Reumatoidni artritis je hronično, zapaljensko, reumatsko oboljenje koje spada u autoimune bolesti, jer imuni sistem greškom napada zdrave ćelije tela, pre svega sinovijalnih membrana zglobova. To dovodi do zapaljenja, prvenstveno, sitnih zglobova šaka i stopala, zatim kolena i laktova, a kasnije i ređe i ramena i kukova. Stanje je praćeno otokom zglobova, bolovima i ograničenim pokretima, koji u bitnoj meri remete kvalitet života pacijenta i u najtežim slučajevima dovode do invaliditeta. Kako ne bi došlo do trajne onesposobljenosti, veoma je bitno na vreme početi medikamentoznu i fizikalnu terapiju.
Reumatoidni artritis može da ostavi velike posledice na zdravlje
Reumatoidni artritis je najčešće zapaljensko reumatsko oboljenje; smatra se da svaki stoti stanovnik oboli, a češće žene od 40. do 60. godine. Spada u sistemska oboljenja, tako da proces može, osim zglobova, zahvatiti i druga tkiva i organe.
– Ovo je bolest progresivnog toka. Vremenom se javljaju oštećenja i deformacije zglobova zahvaćenih promenama. Reumatoidni artritis je često oboljenje, autoimuna sistemska bolest koja ostavlja velike posledice na zdravlje. Zato su rano postavljanje dijagnoze i pravovremena terapija presudni za tok i ishod lečenja. Cilj lečenja je da se smiri zapaljenje, poboljša funkcija i spreče značajniji deformiteti. Zato je fizikalna terapija značajna i sastavni je deo lečenja. Fizikalna terapija se prilagođava stanju svakog pacijenta ponaosob, u odnosu na njegovo kliničko stanje, opšte zdravstveno stanje i lokalni status na zglobovima – kaže za portal eKlinika specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji dr sci med Vladislava Vesović Potić, koja je bila osnivač Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKCS i višegodišnji direktor ove ustanove.
Kada početi sa fizikalnom terapijom?
Rehabilitacija je interdisciplinarna grana medicine, od ključnog je značaja za dobar oporavak pacijenta, kako posle posle hirurške intervencije, preloma kostiju, teških trauma, tako i kod hroničnih oboljenja kao što su reumatska. Rad na rehabilitaciji pacijenta se odvija u saradnji sa lekarima drugih specijalnosti. Kod reumatskih oboljenja, neophodna je dobra saradnja reumatologa, fizijatra i fizioterapeuta, objašnjava prof. dr Vesović Potić. Medikamentno lečenje je predmet reumatologa, imunologa, dok fizikalnu terapiju određuje fizijatar.
Kod pacijenta sa reumatoidnim artritisom cilj lečenja je da se što pre smiri zapaljenje, time će se smanjiti bol i otok, kao i ukočenost, a u akutnoj fazi bolesti to se postiže pažljivo odabranom medikamentnom terapijom, napominje prof. dr Vesović Potić.
– Specijalista fizijatar će odlučiti kada je trenutak da se uključi u lečenje i fizikalna terapija, prateći, u saradnji sa reumatologom, klinički tok bolesti i laboratorijske parametre zapaljenja. I u akutnoj fazi, fizijatar će pratiti pacijenta i u zavisnosti od lokalnog nalaza na zglobovima, preporučiće mere koje mogu da spreče kasnije deformitete, a to je pozicioniranje zglobova, najčešće ortozama ili improvizovano, jastučićima, što ima za cilj da u fazi otoka i zapaljenja održi najoptimalniji položaj zgloba – naglašava prof. dr Vesović Potić.
Neophodno je izabrati najbolji modalitet fizikalne terapije
Prof. dr Vladislava Vesović Potić ističe da ne postoje dva ista pacijenta i da je zato potrebno izabrati najbolji modalitet fizikalne terapije.
– Pacijenti kažu „imao sam struje“, ali to ne znači mnogo, jer postoje jednosmerne, srednje, visokofrekventne struje. Sve to su modaliteti terapije i oni se određuju na osnovu stepena oštećenja zglobova, stanja u kojem se pacijent nalazi, pridruženih bolesti. Bitno je da terapija bude u kontinuitetu, uz praćenje pacijenta, sa odgovarajućim pauzama, ali u isto vreme ne sme se zaboraviti na terapiju pokretom, na kineziterapiju – precizira dr Vesović Potić.
Može li fizikalna terapija da zameni lekove?
Pojedini pacijenti žale se da teško podnose lekove za reumatoidni artritis, pa je često pitanje, „može li fizikalna terapija da zameni lekove?“
– Kod reumatoidnog artritisa glavni zapaljenski proces se odvija u sinoviji zgloba. To ima za posledicu stvaranje panusa, zapaljenskog tkiva sinovije koje zatim uništava zglobnu hrskavicu, okrajke kostiju, stvarajući erozije i na kraju i sve strukture zgloba. Posledica tog procesa je otok i ukočenost, a zatim skraćenje svih okolnih mekih tkiva, pa i tetiva i mišića. Postepeno, deformiteti napreduju, meka tkiva se skraćuju i mišići atrofiraju. Sve ovo se dešava jer je organizam jedna prefinjena mašina, koja nas opominje da ne pravimo pokrete kada osećamo bol. Ukoliko ovo akutno stanje duže traje, moguće je da dođe do nepovratnih promena. Zato je bitno u akutnoj fazi dati prednost lekovima koji će brzo smiriti zapaljenje, a u toj fazi pozicioniranjem ugroženih zglobova i pažljivo doziranom kineziterapijom održati sposobnost za obavljanje osnovnih aktivnosti – napominje prof. dr Vesović Potić.
