Autoimune bolesti se određuju kao stanje u kom imuni sistem greškom napada sopstvena zdrava tkiva, jer ih prepoznaje kao strana. Imuni sistem nas štiti od bakterija i virusa i kada se telo oseti ugroženim aktivira ćelija koje uništavaju bakterije i viruse. U uobičajenim situacijama imuni sistem pravi razliku između ćelija koje napadaju naše telo i naših ćelija.
Zašto kod autoimunih bolesti naš imuni sistem napada naš organizam?
Tačan uzrok nastanka autoimunih bolesti još uvek nije poznat, smatra se ipak da su neke osobe podložnije ovim bolestima. Studija iz 2014. godine dokazala je da žene dvostruko češće obolevaju od autoimunih bolesti u odnosu na muškarce. Bolest se najčešće javlja između 15. i 44. godine.
U slučaju da osoba ima celijakiju, jedna mrvica hleba koju slučajno pojede, može dovesti do gastrointestinalnog poremećaja koji traje nedeljama ili mesecima. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom pate od iscrpljujućih bolova u zglobovima. Ovo su dve veoma različite bolesti, ali obe su autoimune bolesti. Imuni sistem pogrešno prepoznaje, kao strane, neke od delova naših tela i luči proteine koji se zovu autoantitela koji napadaju naše zdrave ćelije.
Sve više obolelih od autoimunih bolesti
Smatra se da postoji više od 80 autoimunih bolesti, koje mogu da se manifestuju na koži, štitnoj žlezdi, zglobovima i drugim delovima tela, a sve više istraživača stalno otkriva da i druge bolesti imaju osnovni uzrok u autoimunoj funkciji. Na osnovu američkog Nacionalnog instituta za zdravstvene nauke o životnoj sredini (National Institute of Environmental Health Sciences) čini se da se povećava broj obolelih od autoimunih bolesti.
Imunolog dr Pilar Alcaide na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tufts, Tufts University School of Medicine je osoba koja i sama ima iskustvo sa autoimunom bolešću. Kao dete od 6 godina dobila je dijagnozu psorijaze, jedne od autoimunih bolesti.
Genetika je samo jedan od činilaca
Postoji mnogo različitih vrsta autoimunih bolesti. Dijabetes tipa 1 je klasična autoimuna bolest kada imunološki sistem napada pankreas usled čega dolazi do prestanka proizvodnje insulina.
-Tipično, autoimune bolesti koje su određene samo jednim genom, razvijaju se od rođenja ili od mladosti. Ipak, za mnoge druge autoimune bolesti, genetika je samo jedan deo uzroka. Na primer, neko ima u detinjstvu težak oblik psorijaze, a kasnije samo blage ili umerene oblike ove bolesti, zato se smatra da sredina igra važnu ulogu u toku autoimunih bolesti. U mnogim slučajevima, autoimune bolesti se razvijaju godinama, što bi značilo da su one često kombinacija delovanja genetike, ali i uticaja životne sredine, fiziološkog i mentalnog stresa. Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da nivo stresa igra važnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti – kaže dr Alcaide.
U uobičajenim uslovima kada nas napadane neki patogen, naš imuni sistem prepoznaje strani patogen i počinje da oslobađa proteine – citokine. Često citokini dovedu do razvoja visoke telesne temperature koja uspe da eliminiše virus. Visoka telesna temperatura poručuje telu da ne može da se bori protiv infekcije bez unutrašnje pomoći. Tada se aktiviraju limfociti koji pomažu organizmu da se izbori s bolešću.
Uticaj životne sredine
Uticaj životne sredine na razvoj autoimunih bolesti nije minoran, smatra dr Pilar Alcaide. Ona dodaje da postoje istraživanja koje se odnose uticaj dima ili zagađenja vazduha u velikim gradovima. Ti toksini se raspadaju u male molekule, s tim da određene imune ćelije imaju receptore za te male molekule.
– Na taj način se pokreće aktivnost ovih imunih ćelija i dolazi do oslobađanja citokina koji izazivaju upale. Bitan je veoma i način ishrane jer neke namirnice izazivaju upalne procese – kaže dr Alcaide.
