Ne treba ljude „izbacivati” iz svog života, tek tako. Prijateljstvo je dragoceno. Ali, ima prijatelja koje ne vredi zadržati u životu kako starimo. Energija ljudi prenosi se s jednih na druge više nego što možemo da priznamo, a zadržavanje određenih veza može nas usporiti ili čak poremetiti naš rast. Neke veze su više teret nego korist, a savremena psihologija to potvrđuje.
1. Hronično se žale
Svi imamo loše dane kada ništa ne ide kako treba. Ali postoji posebna vrsta prijatelja koji su to pretvorili u osobinu ličnosti.
Svaki razgovor se pretvara u monolog o svemu što ide naopako: njihov posao, pas komšije koji laje, vreme koje „nikada nije dovoljno dobro“ i beskonačan spisak sitnih prekršaja. Neko vreme pokušavamo da im pružimo šansu, nadajući se da će na kraju naći nešto dobro. Ali, to se nikada ne desi.
Psiholozi su proučavali „emocionalnu zarazu”, gde na naše raspoloženje i način razmišljanja mogu uticati ljudi oko nas. Teško je ostati pozitivan ako slušate nečije stalno kukanje. Ubrzo počinjete da usvajate to isto, negativno. Pustiti ih da se izjadaju je jedno, ali ako nikada ne pokažu znake napretka ili zahvalnosti, možda je vreme da se napravi distanca između nas i beskrajnog sažaljevanja.
Kada ograničimo kontakt sa onima koji se hronično žale, odmah nam bude lakše i glaca nam se razbistri. Postanemo prisutniji za one kojima je zaista potrebna naša podrška i mirniji smo u našem svakodnevnom životu.
2. Nemilosrdni u tome da su uvek u svemu bolji
Ovo je prijatelj koji jedva čeka da nadmaši vašu priču. Imali ste odličan odmor? Njihov je bio još bolji. Ponosni ste na lični napredak? Njihov je uspeh još bolji i veći..
Deljenje radosti i uzbuđenja trebalo bi da zbliži prijatelje, ali sa ovakvim prijateljem na kraju se osećate zasenjeno ili odbačeno.
Ovakvi ljudi mogu da naruše naše samopoštovanje i nateraju nas da se preispitamo da li su naša dostignuća važna. Ako neko ne može da se raduje našim uspesima, a da ne istakne svoje još veće moramo da se zapitamo: da li je zaista na našoj strani ili mu je samo potrebno stalno jačanje ega?
3. Stalno uzimaju
Velikodušnost u prijateljstvima je dvosmerna ulica. Slušate jedni druge, pomažete kada možete i razmenjujete savete ili podršku kada je to potrebno. Ali kod nekih se sve svodi samo na uzimanje.
Zovu vas kada im treba usluga ili rame za plakanje. Pojavljuju se u vašoj kući nenajavljeno sa problemom koji zahteva hitnu pažnju. U trenutku kada vam nešto zatreba, oni su, baš zgodno, zauzeti.
Vremenom prepoznamo ova jednostrana prijateljstva po tome koliko smo iscrpljeni nakon druženja s njima. Ne radi se o rezultatima i brojanju, ali počinjemo da primećujemo neravnotežu. Nijedna odrasla osoba ne treba da daje, a da nema povratnu reakciju. Kako sazrevamo, tražimo odnose zasnovane na zdravoj uzajamnosti. Ako nekome uvek treba spas, ali nikada ne pruža ruku u trenutku kada nam je to potrebno, bolje je da svoju energiju usmerimo negde drugde.
4. Magnet za dramu
Neki ljudi uspevaju u haosu. Zavisni su o svađama, tračevima i uzbuđenju izazivanja sukoba. Ako nema drame na vidiku, stvoriće je, a zatim vas uvući u svoje oluje.
Kada smo mladi, to možda deluje uzbudljivo, ali kako starimo ta stalna drama postaje iscrpljujuća.
Istraživanja u socijalnoj psihologiji ukazuju na sto da se ljudi koji žude za dramom često bore sa emocionalnom regulacijom. Potrebna su im intenzivna iskustva da bi se osećali živima.
To ne znači da im dugujete svoj mir. Kada magneti za dramu ne vide danak koji njihov nemir uzima onima oko njih, distanca može biti vaša jedina zaštita.
5. Negativan uticaj
Pomislili bismo da pritisak vršnjaka bledi nakon srednje škole. Nažalost, neki ljudi to nikada ne prerastu. Takav prijatelj podstiče naše najgore navike – bilo da se radi o prekomernoj potrošnji, neodgovornom opijanju ili samo usvajanju ciničnog pogleda na svet.
Kad god pokušamo da postavimo granicu ili se fokusiramo na zdravije izbore, oni prevrću očima, kažu da smo dosadni ili nam govore da se opustimo.
Ako prijatelj ismeva naše pokušaje da rastemo, možda nam je bolje bez njega. Pravi prijatelji podržavaju pozitivne promene, čak i ako to znači manje divljih noći ili nerazumnog trošenja. Nismo obavezni da budemo svačiji drug na zabavi, posebno ako to guši život kakav zaista želimo.
6. Nikada nas ne podržavaju i ne ohrabruju
Ovakvi ljudi su suptilni i nisu očigledno negativni. Oni jednostavno nikada ne nude istinsko ohrabrenje ili entuzijazam za vaše ciljeve.
Oni retko slave naše uspehe sa nekom stvarnom toplinom. Stoje postrani i nikada ne osetimo podsticaj ili onaj ponosni osmeh koji kaže: „Verujem u tebe.” Ponekad je to zavist. Drugi put je to nedostatak interesovanja za ono što postajemo.
Često potcenjujemo koliko je važna emocionalna podrška. Bilo da se radi o velikim snovima ili malim pobedama, ohrabrenje podstiče motivaciju. Ako prijatelj nikada ne pokazuje interesovanje za naš rast, možda nas tiho sputava.
Međusobna podrška je od suštinskog značaja. Bez nje kao da pokušavamo da trčimo maraton bez ikoga na cilju.
7. Pasivno-agresivni pokretač
Ovaj prijatelj u početku izgleda kao da pruža podršku. Klima glavom na naše ideje i čak nas hvali pred drugima. Ali kasnije, zadaje suptilne udarce ili dvosmislene komplimente zbog kojih se pitamo da li umišljamo ili je negativnost prisutna.
Pasivno-agresivno ponašanje može biti štetnije od otvorenog neprijateljstva jer je obavijeno lažnom pozitivnošću. Drži nas van ravnoteže i tera da stalno nagađamo šta oni zaista misle. Vremenom, ovo može da nam naruši samopouzdanje, dok se borimo da dešifrujemo njihove prave namere.
Ovakvi ljudi indirektno podstiču naše pogrešne korake. Može da deluje da nam čuvaju leđa, ali u stvari nas skreću s puta na male, ali uticajne načine.
Prepoznavanje pasivne agresije zahteva vežbu, ali kada je prepoznate, nemoguće je da je posle toga ne vidite.
