Treba imati na umu da nisu svi uveċani limfni čvorovi opasni – ističe doc.dr Ana Cvetanović, onkolog i direktor Klinike za onkologiju UKC u Nišu.
Da li je svaki čvor koji napipamo znak maligniteta
Takođe, dodaje sagovornica eKlinika portala, čvor u dojci ne mora uvek da bude znak maligniteta. Kod mladih žena, u reproduktivnom periodu, često se pod dejstvom hormona javljaju promene u dojkama koje su benigne prirode (ciste, fibroadenomi...).
Bitno je naglasiti, kaže dr Cvetanović, da i benigne promene zahtevaju pregled radiologa i onkologa, kao i praćenje u određenim vremenskim intervalima.
Šta je BRCA test i u kojoj meri može da upozori na rak dojke
BRCA test otkriva mutacije na BRCA1 i BRCA2 genima. Ovi geni su u osnovi nastanka naslednog karcinoma dojke i/ili jajnika. Neinvanzivnim genetičkim testiranjem, napravljen je ogroman korak u preventivnoj dijagnostici naslednih sindroma pacijenata. Ali, ne samo njih, već i njihovih srodnika i potomaka.
– Oko 5-10 odsto kancera dojke je nasledno. Ukoliko osoba nasledi mutaciju u genima BRCA1 i BRCA2, ima povećan rizik za razvoj kancera dojke i/ili jajnika. Procena rizika za nastanak BRCA1/2 vezanog karcinoma kreće se u rasponu 45-85 odsto. Obično se ti karcinomi javljaju u mlađem životnom dobu, pre 40. godine života. Postoji i povećan rizik za razvoj i drugih tipova kancera. U slučaju pozitivnog nalaza, ovaj test nam omogućava da donesemo odluku o potrebi učestalih dijagnostičkih kontrola ili odgovarajućih procedura lečenja. To važi i za osobe kod kojih se detektuju mutacije gena, ali i za njihove srodnike – objašnjava naša sagovornica koja je i docent na Katedri za onkologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Ko bi trebalo da se testira BRCA metodom
Prema rečima dr Ane Cvetanović, neke od indikacija za testiranje su: pojava karcinoma dojke pre 40.godine života, karcinom dojke kod osobe muškog pola, postojanje više slučajeva karcinoma dojke i/ili jajnika sa iste strane porodičnog stabla, karcinom i dojke i jajnika ili više različitih karcinoma kod iste osobe.
Značaj blagovremenog otkrivanja je veoma važan, upravo iz razloga, što 50 odsto žena koje su nosioci štetnih mutacija oboli pre 40. godine života.
Ako u porodičnoj istoriji postoji rak dojke, ima li šanse da ga izbegnemo?
– Osobe sa prisutnim BRCA1/2 mutacijama koje nisu obolele, treba da rade samopreglede dojke počev od 18. godine života jednom mesečno. Klinički i ultrazvučni pregled dojki savetuje im se od 25. godine jednom godišnje. Kasnije, posle 30. godine života, ako postoje neke promene koje se prate, može se raditi i magnetna rezonanca uz ultrazvučni pregled jednom godišnje. Metode kliničkog praćenja ne smanjuju rizik od obolevanja već omogućavaju da se bolest otkrije u ranoj izlečivoj fazi – objašnjava dr Ana Cvetanović.
Prema njenim rečima, nosiocima BRCA1/2 mutacija potrebno je sugerisati moguće metode za smanjenje rizika (profilaktička mastektomija, uklanjanje jajnika…). Takođe, trebalo bi ih obavestiti i o potrebi testiranja krvnih srodnika.
Ako se leči u ranoj fazi, rak dojke je izlečiv u 90 odsto slučajeva
Prema najnovijim podacima, Srbija se među 40 ocenjivanih zemalja Evrope svrstava u grupu sa srednjim rizikom obolevanja, a visokim rizikom umiranja od karcinoma dojke. Na drugom smo mestu, odmah iza Mađarske.
– Dve podjednako bitne stvari koje bi promenile tu statistiku jesu dobro organizovan sistemski skrining i dostupnost inovativnim terapijama. Objektivni problem sistema jeste spomenuti skrining koji bi obuhvatio minimum 80 odsto ciljane populacije. To su žene starosti od 50 do 69 godina. Nije ga lako organizovati, ali su benefiti višestruki, pre svega za zdravlje žena, a onda i za državu. Najčešće greške koje žene čine su zanemarivanje preventivnih samopregleda dojki jedno mesečno, neblagovremeno javljanje lekaru čim se primete neke promene, i neodazivanje na skrining preglede. Ako karcinom dojke koji je otkriven u ranoj fazi lečimo optimalnom terapijom, mi možemo da govorimo o izlečenju u preko 90 odsto slučajeva. To je jedini način da se ovako poražavajuća statistika promeni – upozorava dr Cvetanović.
Šta možemo da uradimo kako bismo smanjili rizik od obolevanja
Statistika u Srbiji je vrlo slična drugim zemljama u regionu. Generalno, sa godinama raste rizik od nastanka karcinoma dojke, posebno nakon 50. godine života.
– Svakoj ženi bih savetovala da radi samopregled dojki jednom mesečno. Uz to, ultrazvučni pregled jednom godišnje i počev od 50. godine života mamografiju na svake dve godine. Naravno, zdravi stilovi života, pre svega održavanje optimalne telesne težine i redovna fizička aktivnost se podrazumevaju – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Ana Cvetanović, onkolog i direktor Klinike za onkologiju UKC u Nišu.
