Ciljana terapija spada u inovativne tehnike lečenja karcinoma, koja cilja na proteine koji kontrolišu kako ćelije raka rastu, dele se i šire. Osnov ciljane, moderne onkologije je efikasno targetiranje i ubijanje tumorskih ćelija, ali uz očuvanje normalne funkcije zdravih ćelija i omogućavanje kvalitetnog, aktivnog života. Kako naučnici dolaze do novih saznanja o promenama DNK i proteinima koji pokreću rak, sve višesu u mogućnosti da osmisle tretmane koji ciljaju ove proteine.
Brahiterapija je ciljana terapija prvi put primenjena u Institutu za onkologiju Vojvodine
Targetirane, ciljane terapije, za razliku od konvencionalnih, koje se već decenijama primenjuju, razlikuju se po tome što su komfornije za pacijente, izazivaju mnogo manje neželjenih efekata koji se lakše drže pod kontrolom i značajno produžavaju život, kao i kvalitet života pacijenta. Brahiterapija je vrsta interne terapije zračenjem u kojoj se trake ili kapsule, koje sadrže izvor zračenja, stavljaju u telo, u/ili blizu tumora. To je lokalni tretman što znači da cilja, tretira samo određeni deo tela. Često se koristi za lečenje karcinoma glave i vrata, dojke, grlića materice, prostate i oka. Brahiterapija dojke, po prvi put je uspešno primenjena pre nekoliko dana u Institutu za onkologiju Vojvodine, kod pacijentkinje od 62. godine kojoj je nedavno odstranjen tumor na dojci. Ova terapija predstavlja veliki pomak u oblasti radijacione onkologije, pre svega u pogledu maksimalne poštede okoline regije, koja se zrači, čime se može bolje očuvati funkcija okolnih zdravih organa, koji minimalno trpe neželjene efekte zračenja, saopštio je Institut za onkologiju Vojvodine.
– Onkologija je mlada nauka i zaista je primetan napredak u tri oblasti onkologije – radioterapiji, hirurgiji i medikalnoj onkologiji. Sa mog stanovišta, u okviru medikalne onkologije napredak je najveći. Srbija prati navedene trendove, prevashodno u smislu da znanje naših onkologa ne zaostaje za znanjem svetskih onkologa, a što se tiče inovativnih lekova, mnogi su tokom ove godine ušli na listu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali, cilj je da se u narednoj godini na listi RFZO pojave i svi novi registrovani lekovi – kaže u razgovoru za eKlinika portal specijalista interne medicine i onkolog prim. dr sci. med. Marijana Milović-Kovačević, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Zračenje i hemioterpija su teški tretmani sa dosta neželjenih efekata
Od oko 4.500 obolelih žena godišnje u Srbiji, trećina izgubi bitku sa bolešću. P0 broju novoobolelih, kako ističe dr Milović- Kovačević, nismo toliko loši u odnosu na druge evropske zemlje, negde smo na 20 mestu. Ali, po stepenu mortalita smo na nezavidnom 2. mestu, a po broju i odnosu novoobolelih i umrlih Srbija je, nažalost, na prvom mestu u Evropi.
– Nadamo se da će se to promeniti jer imamo pomak u 2022 godini. Trenutna situacija, po pitanju skrininga nije značajno promenjena u odnosu na ranije. Ima više mamografa i ultra zvukova koji otkrivaju promene na dojkama u odnosu na raniji period, ali, smatram da nema dovoljno obučenih radiologa, koji bi interpretirali navedene nalaze. Dugi niz godina pokušavamo da se sa karcinomom borimo konvencionalnim terapijama, kao što su zračenje i hemioterpija. Donekle imamo uspeha, i te terapije su u određenim okvirima efikasne, ali, ono što je posebno značajno je što naše pacijentkinje nisu toliko komplijantne (saglasne) kada su ove terapije u pitanju, jer su one jako teške i imaju svoje neželjene efekte, kako na okolna zdrava tkiva, tako i na udaljene organe u odnosu na buduće karcinome – objašnjava dr Marijana Milović-Kovačević.
Ciljane terapije deluju selektivno i efikasnije su
U idealnom scenariju, kako naglašava sagovornica eKlinika portala, naučnici su imali ideju i cilj da ubiju sve maligne ćelije, a da ne oštećuju zdrave. Na taj način pacijentkinjama, osim prolongiranog života, može da se obezbedi i njegov kvalitet.
– I tako su naučnici tragali i otkrivali kako funkcionišu naše ćelije, kako se repliciraju, kojim putem iz jedne naše normalne ćelije nastaje karcinom. Neki ljudi misle da su kancerogene ćelije neka strana tela koja ulaze u nas, u naš organizam. Ne, to su naše ćelije koje su se izvitoperile i promenile. I taj proces, nalin kako jedna normalna ćelija postaje maligna zove se karcinogeneza. U tom procesu učestvuju specifične biološke molekule i upravo ciljana terapija ima za cilj da napada te biloške molekule i da spreči, na nekom od nivoa karcinogenezu, bilo na nivou da spreči da nastane maligne ćelija ili da se ona ubije – priča nam dr Milović-Kovačević.
