Leukemija – i kao sama reč i kao dijagnoza pokreće visok emotivni naboj, spektar osećanja među kojima prednjači strah od fatalnog ishoda. Na sreću, davno prošla vremena u kojima za obolele od raka krvi nije bilo nikakve šanse za preživljavanje su iza nas. Nova nada postoji i realna je – zaslužuju je i pacijenti sa akutnim leukemijama.
Leukemija je ogroman izazov za sve zdravstvene radnike koji dolaze u kontakt sa tim pacijentima, ali i za društvo u celini
Leukemija, maligna bolest krvi, odnosno kostne srži, čini oko 10 odsto svih maligniteta. Nastaje kao posledica genetskih oštećenja matičnih ćelija kostne srži, zaduženih za stvaranje belih, crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica, koje alterišu maligno. Akutne, ali i hronične leukemije su veliki izazov ne samo za hematologe, već i kompletno medicinsko osoblje koje radi na hematološkim klinikama i odeljenjima.
Profesor. dr Ana Vidović, načelnica odeljenja Akutne leukemije na Klinici za hematologiju u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, razgovor za eKlinika portal započinje konstatacijom da kada je ovaj tip bolesti u pitanju, svi koji su uključeni – od pacijenta do onih koji o njima brinu, bilo da je reč o nadležnoj zdravstvenoj instituciji ili članovima porodice, jednostavno su neprekidno „na ivici provalije“.
Leukemija i optimizam, kako to?
– Potvrda dijagnoze je uvek veliki šok. Saopštavanje pacijentu i porodici, kompleksna priprema, traumatično lečenje koje za početak podrazumeva potpuno opustošenje jednog dela organizma, odnosno koštane srži, psihološka podrška… Za svaki korak je potrebno imati dovoljno stručnosti, „hladnu glavu“, ali i optimizam. U našoj prirodi i mentalitetu je da ako je dobro – dobro je, ako nije i ako ne ide kako treba, zamera se lekaru – podseća nas na tako često poimanje situacije profesorka, koja je svoj kompletan dosadašnji radni vek posvetila dobrobiti teških hematoloških pacijenata.
Naša sagovornica se za njih bori ne samo kada je na lekarskim smenama, već i u okviru brojnih aktivnosti Udruženja „Leuka“. Zbog toga u njenom slučaju, kao i kompletnog tima sa kojim radi, reči „leukemija“ i „optimizam“ nisu u suprotnosti. Podrazumevaju jedna drugu.
Zašto nastaje leukemija i na koje simptome treba obratiti pažnju da se ne bi zakasnilo
– Leukemija nastaje u svim ćelijama kostne srži. Paradoksalno je da obole uglavnom ljudi koji su bili zdravi. Većina nije imala ni male zdravstvene probleme. Jednostavno, ispolji se genetska mutacija matičnih ćelija kostne srži, koje se onda tako izmenjene množe. Nije reč o metastazama, već tako bolest nastaje. Treba reagovati kod prve pojave netipičnih simptoma kakvi su: malaksalost kao posledica anemije, pojačana sklonost ka infekcijama, krvarenja po koži u vidu više difuznih modrica (tačkastih krvarenja), obilnije menstruacije kod žena. Kod akutnih leukemija je izuzetno značajno ne zakasniti sa dijagnostikom. Već na prvom vađenju krvi po krvnoj slici videće se da nešto nije kako treba – upozorava prof. dr Vidović.
Leukemija i dramatični preduslovi za adekvatno lečenje
Prema rečima naše sagovornice, spomenuto „opustošenje“ (aplazija) odnosi se na kostnu srž. Promena, ili pad krvne slike je kod drugih maligniteta nešto što se ne želi i što je koleteralna šteta onkološkog lečenja. Kod leukemije, kaže profesorka Vidović, mora tako, i pojašnjava:
– Da bismo došli u situaciju da pacijenta lečimo, hemioterapijom najpre moramo da eliminišemo te genetski izmenjene, odnosno oštećene ćelije koje su „izmakle kontroli“. Dovodimo obolele u takvo stanje da praktično nemaju kostnu srž. U tom periodu su najveći problem infekcije. To je ono što uz leukemiju samu po sebi zapravo odnosi njihove živote. Veliki pozitivni pomak za pacijente u smislu komfora, funkcionalnosti i opremljenosti prostora i poboljšanja uslova je učinjen preseljenjem u novu zgradu UKCS. Inače, na Klinici za hematologiju UKCS, koja je i jedan od najvećih centara na Balkanu ovog tipa, lečimo od 100 do 150 novodijagnostikovanih akutnih leukemija, što je izvanredan rezultat, priznat i od renomiranih kolega iz inostranstva.
Da li je moguća remisija
– Cilj hemioterapije je normalizacija krvne slike i dolazak u stanje remisije. Postižemo je kod oko 75 odsto mlađih pacijenata i kod 40 – 50 odsto starijih od 60 godina. Kada pacijenta dovedemo u remisiju, lečenje nastavljamo takozvanom „učvršćujućom“ hemioterapijom. Tako pokušavamo da smanjimo rizik od recidiva. Međutim, važno je znati da je kod jednog dela pacijenata sa visokorizičnom leukemijom jedini način da zaustavimo bolest transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Za to je potreban HLA podudarni srodni ili nesrodni davalac – kaže naša sagovornica.
Kako pristupiti nacionalnom Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze
Sve o načinima da se pristupi Nacionalnom registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze i detaljima procedura možete saznati na ovom linku. Ako ispunjavate uslove, nekome ko boluje od maligniteta krvi možete da spasite život. Što je više davalaca u našem registru, šanse za svakog obolelog se povećavaju, jer je mogućnost pronalaženja nesrodnog podudarnog davaoca sa istog podneblja veća.
Inače, naša zemlja je u režimu razmene sa svetskim Registrom, i mnogi pacijenti Klinike za hematologiju UKCS su dobili šansu za lečenje upravo zahvaljujući toj činjenici. Zvuči neuobičajeno za naše uslove, ali ovaj sistem funkcioniše perfektno. To nam je potvrdila i prof.dr Ana Vidović.
Pacijenti sa akutnim leukemijama zaslužuju inovativnu terapiju
Profesorka Vidović naglašava da je budućnost lečenja akutne mijeloidne leukemije u inovativnoj, ciljanoj (target terapiji). Navodi i jednu prilično šokantnu činjenicu ako znamo kojim intenzitetom medicina napreduje, da za akutne leukemije nove terapije nije bilo 40 godina.
– Naši pacijenti zaslužuju inovativnu terapiju i šansu za život, kao i oni sa drugim malignitetima. Rešenje mora da bude sistemski sprovedeno, a ne da se snalazimo kako znamo i umemo preko člana 9. Za to ćemo se i kao struka, preko Aktiva za akutne leukemije Srpskog lekarskog društva (SLD) i Hematološke sekcije SLD-a i sa Udruženjem „Leuka“ boriti svim snagama. Reč je o suspecijalnim medikamentima koji ciljano deluju isključivo na maligne ćelije. Kod trećine pacijenata sa markerom loše prognoze, uz hemioterapiju moramo da uključimo i inovativnu terapiju. Sa njom će i pacijenti u drugom ili trećem relapsu biti u jednakoj šansi za preživljavanje – ističe u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Ana Vidović.
