Kad je u prijateljstvu neko uvek „treći“: Zašto druženje utroje može da zaboli i kako se ne osećati kao višak

Postoje prijateljstva u kojima se troje ljudi odlično slaže, zajedno se organizuje za događaje, smeje se, deli tajne i stvara divne uspomene. Ali, postoji i druga strana: kada se dvoje iz društva zbliži toliko da treća osoba počne da se oseća kao gost u sopstvenom prijateljstvu ili još gore, višak.

Prijateljstvo utroje ima jednu specifičnost

Možda se to prepoznaje u sitnicama. Njih dvoje imaju interne šale koje ne razumete. Prepričavaju događaje kojih se ne sećate jer niste bili pozvani. U grupnom razgovoru odjednom nastane tišina, pa počnete da se pitate da li se njih dvoje upravo negde druže bez vas.

Takva situacija nije nužno dokaz da vas prijatelji ne vole. Ipak, prijateljstvo utroje ima jednu posebnost: mnogo je lakše da se formira mala „dvojka“ unutar grupe, dok treća osoba ostaje po strani. Prema mišljenju kliničkog psihologa dr Sabine Romanoff, u grupi od troje prirodno postoji mogućnost da se dvoje ljudi u određenom trenutku poveže snažnije, zbog čega treći može da se oseti zanemareno. Da bi odnos bio zdrav, potrebno je više pažnje, otvorenosti i samosvesti nego u prijateljstvu između dve osobe.

Psiholozi zato naglašavaju da problem nije u samom broju jer troje ljudi može da bude odličan prijateljski tim, već u tome da li se svako od njih oseća uključeno, poštovano i ravnopravno.

Zašto je prijateljstvo utroje toliko osetljivo?

Još tokom detinjstva većina bliskih prijateljstava prirodno se formira između dve osobe. Takav odnos omogućava neposrednu komunikaciju, lakše poveravanje i osećaj posebne povezanosti. Kada se toj „dvojci“ pridruži treća osoba, dinamika se menja.

Odjednom postoji više mogućih kombinacija: dve osobe mogu da razgovaraju nasamo, dvoje mogu da dele neko posebno interesovanje, a treća osoba može da ostane izvan razgovora. Jedna interna šala ili zajedničko sećanje dovoljno je da se napravi osećaj da postoje „oni“ i „ja“. Zato prijateljstvo troje ljudi zahteva malo više svesnog truda. Nije dovoljno podrazumevati da se svi osećaju uključeno. Važno je i nešto drugo: nije problem ako se dvoje prijatelja ponekad druži nasamo.

Zdravo prijateljstvo ne znači da troje ljudi mora da radi baš sve zajedno. Sasvim je normalno da dve osobe odu na kafu, imaju neku zajedničku temu ili dele iskustvo koje treći prijatelj ne deli. Problem nastaje kada se takva bliskost namerno koristi da bi se treća osoba isključila - kada nastaju tajne, interne šale i dogovori sa ciljem da neko ostane po strani.

Kako da znate da ste „bonus prijatelj“?

U psihologiji prijateljstava koristi se izraz „bonus prijatelj“ za osobu koja se u tročlanom društvu oseća kao dodatak već formiranom paru. Nekoliko znakova može da ukaže da ste upravo vi u toj ulozi.

• U planove vas uključuju tek naknadno: saznajete za druženje tek kada je sve već dogovoreno. Poziv stiže u poslednjem trenutku, kao da ste naknadno dodati na spisak. Vremenom možete steći utisak da vaše mišljenje nije naročito važno i da se planovi prave bez razmišljanja o vašim željama i potrebama.
• Stalno pokušavate da „uhvatite korak“: ako često pokušavate da shvatite interne šale, prepričavanja i priče koje su počele pre nego što ste se pojavili, moguće je da se u toj grupi ne osećate kao ravnopravni član. Još jedan znak je kada imate osećaj da vi ulažete mnogo više energije u održavanje odnosa nego druge dve osobe.
• Počinjete da sumnjate u svoje mesto u grupi: U zdravom prijateljstvu možete da kažete šta mislite bez straha da ćete zbog toga biti kažnjeni ćutanjem, podsmehom ili izbacivanjem iz društva.
• Ako stalno razmišljate o tome šta smete da kažete, osećate se nesigurno ili imate utisak da prijatelji pričaju o vama iza leđa: moguće je da se već nagomilavaju ogorčenost i emocionalna distanca i tada vredi zastati i zapitati se: da li se u ovom prijateljstvu zaista osećam prihvaćeno?

Kako da prijateljstvo utroje bude zdravije?

Dobra vest je da tročlana prijateljstva ne moraju da budu osuđena na ljubomoru, takmičenje i osećaj isključenosti. Nekoliko jednostavnih pravila može mnogo da promeni.

1. Govorite otvoreno kada vas nešto povredi

Jedno od najgorih rešenja jeste da se problem rešava preko treće osobe. Ako vas je povredilo ponašanje jednog prijatelja, nemojte praviti savez sa drugim prijateljem protiv njega. Tračevi, prećutkivanje i tajne mogu veoma brzo da naruše poverenje.

