Imunoterapija, ili kako se još zove imunoonkološka terapija, predstavlja potpuno novu klasu lekova koji se, danas, primenjuju u lečenju mnogih malignih bolesti. Stručnjaci predviđaju da će ovaj oblik terapija u postpunosti promeniti način lečenja malignih bolesti u budućnosti.
Imunoterapija je grupa lekova potpuno drugačijeg mehanizma delovanja u odnosu na sve dosadašnje medikamente koji se primenjuju u lečenju onkoloških bolesnika. Lekari naglašavaju da imunoterapija nikako nije primena raznih vitamina, suplemenata ili mnogih preparata koji se reklamiraju kao proizvodi za poboljšanje imuniteta.
Kako deluje imunoterapija?
Imunoterapija deluje tako što povećava prirodnu odbranu organizma od malignih oboljenja. Ovaj vid lečenja stimuliše naš imuni sistem da uništava ćelije raka. Imuni sistem ljudskog organizma podešen je tako da prepoznaje strane ćelije kao što su bakterije, virusi, ali i maligne ćelije.
Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze. Stručnjaci naglašavaju da su tokom poslednjih 10 godina objavljeni rezultati mnogobrojnih istraživanja, o tome kako da usmerimo naša bela krvna zrnca, pre svega podvrstu belih krvnih zrnaca, T-limfocite, da pronalaze i uništavaju maligne ćelije. Pronađeni su izvesni proteini – receptori na T-limfocitima koji se nazivaju receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1).
– Takođe, pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama, odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Upravo zbog toga što kontrolišu aktivaciju imunog sistema ovi receptori su nazvani “tačke kontrole” (checkpoints). Kada su ova dva proteina/receptora povezani naš imuni sistem ostaje “uspavan” i ne prepoznaje maligne ćelije. Međutim, poslednjih nekoliko godina razvijeni su lekovi koji se vezuju ili na PD-1 receptor ili na PD-L1 receptor i na taj način sprečavaju njihov kontakt. Kada se spreči kontakt ovih receptora naš imuni sistem se budi i uništava maligni tumor. Upravo zbog toga što inhibiraju ove tačke kontrole (checkpoints) imunološkog sistema ovi lekovi se zovu checkpoint inhibitori – kaže za portal eKlinika medikalni onkolog dr Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
U nekim slučajevima bolest se potpuno povukla
Veliki broj pacijenta povoljno reaguje na primenu imunoterapije. Dr Matković navodi da se može reći da je epohalan napredak načinjen primenom ovih lekova kod pacijenata obolelih od metastatskog melanoma.
– Za razliku od prethodnog perioda kada su pacijenti sametastatskim melanomom lečeni hemioterapijom i kada je manje od 5 odsto bilo živo 5 godina, danas, više od 50 obolelih od ove bolesti koji se leče imunoterapijom živi duže od 5 godina i ima dobar kvalitet života. U našoj svakodnevnoj praksi imamo i pacijente kod kojih se bolest u potpunosti povukla i nadamo se da ih možemo smatrati izlečenim. Veliki napredak je načinjen i u lečenju pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma (raka mokraćne bešike) koji je uvek imao infausnu prognozu. Inovativni lekovi-imunoterapija kod ovih pacijenata može da produži život i preko 2 godine uz dobar kvalitet života što je i jedan od važnih ciljeva lečenja – naglašava dr Matković.
Napredak i u lečenju karcinoma bubrega i pluća
Dr Suzana Matković ističe da je izuzetno veliki napredak postignut primenom imunoterapije i kod obolelih od karcinoma bubrega, a imunoterapija je našla i svoje mesto u lečenju obolelih od karcinoma pluća, karcinoma glave i vrata, karcinoma endometrijuma.
– Lečenje onkoloških bolesnika je, ipak, uvek multidisciplinarno i multimodalno. To znači da se primenjuje i hirurgija i radioterapija kao i različite vrste sistemske terapije – hemioterapija, takozvana ciljana (target) terapija, imunoterapija, hormonska terapija. Koji modalitet, odnosno kombinacija modaliteta lečenja će se primeniti zavisi od vrste maligne bolesti, njene proširenosti, kao i preporuka i protokola lečenja, a sa ciljem postizanja što boljeg ishoda bolesti – precizira doktorka.
Kako se primenjuje imunoterapija?
Imunoterapija se primenjuje u ciklusima u vidu infuzije koja traje kratko. Dr Matković napominje da obično pri prvom davanju leka ona traje 60 minuta, u narednim ciklusima oko pola sata.
– Terapija se prima u ciklusima na svake dve, tri, četiri ili šest nedelja (zavisno od vrste leka). Tokom primene imunoterapije efakat terapije se procenjuje obično u određenim vremenskim razmacima i to posebnim pretragama i snimanjima kao što su CT, MRI, PET/Ct. Eefekat terapije može biti potpuno povlačenje tumora što smo i imali prilike da vidimo kod na primer metastatskog melanoma, koga od 2017. lečimo imunoterapijom. Odgovor na terapiju može biti delimičan, ali i nepromenjen kada je praktično zaustavljen rast tumora. Nažalost postoje i oni slučajevi gde imunoterapija ne deluje, gde dolazi do pogoršanja bolesti – kaže dr Suzana Matković.
Učestalos neželjenih dejstava manja nego pri primeni hemioterapije
Ono što je karakteristično za imunoterapiju kao potpuno poseban terapijski modalitet jeste da je nekada potrebno neko vreme da bi tumor odreagovao na nju, pri čemu u takvim situacija dobar odgovor na terapiju može biti dugotrajan, objašnjava dr Matković.
– Nekada se čak dešava inicijalno pogoršanje bolesti, a potom dobar odgovor, što nazivamo lažnom progresijom (psudoprogresija). Kao i svaka druga vrsta terpije i imunoterapija ima svoja neželjena dejstva koja se u potpunosti razlikuju od do sada primenjivane standardne hemioterapije odnosno citotoksične terapije i target terapije. Ta neželjena dejstva nekada mogu biti i opasna, većeg stepena, jer mi kliničari ih gradiramo po težini. Svi podaci iz istraživanja, ipak, pokazuju da će kod onih koji primaju imunoterapiju učestalost neželjenih efekata biti manja u odnosu na one koji primaju hemioterapiju, što vidimo i u svakodnevnoj praksi – ističe dr Matković.
I pored velikog napretka naglasak je uvek na prevenciji
U nauci se na svakih šest meseci javljuju nova saznanja o modalitetima lečenja raznih oblika raka. Pitali smo dr Matković i koliko je u ovom momentu realno da govorimo o tome da će karcinom biti jednog dana hronična bolest?
– Istraživanja poslednje dekade u oblasti onkologije napreduju velikim koracima, pronalasci novih lekova, njihove kombinacije čine da sve više ljudi živi duže i kvalitetnije sa rakom. Onkološki lekovi postaju sve “pametniji” i bolji. Mnogi karcinomi se sada mogu kontrolisati tokom dužeg vremenskog perioda i cilj svih istraživanja upravo jeste da karcinom postane hronična bolest sa kojom se može živeti. Medjutim, uprkos značajnom napretku u lečenju malignih bolesti, akcenat se uvek mora staviti na prevenciju – sprovodjenje mera pre svega primarne i sekundarne prevencije odnosno redukcija faktora rizika i rano otkrivanje maligne bolesti kada su šanse za izlečenje najveće – zaključuje dr Suzana Matković.