Profesorka dodaje da se u terapiji koriste i nesteroidni antireumatici, pa se i među njima biraju oni koji će najmanje da štete pacijentu. Danas postoji mnogo sredstava za zaštitu gastrointestinalnog trakta kod primene lekova. Na primer, različiti inhibitori protonske pumpe sprečavaju promene na sluzokoži želuca, pa ih treba preporučiti uz antiinflamatornu terapiju.
– I u fazama smirenog procesa, kada je pacijent na terapiji i vidite da je došlo do pogoršanja, jer je reumatoidni artritis autoimuna bolest koja deluje na sve sisteme, fizikalnu terapiju podešavate i nekad čak i pauzirate, ako procenite da se stanje akutizuje. Suština celokupne terapije jeste da na lokalnom nivou dođe do smanjivanja otoka, bola i da se vrati i očuva pokretljivost zglobova. Najbolje rezultate daje kombinacija medikamentozne i fizikalne terapije, koja je tu da zaustavi invaliditet i omogući normalan kvalitet života – kaže prof. dr Vladislava Vesović Potić.
Redosled fizikalne terapije
U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom lekari fizijatri koriste agense kao što su termomineralne vode, razni vidovi toplote, zvuk, elektroterapija, magnetno polje, laseroterapija. Mehanička energija primenjuje se u vidu kineziterapije i masaže. Kao agensi koji mogu da pomognu koriste se i helioterapija (primena energije sunca u cilju lečenja), peloid (lekovito blato). Lekari pažljivo procenjuju kada će primeniti i koji fizikalni agens.
– Naši fizikalni agensi kao i medikamentozna terapija, daju se u isto vreme, doziranje medikamentne terapije sprovodi reumatolog i u tom kontekstu imamo timski rad koji je veoma važan. Kada pacijent uđe u remisiju (mirovanje bolesti, bez simptoma) bitno je primenjivati propisanu terapiju. Kineziterapija je izuzetno važna, jer čuva pokret, sprečava slabljenje mišića i omogućava normalan život. Pacijentima u remisiji je omogućeno korišćenje više modaliteta lečenja, mnogi odlaze u banje, gde koriste lekovite vode, blato. Veoma je bitno u toj situaciji da se pacijentima ne daje suviše topla terapija. Ne sme se primenjivati vruće blato ili vruća voda. Moguća je upotreba blage toplote, ne veće od temperature tela, ova blaga toplota izuzetno prija pacijentima u remisiji. Uz pomoć te blage toplote, ali i drugih agenasa kao što je ultrazvuk, postiže se relaksacija mekog tkiva, mišića i tetiva i ova terapija je uvod u kineziterapiju, terapiju pokretom – objašnjava prof. dr Vesović Potić.
Lekari nastoje što manje da naprežu zglobove pacijenta
Prof. dr Vesović Potić, naglašava u razgovoru za portal eKlinika da se ovi vidovi lečenja primenjuju samo u fazi potpune remisije, kada su i laboratorijski nalazi normalni, kada je pacijent klinički bez i jednog akutnog otoka.
– Bitno je da pacijent tada ima odgovarajući program kineziterapije, to jest vežbi koje su jako važne kako bi se sačuvala pokretljivost zgloba, funkcija mišića, kako ne bi došlo do skraćenja tetiva i da bi pacijent mogao samostalno da obavlja aktivnosti svakodnevnog života. Obično se u fizikalnoj medicini, na primer, serija jednih modaliteta primenjuje 10 dana, pa se posmatra delovanje te terapije. Ukoliko terapija daje odgovarajuće rezultate i stanje pacijenta je bolje, ta terapija se nastavlja ili se dodaje i drugi modalitet, jer je široka paleta agenasa. Nastojimo da zglob što manje opterećujemo. Primenom elektroforeze, na primer, ubacujemo kortikosteroid, pa tako imamo i efekat leka i galvanske struje, koja deluje analgetski, smanjuje otok, bol – ističe dr Vesović Potić.
Bira se manje agresivna terapija
Prof. dr Vladislava Vesović Potić naglašava da su velike mogućnosti fizikalne medicine, podvlači da se nastoji da se na zglobove uvek primenjuje manje agresivna terapija. Kvalitetna fizikalna terapija može dati veoma dobre rezultate kada se kontinuirano primenjuje i pod stalnim nadzorom stručnjaka, kaže prof. dr Vladislava Vesović Potić.
U drugom delu intervjua sa prof. dr Vesović Potić čućemo da li pacijenti smeju da idu na fitnes, da li se savetuju hladne obloge? Kada je moguće mirovanje, zašto je bitno da se svaki pacijent pridržava određenog seta medicinskih vežbi, da li je potrebno vežbati i u zimskim uslovima?
Prof. Vesović Potić pionir je uvođenja rane rehabilitacije u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji u Srbiji. Tri puta je birana za šefa Katedre za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bila je član Saveta Medicinskog fakulteta i brojnih programskih komisija pri Medicinskom fakultetu.
Objavila je više od 250 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima. Koautor je više knjiga i udžbenika iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, urgentne medicine, vaskularne hirurgije, medicine rada i pulmologije, autor je pet monografija iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i elektrodijagnostičkih ispitivanja.
Vec duzi périod imam problem sa zgĺobovima.Posebno prati na desnoj ruci. Problem pokreyanja prstiju.A pored toga ruke su mi stalno hladne. Na Malo hladnijem vremenu prsti pobele. Pozdrav.