Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Nepristojna pitanja o nekim intimnim stvarima čine nas tužnim, uznemirenim i pojačavaju stres

Piše: Marijana M.Rajić
19:00 - 03. 05. 2022.

Je l’ ima nešto novo, što se ne udaješ/ne ženiš, odakle ti novac za kola, što si tako smršao/smršala…? Ako vam i „izleti“ neko od ovakvih pitanja, imajte na umu da se onaj koga pitate možda bori sa neplodnošću, teškom bolešću ili nekom intimnom tajnom koju ne želi da deli sa okolinom

pitanja Pitanja koja nam ponekad ljudi postavljaju o našoj intimi mogu da budu predmet radoznalosti ili želje da se pomogne, ali i okidač za stres Foto: Canva

Pitanja, odgovori, dileme, potreba usled posla i obaveza ili puka radoznalost – sve to čini sastavni deo komunikacije bilo da smo u krugu prijatelja, poslovnom ili drugom okruženju. Ljubopitljive osobe se retko „stavljaju u naše cipele“ i nemaju osećaj da nešto što pitaju a ima veze sa našim intimnim svetom, može na nas da utiče veoma traumatično koliko god da smo smireni, staloženi i stabilni.

Ljudi bi teško opstali bez komunikacije kao sredstva sporazumevanja

Čovek je socijalno biće a komunikacija neodvojivi deo života i svakodnevnog funkcionisanja. Rečima, rečenicama, pitanjima i odgovorima se sporazumevamo, ostvarujemo poslovne i druge kontakte, učimo, izražavamo osećanja. Tehnološka revolucija je uslovila značajno manju direktnu komunikaciju uživo, ali su ljudi svakako upućeni jedni na druge gotovo neprekidno i to upravo zaslugom modernih, brzih načina komunikacije.

Vanredne situacije, kakva je bila iznenadna pandemija covid 19, pokazala je na najbolji način koliko je komunikacija između ljudi ali i institucija neophodna i značajna. Kruženje informacija od čoveka do čoveka, posebno relevantnih, bilo je, prostim jezikom rečeno, pitanje života i smrti.

Važnost pitanja i odgovora koje postavljamo i dobijamo, kao i načina na koji to činimo

Kako je čovek, pored toga što je socijalno, i emotivno biće, sve što izgovorimo ili primimo kroz komunikaciju, u nama izaziva određene reakcije. Ako dobijemo neku radosnu vest, to će u nama izazvati osećaj sreće. Ukoliko je vest tužna ili neprijatna, u nama može da izazove bol, nemoć, strah, pa i napad panike ili osećaj životne ugroženosti.

U ovim procesima naša stabilnost kao ličnosti može, ali ne mora da igra ulogu. Prosto, ako primimo neku informaciju koja je neočekivana ili šokantna, ne možemo da izbegnemo visok nivo stresa, naglo lučenje hormona, i psihofizičku reakciju. Od procene na koji način bi nešto trebalo nekome da saopštimo, zavisiće i reakcija te osobe. Nemojmo zaboraviti da i radosne vesti ponekad mogu da isprovociraju skok adrenalina, pa i srčani udar.

Radoznalost, želja da se pomogne, trač ili nešto drugo?

U zavisnosti od tipa ličnosti, kanališemo i sve ono sa čime se suočavamo i borimo u svakodnevnom životnom „rolerkosteru“. Nekima je lakše da kada ih nešto muči, to podele sa bliskim osobama. Neki kroz izazove i iskušenja lakše prolaze potpuno sami. Sve su to delovi složenog mozaika naše ličnosti i psihičkih karakteristika koje se razlikuju od osobe do osobe.

Međutim, ono što često ne možemo da izbegnemo, jeste tuđe interesovanje za naš život.  Može biti vezano za nešto što radimo ili čime se bavimo, za neke situacije kroz koje prolazimo, ili prosto, potreba da se „zaviri“ u nešto što ne bi trebalo da se tiče bilo koga jer za druge osobe nema nikakvu objektivnu važnost. Ponekad, doduše, u korenu potrebe da se postave neka pitanja može da bude želja da se pomogne i saopšti da na nečiju pomoć možemo da računamo, ako nam bude potrebna.

Za nepristojna pitanja nema opravdanja

Koliko god radoznalost bila jedna od razumljivih ljudskih osobina, za neka od često postavljanih pitanja ne postoji opravdanje:

  • zašto smo sami ili kada mislimo da se udajemo/ženimo
  • zašto nemamo decu („šta čekate?“ ili „je l’ ima nešto novo kod vas?“)
  • kolika su nam primanja
  • zašto smo se ugojili ili smršali
  • pitanja o detaljima intimnog života sa partnerom (zašto ne izlazimo zajedno, kako se slažemo u seksualnim odnosima…)
  • pitanja o prekinutim partnerskim relacijama (zašto smo prekinuli vezu ili brak)
  • pitanja o bolestima ili zdravstvenom stanju

Ostanite mirni kako se stres ne bi intenzivirao

Manje je važno da li osoba koja nas ovako nešto pita ima dobru nameru ili je jednostavno previše ljubopitljiva. Kada nam se ovakva situacija dogodi, najvažnije je da sačuvamo „hladnu glavu“. Udahnimo doboko, smirimo se i pokušajmo da izbegnemo da nam se, ako nas pitanje uznemiri što može da bude čest slučaj, stres pojača i izazove negativne posledice po zdravlje.

Negativna reakcija na nešto što smo dobili kao nepristojno pitanje može da bude skok pritiska, nalet anksioznosti ili depresivnog osećanja, panični napad, vrtoglavica, mučnina, dijareja, pa i trenutni gubitak svesti.

Šta radoznalci ne bi trebalo da zaborave

Osobe koje nam postavljaju ovakva pitanja ne moraju da znaju da smo, možda, izgubili bebu, i da su rane još uvek sveže. Ili, da se dugo borimo da dobijemo potomstvo u neizvesnoj i teškoj borbi. Neko je možda upravo doživeo tragični gubitak partnera, njegovu prirodnu smrt, preljubu ili jednostavno rešio da nastavi dalje. Neko se, možda, ne želeći da se za to zna, bori sa teškom bolešću. Neko je, moguće, samo loše raspoložen ili se oseća depresivno, pa ne izgleda dobro.

Naravno, u zavisnosti od tipa ličnosti, na ovakva pitanja možemo odreagovati i na duhovit način, ali osoba koja nam pitanje postavlja ne može znati kakvu to reakciju kod nas može da isprovocira. Ovo bi, zbog toga, trebalo da imaju na umu svi koji dođu u iskušenje da neko od takvih pitanja postave, čak i u šali. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend