Prelom zgloba može da ostavi trajne posledice ako se pogrešno leči: Fizioterapeut Pavčič kaže da ovo ne radite

Prelom skočnog zgloba je stanje kada se kost slomi ili napukne, a u skočnom zglobu može da dođe do preloma tri različite kosti - tibije, fibule i talusa. Prelomi skočnog zgloba su česte povrede kod ljudi svih uzrasta, interesovanja i načina života. Ako se loše tretira, prelom skočnog zgloba može da ostavi trajne posledice - hronični otok, artrozu, ograničen pokret... te je za oporavak u ovom slučaju fizioterapeut ključna figura koja „vraća čoveka na noge”.

Preporučujemo

Koji sve simptomi ukazuju da se desio prelom skočnog zgloba?

Ljudi koji se bave širokim spektrom sportskih aktivnosti, uključujući baletske igrače, košarkaše, padobrance... imaju visok rizik od preloma skočnog zgloba zbog fizičkog napora kojim su opterećeni njihovi zglobovi. Takođe, kada čovek nezgodno padne - na ledu, na primer, i sumnja da je polomio skočni zglob, javiće se simptomi i alarmirati da je došlo do preloma.

- Određeni broj uganuća skočnog zgloba rezultira prelomom. Glavni simptomi su jak bol, otok, ograničenost pokreta zgloba, nemogućnost oslonca na nogu... Ali, bitniji znaci koji ukazuju da je pristutan i prelom su pulsiranje u bolnoj regiji i nagon za povraćanjem - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal fizioterapeut Filip Pavčič.

Da li prilikom preloma zgloba stradaju samo kosti ili i okolna tkiva, naš sagovornik ističe da to zavisi da li se radio o zatvorenom ili otvorenom prelomu.

- Kod otvorenih preloma, kost probija kožu i vidi se golim okom, i naravno da dolazi do dodatnih oštećenja na mišiću, koži, krvnim sudovima... Kod zatvorenih preloma, kost je napukla na jednom ili više mesta, ali nije probila kožu. Takođe, može da dođe do oštećenja mišića, tetiva, ligamenata, zglobnih čaura... - priča nam Pavčič.

Kako izgleda tretman i od čega zavisi kako će se prelom lečiti?

U zavisnosti od komplikacije preloma i njegove lokacije, lečenje može da bude operativno ili neoperativno, kaže naš sagovornik. Ukoliko je neoperativno lečenje, sledi propisivanje imobilizacije u vidu gipsa ili longete, koji se u proseku nose 6 nedelja. Naravno, kod starijih osoba i dosta duže zbog recimo osteoporoze - slabe moći zarastanja kosti.

- Nakon skidanja gipsa sledi intenzivna fizikalna terapija, koja ima za cilj da smanji otok, smanji bol, smanji kontrakture, poveća obim pokreta u zglobu, ojača okolne mišiće i tetive, pripremi segment za ponovno normalno funkcionisanje. Ovaj period može da traje i duže nego nošenje gipsa, što zavisi od osobe do osobe i stanja tela, odnosno skočnog zgloba pre preloma. Ako je neko bio neaktivan i slab, to znači da će njegov oporavak trajati duže. Ukoliko se pak radi o operativnom lečenju, u zavisnosti od vrste i stepena povrede, takođe i do ortopeda, rade se različite fiksacije i zahvati i tok oporavka može biti malo brži jer ako su postavljene šipke i preko zbloba nema gipsa, može da se krene sa fizikalnom terapijom dosta ranije, te je oporavak brži i rezultati su bolji - pojašnjava vrste tretmana fizioterapeut Filip Pavčič.

Kosti skočnog zgloba, kako navodi, zarastaju u proseku od 3 do 6 nedelja, što zavisi od tipa kosti, vrste preloma, vrste fiksacije, ali zavisi i od osobe do osobe. Opšte zdravlje osobe igra veliku ulogu u iscelenju i ako je zdravlje lošije prepisuju se razni suplementi sa ciljem poboljšanja zarastanja, naglašava sagovornik eKlinika portala.

Koje su najbolje vežbe za rehabilitacija?

- Kinezis znači pokret i vežbanje je posebna grana medicine, zvana kineziologija, a terapija vežbom, odnosno pokretom zove se kineziterapija. Mnogo faktora utiče na odabir vežbe. Bitno je pratiti protokole od faze do faze u kojoj se osoba nalazi. Primarni ciljevi su povećanje obima pokreta u zglobu u svim pravcima, povećanje snage u okolnim mišićima, ponovno uspostavljanje stabilnosti za hod, smanjenje bola i otoka... Skočni zglob je veoma pokretan i prve vežbe bi bile pomeranje stopala od sebe i povlačenje ka sebi, zatim okretanje tabana ka tabanu i suprotno, zatim savijanje prstiju i opružanje, pa kad uslovi omoguće - stoj na jendoj nozi, pa podizanje na prste i prodzanje na pete, zatim penjanje uz  stepenice i silaženje niz njih... - opisuje proces rehabilitacije fizioterapeut Pavčič.

Naš sagovornik naglašava da je bitno je da se radi do određene granice bola, da se prati stanje, da se vežba umereno i bez žurbe jer može doći do komplikacija i neželjenih efekata.

Noga sa prelomom ne bi trebalo odmah da se opterećuje - šta pacijent ne sme da radi?

Sagovornik eKlinika portala podseća da noga sa prelomom ne sme da se opterećuje. Dok je u imobilizaciji treba da se izbegava oslonac na tu nogu, hod sa štakama se uči i ortoped postepeno prepisuje koliki stepen oslonca sme da ide na povređenu nogu. Opterećenje se povećava iz nedelje u nedelju, u dogovoru sa lekarom.

- U periodu imobilizacije, pored oslonca, treba izbegavati zamaranje, predugo stajanje, alkohol. Nozi u gipsu nije prijatno i svako zamaranje ili predugo stajanje podiže temperaturu noge, povećavajući otok i time se pritiska gips iznutra i stvaraju se drugi problemi i bolovi. Alkohol znatno smanjuje moć iscelenja i produžuje vreme oporavka. Noga treba da je čista, podignuta iznad nivoa srca, u prijatnim uslovima, telo odmorno, hidrirano, sa zdravom i konstruktivnom ishranom. Zdrava noga sada nosi duplo veći teret i na nju se treba obratiti posebna pažnja. I nju treba vežbati sve vreme dok je povređena noga u imobilizaciji - poručuje fizioterapeut Filip Pavčič i dodaje da nakon kompletnog oporavka i završetka fizikalne terapije, ne treba zaboraviti da je bilo problema i nikako ne treba preskakati svakodnevno vežbanje, prerano ući u složene fizičke aktivnosti, već se postepeno vratiti u aktivnsti koje želimo da radimo. Povređena noga će i dalje ponekad da reaguje na promene vremena, preopterećenje, nekativnost, na novu obuću...i sve je to u redu, samo treba nastaviti sa radom na sebi.

(eKlinika.rs)