Zašto se autoimune bolesti kod nekih osoba javljaju a kod drugih ne
Postoji mnogo faktora rizika koji utiču na pojavu autoimunih bolesti. Jedna je genetika. Često kao na primer kod dijabetesa tipa 1 postoji određena genetska mutacija. Postoje i skrivene mutacije ili faktori kojih nismo svesni, dok ne dođu u sadejstvo sa na primer faktorima životne sredine.
Kao primer, dr Alcaide, navodi ugljovodonik, glavnu komponentu nafte i prirodnog gasa, koji može da aktivira receptore koje eksprimiraju imune ćelije, usled čega može da dođe do razvoja upale i na kraju autoimmune bolesti.
–Dobro izbalansirana ishrana je važna jer su creva rezervoar za imune ćelije. Velika količina bakterija u crevima živi u saglasju sa imunološkim ćelijama. Ukoliko konzumiramo neku ne baš dobru namirnicu, taj sklad se naruši i onda imnološke ćelije te do juče dobre bakterije počnu da doživljavaju kao strane – navodi Alcaide.
Da li su autoimune bolesti u porastu?
Stručnjaci navode da je teško dati precizan odgovor na ovo pitanje. Uvek je bilo autoimunih bolesti, ali sada je dijagnostika dostupnija većem broju pacijenata, pa se čini da se u ove bolesti u porastu.
Dr Alcaide ističe da je jasno da je način života savremenog čoveka drugčiji u odnosu na neka prošla vremena. Uz naporan rad i malo slobodnog vremena, čini se da je više stresa, nezdravih namirnica koje koristimo u ishrani, više zagađenja. Sve ovo su pokretači bolesti.
-Ključno je da naučimo što više o imunološkom sistemu i njegovom funkcionisanju u normalnim okolnostima. Bitno je da znamo kako imuni sistem reaguje na razne pritiske, kako bismo mogli da pokušamo da ga moduliramo i poboljšamo – kaže Alcaide.
Autoimune bolesti češće se dijagnostikuju kod žena
Žene su najčešće pacijenti kod kojih se dijagnostikuje autoimuna bolest. Muškarci ređe oboljevaju, ali ako dobiju autoimunu bolest kod njih se zapažaju teži simptomi. Lupus na primer, žene mogu da dobiju 10 puta češće nego muškarci.
– Lupus je veoma složena autoimuna bolest i primer bolesti na koju utiče nekoliko genetskih faktora i faktora životne sredine. Bolest se najčešće manifestuje na koži, ali onda može dospeti do untrašnjih organa do bubrega. U slučaju da osoba muškog pola dobije lupus to će skoro uvek biti teži oblik bolesti – naglašava dr Alcaide.
Kompleksna dijagnostika
Kod pojedinih pacijenata autoimune bolesti sporo se razvijaju, često su praćene nespecifičnim simptoma, pa se zato dijagnoza postavlja tek posle dužeg praćenja.
–Dijagnostika može biti nekada veoma složena, često je reč o sistemskim bolestima, koje su povezane sa mnogim drugim stanjima. Osip na licu koji se šiti nekada može da bude simptom autoimune bolesti, ako je praćen bolovima u bubrezima, moguće je da je u pitanju lupus– kaže Alcaide.
Bolesti koje se kontrolišu
Ove bolesti ne mogu da se leče, ali uz malo trude se uspešno kontrolišu, tako da pacjent živi uobičajen život. Terapija i praćenje od strane lekara najčešće su doživotni. Stručnjaci terapijom nastoje da kontrolišu imuni sistem i da dovedu bolest u stanje mirovanja.
Kao i kod svake bolesti lečenje je uspešnije ako se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi. U slučaju da se bolest ne leči moguća su trajna oštećenja nekih organa, ako je terapija kvalitetna ovi pacijenti mogu da dožive duboku starost.
Биолабараторије по свету праве разне опасне вирусе, уместо да се научници усредсреде на проналажење лекова за нпр. поменуте аутоимуне болести.