Dr Jelena Štulić o „prehladi grlića materice” i mogućnosti razvoja karcinoma: Postoji siguran način zaštite

Poznato je da humani papiloma virus (HPV) izaziva infekcije isključivo kod ljudi. Do danas je otkriveno više od 200 tipova ovog virusa koji izazivaju infekciju kože ili sluzokože, a njegova glavna karakteristika je visoka zaraznost.

Ima li razloga za strah od nepoznatog i šta nam govori medicinska istorija? 

Svest o HP virusu, infekciji i bolestima koje izaziva širi se, ali to nije ni približno dovoljno. Dok se pojedine zemlje koje su uvele obaveznu imunizaciju protiv HPV spremaju da ovu malignu bolest visoke stope smrtnosti pošalju u istoriju i iskorene je, kod nas je polje predrasuda, strahova i pre svega nedovoljne informisanosti još uvek široko.

U jednom od medijskih pojavljivanja namenjenim upravo širenju svesti o ovom problemu i njegovom rešenju, koje postoji, Ass dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista ginekološke onkologije, rekla je da su mladi ljudi otvoreni, informisani i voljni da se zaštite ali da su problem - roditelji. Bez želje da kritikujemo, pitamo je u razgovoru za eKlinika portal koji su razlozi, po njenom mišljenju?

- Glavni razlog je strah od nepoznatog, što potpuno razumem. Strah je opravdan za sve relatvno nove stvari i saznanja sa kojima se susrećemo. I u prošlosti smo imali slične primere problema vakcinacije. Podsetila bih da je vakcinacija potiv poliomijelitisa pedesetih godina prošlog veka naišla na buru negodovanja, mnoge države sveta su imale problem njene implementacije, ali kako je korisnost prevazišla rizike danas se ni jedna majka neće se dvoumiti da li da svom detetu da vakcinu protiv ove teške bolesti. Zato ovim putem želim da rasteretim roditelje da se ne sekiraju i ne dvoume da li treba da vakcinišu svoje dete vakcinom protiv HPV - odgovara naša sagovornica.

Hoće li se kod svih osoba virus aktivirati u telu i izazvati karcinom?

Koje su najvažnije naučne činjenice o samom virusu i njegovom aktiviranju u telu?

- Glavna karakteristika ovog virusa je visoka zaraznost. To je najčešća seksualno prenosiva infekcija širom sveta. Dokazano je da će 80-90 odsto populacije do svoje 45. godine biti inficirano najmanje jednim tipom HPV virusa. Ono što ohrabruje jeste da će se kod većine ljudi njihov imuni sistem izboriti sa virusom i doći će do takozvanog čišćenja organizma od virusa. Kod onih kod kojih se to ne desi doći će do razvoja premalignih i malignih lezija. Zato je važno vakcinisati se jer vakcina podiže nivo zaštite i do 40 puta više nego prirodni imunitet - kaže Ass dr Štulić.

Da li prisustvo HPV-a u organizmu uvek znači nešto loše ili opasno?

Ass dr Jelena Štulić ponavlja da ne treba da se plašimo samog virusa i ilustruje to zanimljivim primerom: sa jedne strane, možemo da ga posmatramo kao običnu „prehladu grlića”. Ali, ako je ne sprečimo i ne lečimo, može da dovede do veoma ozbiljnih posledica.

Takođe, kako kaže, nisu svi pacijenti u istom riziku za razvoj premalignih i malignih promena uzrokovanih HP virusom. Neophodno je, navodi dr Štulić, prisustvo dodatnih štetnih uticaja kako sto je pušenje, za koje je dokazano da dovodi do većeg rizika za razvoj karcinoma grlića nego pluća.

- U povećanom riziku su stariji pacijenti, kao i imunokompromitovani, pacijenti sa većim brojem seksualnih partnera, kao i oni sa ostalim čestim seksualno prenosivim infekcijama tipa hlamidije, mikoplazme, ureaplazme, herpes simplex virusa. Većina mlađe populacije, do 30. godine, sa zdravim i jakim imunim sistemom izboriće se sa infekcijom bez posledica, što znači da većina neće imati intervencije u cilju lečenja i sprečavanja progresije bolesti. Kod starije populacije imamo problem sa perzistentnom ili novonastalom infekcijom, gde glavni razlog razvoja maligniteta ne leži u pozitivnosti na HPV već u nejavljanju lekaru i odlaganju ginekološkog pregleda godinama - upozorava ginekolog.

