Bol je jedan od najčešćih razloga zašto pacijenti odlaze kod lekara. Poslednjih godina, bol se počela izdvajati kao jedna od najčešćih hroničnih bolesti, identifikovana kao globalni javnozdravstveni prioritet za istraživanje, pogađajući prosečno jednu od pet odraslih osoba u Evropi.
Hronični primarni bol
Postoje tri glavne kategorije hroničnog bola: nociceptivni, neuropatski i nociplastični. Nociceptivni bol je najčešći oblik hroničnog bola, nastaje aktivacijom receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. Neuropatski bol nastaje usled oštećenja ili disfunkcije somatosenzornog nervnog sistema. Nociplastični hronični bol je bol koji nastaje usled narušene obrade signala bola bez jasnih dokaza o oštećenju tkiva ili patologiji somatosenzornog sistema.
– Hronični primarni bol se definiše kao bol u jednom ili više anatomskih regiona koji traje duže od tri meseca, povezan je sa funkcionalnom onesposobljenošću i značajnim emocionalnim uticajem. Kvalitet života bolesnika sa bolom je često narušen, a troškovi hospitalizacije, medikamentnog lečenja i onesposobljenost, imaju veliki uticaj na celo društvo – kaže upravnica Klinike za rehabilitaciju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Snežana Tomašević Todorović.
Sekundarni bolni sindromi
Kako naša sagovornica kaže, personalizovana medicina bola koja omogućava da pacijent bude u centru problema nosi najjače dokaze o efikasnosti tretmana dovodeći do poboljšanja fizičke, psihičke, socijalne funkcionalnosti, smanjenja jačine bola i samim tim do zadovoljstva pacijenta i poboljšanja kvaliteta života.
– Hronični bol može se klasifikovati kao hronični primarni bol i šest različitih hroničnih sekundarnih bolnih sindroma, gde se bol razvio u kontekstu druge bolesti. Tu spada hronični kancerski bol, hronični neuropatski bol, hronični sekundarni visceralni bol, hronični posttraumatski i posthirurški bol, hronična sekundarna glavobolja i orofacijalni bol i hronični sekundarni mišićno-skeletni bol – objašnjava dr Tomašević Todorović.
Mulitimodalni tretmani za funkcionalni oporavak pacijenata
S obzirom na složenu prirodu hroničnog bola naučnici su 80-ih godina prošlog veka predložili multimodalne tretmane koji se fokusiraju na medicinske, bihejvioralne, fizičke i edukacione programe koji dovode do funkcionalnog oporavka pacijenata.
– Multimodalni pristupi zahtevaju rad multidisciplinarnog tima, koji bi se sastojao od doktora različitih specijalnosti, psihologa, fizioterapeuta i radnih terapeuta, medicinskih sestara i drugih. Princip multimodalnog tretmana je upotreba intervencija koje će uticati na različite delove puta za bol i omogućiti različitim činiocima da deluju sinergistički i na taj način zahtevati niže doze lekova. Na taj način se efikasnije kontroliše bol uz manje neželjenih dejstava – napominje dr Tomašević-Todorović.
Edukacija pacijenata je početna stepenica
Edukacija pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju je početna stepenica u rešavanju svakog zdravstvenog problema, stoga ona nalazi primenu i u terapiji bola. Edukacija pacijenata ima za cilj da doprinese pacijentovom iskustvu i znanju o njihovom stanju sa ciljem poboljšanja, održavanja ili učenja da se izbori sa oštećenjem.
Od nedavno je u rehabilitaciji pacijenata sa bolom obrazovanje o samom bolu našlo mesto i u mnogim protokolima za lečenje pacijenata. Ograničenja u svakodnevnom životu uzrokovana bolom dovode do narušavanja kvaliteta života što se ogleda i u depresiji koja uvodi pacijente u začarani krug jačeg intenziteta bola i manjka motivacije za fizičkom aktivnošću.
– Edukacija i informisanost pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju je od izuzetnog značaja za upravljanje strategijama radi podsticaja da se bave fizičkom aktivnošću – napominje dr Tomašević Todorović.
Multidisciplinarni pristup lečenju hroničnog bola
Multidisciplinarni pristup lečenju hroničnog bola uključuje farmakološke i nefarmakološke metode, kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kinezitretman, primenu terapeutskih modaliteta, hirurške intervencije, primenu injekcija, komplementarne metode u raznim kombinacijama i promenu načina života.
Svetska zdravstvena organizacija je dala preporuke za farmakološko lečenje bola, odnosno šemu koja se sastoji iz lestvice od tri stepenika. Iako se prvobitno odnosi na kancerski bol, često je korišćena i za tretman hroničnog nekancerskog bola.
Redosled davanja lekova
Konsenzus vezan za preporuke o lečenju zasnovanom na dokazima za pacijente sa bolom iz savremenih evropskih smernica dobre kliničke prakse identifikuje širok spektar pretežno nefarmakoloških opcija lečenja, koje su potencijalno primenjive na sve pacijente sa bolom.
– Lekovi se daju po sledećem redosledu: neopioidi, blagi opiodi, jaki opiodi. Uz ove lekove mogu se davati, po potrebi, i adjuvantni analgetici kao što su lekovi iz grupa antikonvulziva, antidepresiva i slično. Za smanjenje straha i anksioznosti mogu se davati dodatni odgovarajući lekovi – ističe dr Tomašević Todorović.
