Ranica u ustima ne zarasta, a bol u uhu ne prolazi: Kada treba otići maksilofacijalnom hirurgu

Maksilofacijalna hirurgija mnogo je više od operacija vilice. Ona obuhvata lečenje povreda, deformiteta, infekcija i tumora lica, usne duplje, vilica, pljuvačnih žlezda i vrata. Ipak, pacijenti često ne znaju kome da se obrate, pa mesecima obilaze različite specijaliste ili zanemaruju promenu koja ne boli. O tome koje promene ne bi trebalo zanemariti, kako izgleda dijagnostika i šta danas omogućava savremena hirurgija razgovarali smo sa prim. dr sci. med. Zoranom Mirkovićem, maksilofacijalnim hirurgom u Acibadem Bel Medic bolnici.

Maksilofacijalna hirurgija nije samo hirurgija vilice

Iako njeno ime najpre asocira na vilicu i zube, maksilofacijalna hirurgija obuhvata znatno širu regiju. U zavisnosti od problema, maksilofacijalni hirurg sarađuje sa ORL lekarima, onkolozima, radiolozima, neurohirurzima, oftalmolozima, ortodontima i plastičnim hirurzima. Takav timski pristup posebno je važan kod tumora, složenih povreda, urođenih deformiteta i rekonstruktivnih operacija.

Preporučujemo

– Maksilofacijalna hirurgija obuhvata hirurgiju glave i vrata, kostiju lica i vilica. To je kompleksna disciplina koja traži znanje iz traumatologije kod preloma, plastične i rekonstruktivne hirurgije kod deformiteta i velikih tumorskih promena, ali i estetske hirurgije – objasnio je dr Zoran Mirković.

Među problemima zbog kojih se pacijenti najčešće javljaju jesu tumori usne duplje, jezika i usana, tumori pljuvačnih žlezda, poremećaji viličnog zgloba i povrede kostiju lica. Posebno je zanimljivo to što bol iz viličnog zgloba ponekad može da se oseća u predelu uha. Zbog toga pacijent najpre odlazi ORL lekaru, zatim neurologu, a tek kasnije dobije objašnjenje da tegobe potiču od zgloba koji spaja donju vilicu sa lobanjom.

U ovu oblast spadaju i prelomi donje i gornje vilice i srednje trećine lica. Teške povrede kakve su se ranije češće viđale u saobraćajnim nesrećama danas su ređe zahvaljujući sigurnosnim pojasevima i vazdušnim jastucima, ali i dalje mogu zahtevati dugotrajne i veoma precizne operacije. Cilj nije samo da kost zaraste već da se sačuvaju pravilan zagrižaj, simetrija lica, pokreti vilice i funkcija okolnih struktura.

– Glava je najvidljiviji deo tela, po licu prepoznajemo čoveka i ono ima veliku ulogu u njegovom odnosu prema sebi i drugima. Kada postoji urođena malformacija ili posledica bolesti i povrede, zadatak hirurga nije samo da reši zdravstveni problem već i da, koliko je moguće, čoveku vrati funkciju i izgled sa kojima može da nastavi život – rekao je dr Mirković.

Promena u ustima koja traje duže od dve ili tri nedelje traži pregled

Većina ranica i iritacija u ustima nastaje zbog bezazlenih razloga, kao što su slučajan ugriz, oštra ivica zuba ili neodgovarajuća proteza. Ipak, promena koja ne zarasta, povećava se, krvari ili se stalno ponovo povređuje ne treba da se leči nasumično i čeka unedogled. Pregled je potreban i kada se pojave bela ili crvena promena na sluznici, kvržica u ustima ili na vratu, otežano gutanje, utrnulost dela lica ili neobjašnjiva asimetrija pokreta lica.

– Sve promene u usnoj duplji koje traju duže od dve nedelje i ne povlače se nakon primenjene terapije trebalo bi da pregleda maksilofacijalni hirurg. To mogu da budu ranica koja ne zarasta, promena koja se širi ili se povređuje, kao i osećaj da su uvećane limfne žlezde – rekao je dr Mirković.

Bele promene, poznate kao leukoplakije, i crvene promene, odnosno eritroplakije, ne znače automatski da osoba ima rak. Neke se samo prate, ali procenu o tome ne bi trebalo donositi bez pregleda. Ako se promena povećava, menja izgled ili se na njoj pojavi ranica, lekar može preporučiti biopsiju ili hirurško uklanjanje.

Pregled je u ovoj regiji veoma važan jer lekar mnoge promene može da vidi i opipa. Pregledaju se usna duplja, lice i vrat, uključujući limfne čvorove. Kada promena nije dostupna pregledu ili postoji sumnja da zahvata dublje strukture, dijagnostika se dopunjuje CT pregledom ili magnetnom rezonancom, a prema potrebi i biopsijom.