Mnogo je zdravije reći šta vas je povredilo i ostaviti drugoj osobi prostor da objasni svoje postupke. Pri tome ne treba svaku sitnicu pretvarati u ozbiljan razgovor. Korisno je razlikovati slučajnu neprijatnost od obrasca ponašanja koji se stalno ponavlja. Dobra smernica glasi: pretpostavite dobru nameru kada je to moguće, ali progovorite kada vas nešto zaista zaboli.

2. Kada pravite planove, mislite na sve troje

Recimo da dvoje prijatelja žele da odu na koncert za koji znaju da treća osoba ne voli izvođača. Lako je pomisliti: „Ionako ne bi išla, nema potrebe ni da je pitamo.“ Ali upravo takve sitnice mogu da naprave razliku između osećaja pripadnosti i osećaja da ste isključeni.

Poziv ne znači da treća osoba mora da prihvati. Možda neće želeti na koncert, ali će možda želeti da vam se pridruži na putovanju, večeri ili nekom drugom delu plana. Nije poenta da svi uvek rade isto. Poenta je da niko ne bude unapred izbrisan iz odluke.

3. Važno je da se svo troje međusobno zaista dopadate

Ponekad se tročlano prijateljstvo formira gotovo slučajno. Dve osobe su veoma bliske, a onda se treća pridruži grupi jer je prijatelj samo sa jednom od njih. Vremenom svi počnu da se druže zajedno, iako zapravo ne postoji podjednaka povezanost između svih članova.

Prijateljstvo nije obaveza. Zato je važno da svo troje zaista žele da provode vreme zajedno, a ne da jedna osoba stalno pokušava da održi odnos koji druga dvojica zapravo ne osećaju.

4. Napravite male rituale koji pripadaju samo vama

Zajednički rituali mogu da pomognu da se grupa učvrsti. Primeri: večera jednom mesečno, zajednički izlet, filmsko veče, društvene igre ili jednostavno redovan razgovor u grupnom četu. Takve navike stvaraju zajednička sećanja i daju svima osećaj da postoji nešto što pripada upravo toj trojci.

Ne treba ih, međutim, pretvoriti u obavezu. Ako se neko ne pojavi svaki put, to ne znači da manje ceni prijateljstvo.

5. Nemojte od jednog društva praviti ceo svoj svet

Ovo je možda jedan od najvažnijih saveta. Čak i kada je prijateljstvo utroje veoma blisko, svako treba da ima i druge ljude u svom životu. Nijedan prijatelj, baš kao ni partner, ne može da zadovolji sve naše emocionalne i socijalne potrebe.

Prijatelji izvan grupe mogu čak da pomognu da se tročlano prijateljstvo održi zdravim. Kada ne zavisite od jedne grupe za svaku potrebu, manja je verovatnoća da ćete svaku kafu koju su dvoje popili bez vas doživeti kao odbacivanje.

Kada prijateljstvo više nije zdravo?

Ponekad problem nije u tome što se povremeno osećate kao rezervni točak. Svako prijateljstvo prolazi kroz različite faze, a povremeni nesporazumi su normalni. Ali postoje situacije kada nelagoda postaje obrazac.

To može da bude kada:

• vaše potrebe gotovo nikada nisu važne
• samo vi pokrećete dogovore i pokušavate da održite kontakt
• često ste ljubomorni ili osećate da se takmičite za nečiju pažnju
• ne možete da budete ono što jeste
• pažljivo birate svaku reč koju izgovorite
• osećate emocionalnu nesigurnost
• plašite se posledica ako izrazite drugačije mišljenje
• imate utisak da morate da „zaslužite“ svoje mesto u grupi.

Ako se većina ovih stvari ponavlja, možda nije problem u tome što ne umete da se uklopite. Možda jednostavno niste u odnosu u kojem se prema vama postupa kao prema ravnopravnom prijatelju.

Da li treba otići iz takvog društva?

Nije svako teško prijateljstvo vredno spašavanja. Ako ste pokušali da razgovarate, objasnili kako se osećate i dali drugima priliku da nešto promene a ništa se ne menja, sasvim je legitimno da se udaljite. To ne mora da bude dramatičan prekid. Možete postepeno smanjiti broj susreta, prestati da budete osoba koja uvek prva predlaže druženje i više vremena posvetiti ljudima uz koje se osećate dobro.

Ipak, ako prijateljstvo nije štetno već samo prolazi kroz teži period, ponekad je dovoljno napraviti distancu i ostaviti mogućnost da se odnos jednog dana obnovi.

Nije problem biti „treći“ - problem je kada se tako i osećate

Prijateljstvo troje ljudi ne mora da liči na stalnu borbu za nečiju pažnju. Dvoje mogu da imaju svoje interne šale, različita interesovanja i trenutke nasamo, a da treća osoba i dalje zna da je voljena i važna. Ravnoteža ne znači da svako mora da dobije potpuno isti broj poruka, poziva ili poziva na svaki događaj. Ravnoteža znači da svako zna da njegovo prisustvo ima vrednost.

Zato, ako se u svom društvu ponekad osećate kao višak, nemojte odmah zaključiti da sa vama nešto nije u redu. Pitajte se nešto mnogo jednostavnije: da li se u ovom prijateljstvu osećam kao ravnopravna osoba ili kao neko ko je tu samo kada nedostaje još jedan član?

Od odgovora na to pitanje često počinje jasnija slika o tome kakav odnos zaista imate.

(eKlinika.rs)