Socijalizacija može dovesti do poboljšanja blagostanja i većeg zadovoljstva životom, pokazale su studije. Prema hipotezi „socijalnog mozga“ to je zato što je ljudski mozak posebno evoluirao da podrži društvene interakcije.
Socijalna izolacija je povezana sa strukturom mozga
Nažalost, mnogi ljudi su usamljeni ili društveno izolovani. Iako je ljudski mozak zaista evoluirao za društvenu interakciju, trebalo bi očekivati da će to imati značajan uticaj na njega.
Nedavna studija, objavljena u časopisu „Neurology“, pokazuje da je socijalna izolacija povezana sa promenama u strukturi mozga i kognicije, mentalnom procesu sticanja znanja, čak nosi i povećan rizik od demencije kod starijih osoba.
Već postoji veliki broj dokaza koji podržavaju hipotezu o “društvenom mozgu”. Jedna studija je ispitivala regione mozga povezane sa društvenom interakcijom kod približno 7.000 ljudi.
Pokazalo se da su regioni mozga koji su dosledno uključeni u različite društvene interakcije snažno povezani sa mrežama koje podržavaju kogniciju.
To je uključivalo mrežu podrazumevanog režima (koja je aktivna kada se ne fokusiramo na spoljni svet), mrežu istaknutosti (koja nam pomaže da odaberemo šta želimo). Takođe i subkortikalnu mrežu (uključena u pamćenje, emocije i motivaciju) i centralnu izvršnu mrežu (koja nam omogućava da regulišemo svoje emocije).
Naučnici su želeli da pažljivije pogledaju kako društvena izolacija utiče na sivu masu mozga, koja se sastoje od neurona. Stoga su skupli podatke od skoro 500.000 ljudi iz UK Biobanke, prosečne starosti od 57 godina.
Socijalizacija smanjuje rizik od demencije
Ljudi su klasifikovani kao socijalno izolovani ako su živeli sami, imali socijalni kontakt manje od jednom mesečno i učestvovali u društvenim aktivnostima manje od jednom nedeljno.
Studija je takođe uključila podatke neuroimaginga (MRI) od približno 32.000 ljudi. Ovo je pokazalo da socijalno izolovani ljudi imaju lošijeg kognitivne sposobnosti, uključujući pamćenje i vreme reakcije, ali i manji volumen sive mase u mnogim delovima mozga.
Ove oblasti su uključivale temporalni region (koji obrađuje zvukove i pomaže kodiranje memorije), frontalni režanj (koji je uključen u pažnju, planiranje i složene kognitivne zadatke).
One uključuju i hipokampus koji je ključno područje uključeno u učenje i pamćenje, a on obično trpi promene kod Alchajmerove bolesti.
Veza između sive mase mozga i Alchajmerove bolesti
Takođe, u studiji, je pronađena veza između niže količine sive mase mozga i specifičnih genetskih procesa koji su uključeni u Alchajmerovu bolest.
Praćenje je ponovljeno sa istim učesnicima 12 godina kasnije i rezultati su pokazali da su oni koji su bili socijalno izolovani, imali za 26 odsto povećan rizik od demencije.
Socijalizacija i naš mozak su povezani
Društvenu izolaciju treba detaljnije ispitati u budućim studijama kako bi se utvrdili tačni mehanizmi njenih efekata na naš mozak.
Ali jasno je da, ako ste izolovani, možda patite od hroničnog stresa. Ovo ima veliki uticaj na vaš mozak, a takođe i na vaše fizičko zdravlje.
Drugi faktor može biti da ako ne koristimo određene sfere mozga, gubimo deo njihove funkcije. Studija sa taksistima pokazala je da što su više pamtili rute i adrese, to se više povećavao volumen hipokampusa.
Moguće je da će se, ako se redovno ne uključimo u društvene diskusije, na primer, naša upotreba govora i drugi kognitivni procesi, smanjiti. Ovo može uticati na našu sposobnost da obavljamo mnoge složene kognitivne zadatke kao što su pamćenje i držanje fokusa i koncentracije.
Kognitivna rezerva
Znamo da se jak skup sposobnosti razmišljanja tokom života, nazvan „kognitivna rezerva“, može izgraditi kroz održavanje aktivnosti mozga. Dobar način da to uradite je učenje novih stvari, kao što su strani jezik ili sviranje muzičkog instrumenta.
Pokazalo se da kognitivna rezerva utiče na tok i težinu starenja. Na primer, sa razvijenom kognitivnom rezervom, možemo da se zaštitimo od brojnih bolesti ili poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući pojedine oblike demencije, šizofrenije i depresije. Kognitivna rezerva je posebno značajna nakon traumatske povrede mozga.
Postoji nada da će se u budućnosti pronaći bolji tretmani za starenje i demenciju. Jedan od pravaca istraživanja u ovom pogledu su egzogeni ketoni koji predstavljaju alternativne izvore energije za glukozu i mogu se unositi kao dodaci ishrani.
Socijalizacija i starost
Kao što pokazuje studija, rešavanje problema socijalne izolacije takođe može pomoći, posebno u starosti. Kada ljudi nisu u mogućnosti da komuniciraju uživo, tehnologija može biti korisna zamana u socijalnoj interakciji.
Međutim, ovo je uglavnom više primenljivo na mlađe generacije koje su upoznate sa korišćenjem novih tehnologija komunikacije. Ali takođe uz adekvatnu obuku to može biti efikasno u smanjenju društvene izolacije i kod starijih osoba.
Koliko nam je prijatelja potrebno
Istraživači se često pozivaju na „Danbarov broj“ kako bi opisali veličinu društvenih grupa, otkrivajući da nismo u mogućnosti da održavamo više od 150 veza a obično uspostavljamo samo pet bliskih kontakata.
Međutim, postoje neki izveštaji koji ukazuju na nedostatak empirijskih dokaza o Danbarovom broju i da je potrebno dalje istraživanje optimalne veličine društvenih grupa.