Upravo te targetirane, ciljane terapije, kako ističe, imaju sposobnost da deluju selektivno, samim tim njihov neželjeni efekti su manji i pacijenti ih bolje podnose.
– Kako bi sve bolje razumeli treba da znamo da ćelija raste, razmnožava se i u jednom trenutku ostari pa je njen osnovni cilj da umre i da je zamene nove ćelije. Taj proces naziva se fiziloški programirana ćelijska smrt ili apoptoza. I kada ovaj proces izostane, ćelije koje su ostale počinju čudno da se ponašaju, nekontrolisano da rastu i nekotrolisano da se dele. Tada nastaju maligne ćelije, i vremenom, ako to zapustimo, i ne sprečimo, nastaju tumorske ćelije – tumori koji su sposbni da se dele, vrše invaziju na krvne sudove, limfne čvorove i uzrokuju udaljene metastaze . objašnjava dr Marijana Milović-Kovačević, podsećajući da su tada mogućnosti lečenja prilično limitirane. U tom procesu karcinogeneze, kako dodaje, i getenske mutacije imaju veliki značaj. One mogu da poremete proces signalizacije tako da ćelije ne rastu kako treba, ne dele se normlano i ne umiru kada im je vreme.
Biološke terapije popravljaju, stimulišu i poboljšaju odgovor imunog sistema
– Imuni sistem je veoma važan, kao i njegova uloga da se bori protiv „stranih osvajača“, ali i protiv malignih ćelija. Na tom putu karcinogeneze imuni sitem treba da prepozna da te ćelije nistu tu zato što tu treba da ostanu, već da treba da se eliminišu. I, ako izostane efikasan imunološki sistem, imamo ćelije koje ostaju u organizmu, nađu način da obezbede sebi krvne sudove i hranu i nekako se udruže i stvaraju tumor. Biloške terapije upravo su dizajnirane da učine sve da poprave, da stimulišu i poboljšaju odgovor našeg imunološkog sistema što je osnovni cilj terapije – naglašava dr Milović-Kovačević.
S tim u vezi, naša sagovornica ističe da ciljana terapija predstavlja različite grupe lekova, različitih mehanizama delovanja, različitih mesta delovanja – neke deluju na tumorskim ćelijama, neke u tumorskim ćelijama, a neke u njihovoj okolini.
– Kada govorimo o potentnim lekovima, antitelo lek konjugat je lek koji se sastoji od tri dela – vrlo je moćan, vrlo selektivan, aktivan i veoma potentan. Jedan deo leka je antitelo, koje gađa, cilja upravo antigen, taj koji je specifično lociran na ćeliji raka, i za njega se veže povezivačem sa citostatikom. Suština ovih lekova je da se antitelo vezuje za antigen, specifičan za malignu ćeliju, a ne za zdravu ćeliju, i ubacuje veliku količinu leka koji uništava malignu ćeliju – kaže dr Marijana Milović-Kovačević.
Imunološka ciljana terapija napravila bum u onkologiji
Imunološka terapija je apsolutni bum u onkologiji i naravno izrazito efikasna u lečenju karcinoma dojke, podvlači dr Milović-Kovačević. Omogućava aktiviranje imuniloškog sistema protv ćelija raka, a brojne studije pokazale su izuzetnu efikasnost imunološke terapije u ranom i metastatskom karcinomu dojke.
– Više od 2/3 karcinoma dojke su zapravo hormonski receptor HR-pozitivni karcinom dojke i osnov lečenja ovih tumora decenijama je bila antiestrogenska hormonska terapija. Ti lekovi su u stvari najstarija ciljana terapija, koja je bila u upotrebi više decenija. A onda su došli ciklibi, koji su u kombinaciji sa anti-estrogenskom terapijom uspeli da blokiraju ćelijski ciklus i spreče da tumorska ćelija dojke raste. Pridodati standardnoj hormonalnoj terapiji, ti lekovi napravili su takvu revoluciju u lečenju metastatskog karcinoma, koju mi decenijama nismo videli. Ciklibi dupliraju preživljavanje – navodi dr Milović-Kovačević i kaže da može da složi sa nekim svetskim stručnjacima koji smatraju da će karcinom postati hronična bolest, jer, kako ističe, određeni podtipovi karcinoma dojke već mogu da se nazovu hroničnom bolešću, s obzirom na to da neke pacijente lekari prate i duže od 20 godina i smatraju ih samim tim i izlečenim.
Neki su pokazali značajni pomak u ukupnom preživljavanju, pri čemu su izrazito komforni, uzimaju se oralno, pacijenti imaju određene neželjene efekte koje lekari vrlo uspešno kontrolišu, a i odložu početak primene hemioterapije. Dr Marijana Milović-Kovačević podseća da su od 1. jula 2022. ovi lekovi dostupni u našim bolnicama za lečenje pacijentkinja sa rakom dojke. Po svim preporukama, kaže, ciklibi predstavljaju lekove prvog izbora, kako za prvu liniju terapije, tako i za lečenje metastatskog karcinoma dojke u kombinaciji sa endokrinom terapijom.
