HPV (humani papiloma virus) je nešto o čemu se u našem podneblju ne zna ni približno dovoljno. U našoj svesti je ukorenjeno da viruse ili smatramo nečim relativno bezopasnim što će proći samo od sebe za nekoliko dana, ili nečim što je, ako je strašno i nepoznato poput covid 19, retko i izuzetak.
Većina virusa je bezopasna, ali postoje i oni koji su izazivači karcinoma
Deo ovih pretpostavki nije bez osnova, a to nam nam potvrđuje u razgovoru za eKlinika portal i profesor dr Ana Banko, virusolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:
– Virusa ima mnogo i tačno je da su po naše zdravlje najčešće bezopasni. Simptomi poput temperature, dijareje ili povraćanja su često manifestacije virusnih infekcija, koje zaista za dva ili tri dana prođu i ne izazivaju teže posledice. Međutim, važno je znati da postoje i virusi koji mogu da budu jedan od uzroka za nastanak karcinoma. Rak je bolest koja može da se leči ako se otkrije na vreme, ali tok bolesti i ishod lečenja zavise od više faktora. Stoga je u prevenciji ključ i to je nešto o čemu svi moraju biti više informisani. Posebno ističem prevenciju infekcije humanim papiloma virusom i razvoj karcinoma grlića materice koji je u našoj zemlji veoma čest.
Zašto je HPV nešto što ne možemo da izbegnemo
HPV (humani papiloma virus) je izuzetno rasprostranjen. Gotovo ga je nemoguće izbeći tokom seksualno aktivnog perioda zivota. Praktično, ovaj virus nije u rangu lutrije i nema mesta pitanju hoćemo li ga, ili nećemo dobiti. Pre je, slikovito opisuje prof. dr Banko, u kategoriji , „sigurnog dobitka“, koji ne možemo izbeći.
– HPV je vrsta virusa koji se ne zadržava u vazduhu ili prljavim rukama. Njega nema ni u krvi pa se ne prenosi onako kako to važi za najveći broj virusa. Da bi se preneo, mora se ostvariti bliski kontakt sa inficiranom osobom. Problem je što se nakon početka infekcije virus mesecima i godinama izlučuje i to najčešće asimptomatski, podjednako i među ženama i među muškarcima. Konvencionalne metode zaštite poput prezervativa, iako štite od drugih polno prenosivih bolesti, ne sprečavaju prenos HPV. Virus je toliko mali da on jednostvno „prolazi“ tu barijeru i nesmetano se prenosi. Važno je istaći da postoji više od 200 tipova ovog virusa, pa se svako može zaraziti više puta i drugim tipovima – upozorava sagovornica našeg portala.
Međutim, prema njenim rečima, samo 9 tipova HPV obuhvata preko 90 odsto cirkulišućih virusa među ljudima.
Kako se prenosi humani papiloma virus (HPV) i koje vrste raka izaziva
Najčešće je to intimnim kontaktom (seksualnim putem), ali, naglašava profesor dr Banko, prenosi se i drugim vrstama kontakta vezanim za sluzokožu i kožu.
– HPV (humani papiloma virus) uzročnik je nekoliko vrsta karcinoma: grlića materice, vulve, vagine, penisa, karcinoma glave i vrata. Naravno, ne mora da znači da će svako ko je nosilac virusa dobiti rak. Opasnost postoji i od nastanka kondiloma (genitalnih, polnih bradavica), za čiji je nastanak takođe zaslužan humani papiloma virus. Značajno je reći da se rizik ne odnosi samo na ženski pol, iako su karcinomi ženskog genitalnog trakta, prvenstveno grlića materice, najzastupljeniji naglašava prof. dr Ana Banko.
HPV vakcina dostupna je svima u Srbiji od 9 do 19 godina i to besplatno
Srbija je, nažalost, među neslavnim rekorderima po učestalosti karcinoma grlića materice. Svakog dana u našoj zemlji barem jedna do dve žene premine od ove bolesti. Obolele pacijentkinje prolaze kroz težak proces lečenja, koji značajno utiče na kvalitet života i obolele i njenog okruženja. Sve je to, nažalost, manje – više poznato, a ipak se o ovom sigurnom načinu prevencije ne zna dovoljno. Međutim, više nego značajni pomaci su učinjeni dolaskom devetovalentne vakcine protiv HPV i u našu zemlju, a prof. dr Banko objašnjava kako vakcina deluje i ko može da je primi:
– Ova HPV vakcina štiti od 9 tipova, koji čine više od 90 odsto virusa koji dominiraju u humanoj populaciji. Iako je poželjno vakcinisati se pre prvog seksualnog odnosa jer to pruža i najviši stepen zaštite, to nije neophodno. Vakcina je besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina, a zainteresovani je mogu dobiti istovremeno uz obaveznu vakcinu protiv difterije i tetanusa.
Jedno od pitanja koje zainteresovani građani postavljaju je i da li se u HPV vakcini nalazi i sam virus. Virusolog objašnjava da nema razloga za bojazan, jer u HPV vakcini nema virusa, u njoj se nalazi samo njegov protein (nema mogućnosti infekcije).
Efekti vakcine za više od 15 godina primene u svetu
Vakcina postoji i daje se već duže od 15 godina u preko 100 zemalja sveta sa nacionalnim programima imunizacije. Dato je oko 500 miliona doza do sada što je dovoljan broj za otkrivanje potencijalno najređih neželjenih posledica vakcine. Na osnovu svih podataka, ovo je, prenosi nam prof. dr Banko, jedna od najbezbednijih i najimunogenijih vakcina, bez zabeleženog bezbednosnog alarma. Što se tiče efikasnosti, navodi naša sagovornica, podaci su transparentni: primena je uslovila visok stepen smanjenja incidence karcinoma grlića materice u zemljama gde je primenjivana (više od 90 odsto). Zato mnoge države, u kojima je obuhvat vakcinisane dece preko 90 odsto i u kojima postoje razvijeni skrining program, najavljuju i iskorenjivanje karcinoma grlića materice, što je fantastična vest za te zemlje.
Šansa za mlade generacije da učine nešto za budućnost svog zdravlja
– Za dosadašnji period primene vakcine, nije zabeležen pad zaštitnog imuniteta, te nema potrebe za busterom. Mladi ljudi kod nas imaju veliku šansu koju pre njih nisu imale brojne generacije – da se zaštite ne samo od nastanka karcinoma grlića materice, već i od drugih povezanih bolesti poput kondiloma, odnosno polnih bradavica. Zahvaljujući skriningu, rano otkriveni karcinom grlića se može lečiti. Ali, za ostale HPV udružene bolesti skrining ne postoji, pa se najčešće otkriju kasno. Iako su mladim generacijama danas dugoročni ishodi infekcije “daleko” i o njima razmišljaju kao o nečemu što se dešava nekom drugom, ovo je zapravo trenutak kada zaista mogu nešto dobro uraditi za sebe, svoju budućnost i budućnost svog zdravlja – rekla je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Ana Banko, virusolog.