Kod infekcija vrata takvo snimanje ponekad ima presudnu ulogu. Duboka infekcija može da se širi kroz prostore vrata prema grudnom košu, pa je važno na vreme utvrditi gde se gnojna kolekcija nalazi i da li je potrebno hirurško lečenje. Otok vrata koji brzo napreduje, otežano disanje ili gutanje, visoka temperatura i izrazito pogoršanje opšteg stanja zahtevaju hitnu procenu lekara.

Zašto operacija lica kod pacijenata izaziva poseban strah

Rečenica „potrebna je operacija lica“ kod mnogih pacijenata ne budi samo strah od bolesti i zahvata. Lice je deo identiteta, komunikacije i odnosa sa drugim ljudima, pa se odmah javljaju pitanja: Kako ću izgledati? Hoću li moći normalno da govorim, gutam i jedem? Da li će drugi primećivati da sam operisan?

Kod tumora su prvi cilj potpuno uklanjanje bolesti i očuvanje života, ali se istovremeno planira kako da se sačuvaju funkcija i izgled ili da se nastali nedostatak rekonstruiše. Savremene rekonstruktivne procedure pružaju mnogo više mogućnosti nego ranije, ali ozbiljna operacija ipak može da promeni govor, gutanje, disanje ili izgled. Zato je iskren razgovor pre lečenja neophodan.

– Pacijentu mora da se objasni zašto se operacija radi i koje su mogućnosti rekonstrukcije. Danas su one velike. Rezultat možda ne može uvek da bude isti kao pre bolesti, ali medicina je mogućnost funkcionalnog i estetski prihvatljivog oporavka dovela na veoma visok nivo – istakao je dr Mirković.

Kod korekcije deformiteta vilica planiranje mora da bude precizno do milimetra, jer pomeranje kostiju mora da omogući pravilan zagrižaj. Zbog toga se koriste trodimenzionalna snimanja i kompjuterske analize, a u pripremi pacijenta važnu ulogu ima ortodont. Kod složenih krvnih malformacija interventni radiolog pre operacije može da zatvori deo krvnih sudova koji hrane promenu i tako smanji rizik od obilnog krvarenja.

Operacije deformiteta vilica najčešće se planiraju po završetku rasta i razvoja. Pre zahvata ortodont postavlja zube u položaj koji će omogućiti da se posle pomeranja kostiju dobije pravilan zagrižaj. Hirurg zatim na osnovu merenja i snimaka planira pravac i obim pomeranja. Upravo zato se rezultat ne procenjuje samo po tome kako lice izgleda već i po tome da li pacijent pravilno zagriza, žvaće i govori.

Hirurgija koju je zavoleo gotovo slučajno

Dr Mirković kaže da, kao ni većina ljudi, na početku nije znao koliko je široka oblast maksilofacijalne hirurgije. Želeo je da postane ortoped, ali se spletom okolnosti našao na drugoj specijalizaciji. Kada mu se posle šest meseci otvorila mogućnost da se vrati prvobitnom planu, odlučio je da ostane.

– Hteo sam da budem ortoped. Pošto ortopedija u tom trenutku nije bila ponuđena, predložili su mi maksilofacijalnu hirurgiju i prihvatio sam, jer sam želeo da se bavim hirurgijom. Posle pola godine mogao sam da se vratim na ortopediju, ali nisam hteo. Zavoleo sam maksilofacijalnu hirurgiju i shvatio da je to vrhunska hirurška disciplina. I ja tada, kao i većina ljudi danas, nisam znao šta sve ona obuhvata – ispričao je dr Mirković.

Šta pacijent može da uradi u Acibadem Bel Medic bolnici

Kod bolesti glave i vrata često nije dovoljan samo jedan pregled niti je lečenje posao jednog lekara. Pacijentu mogu biti potrebni radiološka dijagnostika, procena maksilofacijalnog hirurga, mišljenje onkologa ili drugog specijaliste, operacija, bolničko lečenje i kasnije kontrole. Važno je da se svi ti koraci povežu u jednu celinu, posebno kada je reč o velikim tumorima, složenim deformitetima i rekonstruktivnim zahvatima.

U Acibadem Bel Medic bolnici mogu da se obave specijalistički pregledi, laboratorijska i radiološka dijagnostika, hirurško i bolničko lečenje, kao i praćenje pacijenta posle intervencije. U oblasti maksilofacijalne hirurgije to podrazumeva procenu promena u usnoj duplji, na licu i vratu, lečenje tumora i povreda, operacije deformiteta vilica, rekonstruktivne i određene estetske zahvate. Konačan plan uvek zavisi od dijagnoze, proširenosti promene i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

– Acibadem Bel Medic ima ono što je potrebno za ozbiljnu hirurgiju: tehničke uslove, odgovarajuće kadrove i mogućnost da se pacijentu pruži lečenje kod složenih maksilofacijalnih problema. Kod tumorske hirurgije nije važan samo radikalitet operacije već i rekonstrukcija, odnosno da se, koliko god je moguće, sačuvaju funkcija i izgled pacijenta – objasnio je prim. dr sci. med. Zoran Mirković.

