„Ima 5 hiljada evra, ništa ne radi, dobio dete, ćerka kao lutka, ne liči na njega” - Trač kao duševna hrana

Tračevi, ogovaranje i neproverene informacije nekada su i nesvesna svakodnevica većine ljudi. Skoro svakog dana čujemo po neki trač, koji ne mora unapred da bude na štetu osobe o kojoj se govori iza leđa. Frank McAndrew, evolucioni psiholog, kaže da grešimo ako smatramo da je trač sam po sebi nešto loše. Iako većina ljudi trač povezuje sa sitničavim ponašanjem, zlobom i nečim sramotnim, nauka koja proučava prirodu trača kaže da grešimo ako jedno od najfundamentalnijih ljudskih ponašanja doživljavamo kao isključivo loše. Nova nauka o tračevima sugeriše da većina tračeva nije zlonamerna. Štaviše, smatra se da su tračevi neka vrsta "lepka" koji nas kao pojedince spaja u zajednicu zvanu društvo.

Tračevi i ogovaranje

Tračevi i ogovaranje nisu istovetni pojmovi, iako se u svakodnevnom govoru koriste kao sinonimi. Tračevi mogu biti jednostavna priča o nekoj osobi koja nije prisutna. Nekada su neutralni, nekada pozitivni ili negativni. Imaju i svoju funkciju, koja se sastoji u prenošenju informacija, testiranju poverenja i učenju pravila jedne grupe.

Preporučujemo

Ogovaranje, ipak, ima naglašenu negativnu konotaciju. Obično uključuje kritiku, osudu ili širenje nečijih slabosti i grešaka. Svrha je često da se osoba koja se ogovara omalovaži ili da se neko prikaže u boljem svetlu.

Ipak, većina ljudi kada čuje reč „trač“ zamišlja najgoru verziju i svodi trač na laži koje uništavaju nečiju reputaciju.

-To nije tačno. Trač je jednostavno pričanje o nekome ko nije prisutan, čak i bez senzacionalizma i zle namere - kaže McAndrew, koji istražuje prirodu trača skoro 25 godina.

Rođeni da tračare

McAndrew i drugi istraživači otkrivaju da tračarenje nije samo nešto što ljudi rade slučajno - to je ponašanje oblikovano evolucijom.

- Ja sam evolucioni psiholog. U svetu naših predaka, sastavljenom od grupa manjih od 150 ljudi, ljudi su živeli i umirali zajedno. Bilo je bitno da znaju kome mogu da veruju, ko s kim spava i ko ima moćne saveznike. To nije bila obična radoznalost, već pitanje opstanka - kaže McAndrew.

Istraživač Matthew Feinberg proučava ulogu tračeva u saradnji i dinamici grupa. On ukazuje na rad antropologa Robin Dunbar, koji je tvrdio da je deljenje ovakvih informacija jedan od ključnih razloga evolucije jezika naših ranih predaka. Prema toj teoriji, bez tračeva život u grupi bio bi skoro nemoguć. Niste mogli da verujete jedni drugima bez znanja o reputaciji drugih, a u velikoj grupi gde nije bilo moguće sve lično pratiti, razgovor, pa i trač, bio je način da saznate informacije, kažu naučnici.

Prednosti tračeva

Ovi istraživači naglašavaju da je jedna od najvažnijih funkcija trača izgradnja poverenja. Posebno kod negativnih tračeva, neophodan je određeni nivo poverenja. Suptilnija svrha negativnog trača ponekad je i tiho „testiranje“ potencijalnih prijatelja, da vidimo da li oni dele naše vrednosti. Nekada trač pruža mogućnost da pronađemo osobe sa kojima delimo iste vrednosti i norme.

Pojedini autori navode da je uloga tračeva u socijalnom učenju jedna od najmanje cenjenih funkcija. Tračevi nas uče pravilima društva, ali nam daju i uvid u vrednosti osobe koja tračari. Implicitno pokazuju šta se u društvu smatra dobrim, lošim ili korisnim.

Osim socijalnog učenja, tračevi funkcionišu i kao neformalni sistem odgovornosti. McAndrew ističe da je samo saznanje da postoje osobe koje prate naše postupke moćan regulatorni faktor.

- Na primer, na poslu želimo da se opustimo, ali saznanje da će ljudi primetiti ako zanemarimo obaveze često nas tera da korektno obavimo posao - smatra McAndrew.

Tračevi takođe štite samu grupu. Deljenje informacija o seksualnom predatoru, lopovu ili nekome ko stalno krši poverenje nije zlobno - već je sistem upozorenja.

- Tračarenje o takvim osobama zapravo je briga za dobro grupe - smatra McAndrew.

Veza kroz tračeve ima funkciju i u psihoterapiji parova. Partneri tračaju o drugim parovima u pokušaju da pronađu zajednički jezik, ponekad da se uteše („bar mi nismo kao oni“), a nekad da jasno izraze šta žele.

Da li žene češće tračare?

Postoje studije koje opovrgavaju mit o ženama kao tračarama. Muškarci takođe tračare. Takođe nije tačno da viši slojevi društva ne tračare. Najjača psihološka osobina koja može delovati kao okidač za trač je ekstrovertnost.

Dobri i loši tračevi

Nije svaki trač bezopasan. McAndrew razlikuje „dobre“ i „loše“ tračeve. Dobri tračevi služe grupi - upozoravaju na moguću opasnost, informišu i razvijaju odgovornost. Loši tračevi služe samo onome ko ih širi, obično na štetu drugih.

Ukoliko deljenje informacija može sprečiti loše događaje ili zaštititi ljude, ima širu društvenu funkciju čak i ako predmet trača „zaboli“. Ako je cilj samo vređanje, bez ikakve koristi za grupu, tu treba stati i razmisliti o moralnosti našeg ponašanja. Dobri tračevi obično nisu sugestivni, dok loši mogu uticati na percepciju drugih i preneti poruku da „nešto nije u redu“ sa osobom koja je predmet trača.

- Trač je socijalna veština. Samo kada ga loše koristimo nastaju problemi. Vešt tračar zna šta se dešava, ali je i diskretan i odgovoran. Ljudi veruju njegovim informacijama. To nije mana - ljudsko društvo je oduvek tako funkcionisalo - navodi McAndrew.

(eKlinika)