Različiti aspekti bola
Bol je više od fizičkog fenomena, u obzir treba uzeti i psihološki, socijalni i spiritualni aspekt bola. Zato se pri proceni bola moraju uzeti u obzir i fizički efekti i simptomi bola, funkcionalni efekti i psihosocijalni faktori (nivo anksioznosti, raspoloženje, strah, uticaj na međuljudske odnose i veze). Kognitivni procesi mogu da modulišu osećaj bola, što dovodi do ideje da kognitivna terapija može imati značajnu ulogu u terapiji hroničnog bola.
– U fizikalnoj i radnoj terapiji, terapeuti pristupaju pacijentu iz kineziološke i funkcionalne perspektive. Vežba je najčešći metod tretmana i najvažnija za dugo održanje funkcije. Pacijenti uče kako da očuvaju fleksibilnost mišića i zglobova, ojačaju mišiće stabilizatore i poboljšaju posturu. Pacijenti se obučavaju pravilnim položajima kako bi izbegli povrede. Kućna i ergonomija na radnom mestu se koriguju po potrebi i pacijent dobija pažljivo osmišljen program vežbi za samostalno sprovođenje u kućnim uslovima. Različiti programi vežbi zavise od različitih bolnih stanja. Fizikalni modaliteti predstavljaju primenu energije različitog izvora u terapijske svrhe – kazala je dr Tomašević Todorović.
Interferentne struje u terapiji smanjenja bola
Interferentne struje kao terapijski postupak dovode do smanjenje bola, smanjenja otoka i poboljšanja cirkulacije. Ultrazvuk je jedan od oblika mehaničke energije koji se koristi u terapijske svrhe, kao posledica dejstva javlja se zagrevanje tkiva i povećanje cirkulacije u tkivu. Osnovno fiziološko i terapijsko dejstvo galvanske struje na organizam ispoqava se poboljšanjem cirkulacije, smanjenjem zapaljenja tkiva, poboljšanjem lokalnog metabolizma tkiva, analgetskim dejstvom, kratkotrajnim povišenjem tonusa i nadražljivosti mišića.
Stimulacije laserom
– Utvrdeno je da delovanjem zračenja lasera na tkivo dolazi do stimulacije biohemijskih reakcija, a aktivne supstance koje se pri tom stvaraju deluju na sve sisteme organizma. Iz opisanih bioloških efekata lasera proističu terapijski efekti, analgetski, antiinflamatorni, antiedematozni i biostimulativni. Primena toplote (termoterapija) ili hladnoće (krioterapija) površinski, može da izazove trenutno kratkotrajno oslobađanje od bola. Primena injekcija kortikosteroida uz lokalne anestetike ima povoljan odgovor kod određene grupe pacijenata sa hroničnim bolom – objašnjava dr Tomašević Todorović.
Hirurške metode, joga, tai-či, terapija muzikom
Hirurške metode u odnosu na uzrok i lokalizaciju bola mogu biti stabilizacija kičmenog stuba, mikrodiscektomija, a uspešnom se pokazala i radiofrekventevna denervacija senzornih nerava zglobova. Postoje dokazi da su se komplementarne metode, poput joge, tai -či i terapije muzikom pokazale veoma efektivnim u tretmanu hroničnog bola. Studije pokazuju da dodavanje akupunkture multimodalnom tretmanu može imati značajne efekte u smanjenju simptoma, kao i poboljšanju kvaliteta života.
Sprovođenje teorijskog znanja o multimodalnom tretmanu i integrativnom pristupu u praksi je ključ efikasnog lečenja bola, poboljšanja kvaliteta života i jačanju zdravstvenog sistema u celini.
Ambulanta za terapiju hroničnog bola
U Ambulanti za terapiju hroničnog bola u Poliklinici Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine sprovode se invanzivne procedure u tretmanu hroničnog bola od strane specijalista anesteziologije, intenzivne terapije i terapije bola, kao i savremeno farmakološko lečenje hroničnog bola.
–Na našoj klinici pacijenti sa hroničnim bolnim sindromomima se uključuju u mulitimodalni tretman ambulantni ili stacionarni (dnevna bolnica) rehabilitacioni tretman u cilju kupiranja subjektivnih tegoba i poboljšanja funkcionalnog statusa. Za lečenje pacijenata sa hroničnim bolom na Klinici za medicinsku rehabilitaciju je zadužen multidisciplinarni tim koji čine specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, subspecijalisti reumatologije i medicine bola, psiholog, fizioterapeuti, radni terapeuti, medicinske sestre i tehničari – ukazala je dr Tomašević Todorović.
Personalizovani rehabilitacioni tretman
Pacijenti se prema indikacijama uključuju u personalizovani rehabilitacioni tretman koji se sastoji iz kineziterapije i hidrokineziterapije, radne terapije, terapije fizikalnim agensima poput magnetoterapije, laseroterapije, elektroterapije, ultrazvučne terapije, krioterapije i drugih, uz svakodnevno praćenje pacijenata i korigovanje medikamentozne terapije.