Posebna prednost bolničkog sistema jeste mogućnost da se, kada je potrebno, uključe lekari različitih specijalnosti. Radiolog pomaže da se precizno odrede položaj i proširenost promene, onkolog procenjuje potrebu za drugim oblicima lečenja, ortodont priprema pacijenta za operaciju deformiteta vilice, a anesteziolog i tim intenzivne nege brinu o bezbednosti tokom i neposredno posle velikih zahvata. Kod pojedinih tumora hirurgija je osnovni način lečenja, dok se kod drugih prednost može dati zračenju, sistemskoj terapiji ili kombinaciji različitih metoda.

Za pacijenta je posebno važno da pre operacije dobije razumljivo objašnjenje šta se uklanja, kako će izgledati rekonstrukcija i šta ga očekuje tokom oporavka. Cilj nije samo da se bolest odstrani već, kad god je moguće, da čovek ponovo može da govori, jede, guta i vrati se svakodnevnom životu sa što manje vidljivih i funkcionalnih posledica.

Pacijent ima pravo da zna šta ga čeka i da potraži drugo mišljenje

Dužina oporavka zavisi od obima zahvata. Posle manjih intervencija boravak u bolnici može da bude kratak, dok kod velikih operacija tumora jezika, usne duplje ili vrata prvi dani mogu da budu zahtevni. Pacijentu ponekad privremeno treba sonda za ishranu ili otvor na dušniku koji omogućava disanje dok otok ne prođe i tkivo ne zaraste. O takvim mogućnostima mora da zna pre operacije, bez ulepšavanja, ali i bez zastrašivanja.

Kod velikih zahvata postoperativni tok često traje desetak dana, a oporavak se nastavlja i posle izlaska iz bolnice. U početku mogu postojati teškoće sa govorom, gutanjem i ishranom. Ako je deo daljeg onkološkog lečenja zračna terapija, moguće su i dugotrajnije posledice, poput suvih usta. Ne vraća se svaki pacijent potpuno na stanje pre bolesti, ali dobra priprema, rekonstrukcija i rehabilitacija mogu značajno da poboljšaju funkciju i kvalitet života.

– Pacijentu prvo morate da objasnite šta ćete uraditi i šta ga posle operacije očekuje. Kod velikih zahvata prvih desetak dana mogu biti teški, jer su otežani disanje, ishrana i govor. To jeste zahtevna situacija, ali pacijenti taj period prebrode i postepeno uče kako ponovo da funkcionišu – objasnio je dr Mirković.

– Najbitnije je da budete pošteni u priči i u radu. Ono što kažete pacijentu, to treba i da uradite. Kod velikih operacija opravdano je i da pacijent potraži drugo stručno mišljenje. To nije poraz lekara – naglasio je dr Zoran Mirković.

Lečenje se ne završava izlaskom iz bolnice. Redovne kontrole posle operacije tumora važne su kako bi se oporavak pratio i eventualni povratak bolesti ili nova promena otkrili što ranije. Učestalost pregleda određuje lekar prema vrsti tumora, stadijumu bolesti, sprovedenom lečenju i individualnom riziku pacijenta.

– Posle operacije tumora veoma je važno praćenje pacijenta. Hirurg odstranjuje posledicu bolesti, ali ne i nužno uzrok zbog kojeg je tumor nastao. Ako se bolest jednom pojavila, može ponovo, i zato pacijentu mora jasno da se objasni kada dolazi na kontrole i zašto su one važne – naglasio je dr Mirković.

Da ozbiljna hirurgija nema jednostavnu starosnu granicu, dr Mirković ilustruje pričama o najmlađim i najstarijim pacijentima. Operisao je tromesečnu bebu sa retkim malignim tumorom pljuvačne žlezde, ali i čoveka od 99 godina sa karcinomom kože glave.

– Kada sam ga pre operacije, pitao za godine, rekao mi je: „Ja planiram da živim još najmanje 20 godina.“ Operacija je prošla kako treba, na moje veliko zadovoljstvo – ispričao je dr Mirković.

U toj rečenici možda se najbolje spajaju medicina i ono ljudsko u njoj: bolest ne treba potcenjivati, ali ni čoveka unapred svoditi na dijagnozu ili broj godina. Prvi korak je da se promena ne krije i ne čeka, već da se pregleda na vreme.

(eKlinika.rs)