HPV ne izaziva samo karcinom grlića materice

Ovaj virus je dokazani uzročnik karcinoma grlića materice, ali i još nekoliko maligniteta, podseća Ass dr Štulić i dodaje:

- Istraživanja na temu povezanosti HPV-a i karcinoma grlića počelo je još sedamdesetih godina prošlog veka, a nemački naučnik Haral zur Hausen uspeo je da dokaže njihovu direktnu povezanost za šta je i dobio Nobelovu nagradu. Zatim su krenula nova istraživanja, te je do danas jasno dokazano da je HPV prouzrokovač ukupno šest vrsta karicinoma među kojima su karcinom vulve, vagine, anusa i orofarinealne regije, tačnije raka grla, krajnika, i jezika.

Da li je prezervativ dovoljna zaštita?

- Prezervativ štiti samo delimično i nije dovoljna zaštita jer se virus vezuje i za okolnu kožu i sluzokožu, te se prenosi i preko kontakta kože koja nije prekrivena prezervativom - naglašava sagovornica eKlinika portala.

Efikasnost i bezbednost vakcine 

Ass dr Štulić dugo i detaljno prati rezultate imunizacije protiv HPV. Pitamo je i kakvi su poslednji podaci kojima raspolaže? Hoće li neke zemlje uspeti da u potpunosti iskorene rak grlića, i ono najvažnije: da li je potvrđena bezbednost vakcine, pored efikasnosti?

- HPV vakcina, jedina vakcina koja dokazano sprečava nastanak karcinoma predstavlja jedno od najvećih dostignuća savremene medicine. Ove godine obeležavamo 20 godina od njene primene, a zemlje koje su je rano uvele u nacionalne programe već beleže značajan pad i učestalost raka grlića materice. Posebno se izdvajajnu Australija i skandinavske zemlje gde je već sada realna mogućnost da se ova bolest u skorije vreme potpuno eleminiše. Kada je reč o bezbednosti, HPV vakcina spada među najispitanije vakcine danas. Najčešće neželjenje reakcije su blage poput bola na mestu uboda ili kratkotrajnog blagog povišenja telesne temperature, dok ostali ozbiljni neželjeni efekti nisu uočeni - prenosi specijalista ginekologije i akušerstva i supspecijalista ginekološke onkologije.

Žene koje su preživele rak grlića ne prave pitanje vakcinacije

Naša sagovornica u svakodnevnoj kliničkoj praksi učestvuje u dijagnostici i lečenju pacijentkinja obolelih od raka grlića. Da li su one posle iskustva koje imaju ili su imale voljne da vakcinišu svoju decu?

- Nažalost, ove pacijentiknje prolaze ili su prošle kroz jednu od najopsežnijih operacija u ginekologiji, koja dovodi do remećenja kvaliteta njihovog života. Kada te pacijentkinje pitate da li bi vakcinisale svoje dete, sve daju potvrdne odgovore jer znaju sa čime su morale da se susretnu i da se bore - jasna je Ass dr Štulić.

Lični primer kao majke i stručnjaka: Zašto sam vakcinisala ćerku?

Ass dr Jelena Štulić pokazala je ličnim primerom da ima potpuno poverenje u nauku, vakcinisala ćerku i to objavila na društvenim mrežama. Isto je uradila i jedna njena koleginica sa svojim detetom muškog pola. Poruka onima koji se iz bilo kog razloga ustručavaju da učine isto?

- Kao lekar, ali pre svega kao majka, vakcinisala sam svoju ćerku jer verujem u nauku i ono što vidim u praksi. Kako se svakodnevno susrećem sa posledicama koje ovaj virus izaziva, smatram da je važno kontinuirano infomisati javnost i razbijati zablude u vezi sa HPV vakcinacijom. Javnost je više zabrinuta za samu vakcinaciju nego za bolesti koje humani papiloma virus može da izazove. U kliničkoj praksi se nisam srela sa opravdanim odgovorom protiv HPV vakcinacije, pa zato kažem da nema pravih protivnika vakcine, već samo nedovoljno informisanih. Danas smo svedoci početka iskorenjavanja svih karcinoma povezanih za prouzrokovačem kakav je HP virus i do sada je dovoljno jasno će buduće generacije o tome čitati u knjigama kao o bolesti u prošlosti - poentira Ass dr Jelena Štulić u razgovoru za eKlinika portal.

(eKlinika.rs)