Naučnici otkrili zašto je dubok san ključan za mišiće, metabolizam i zdravlje ovog organa

Nije retkost da se čovek probudi posle osam sati sna i ipak ima osećaj da nije odmoran. S druge strane, nekada i nešto kraći san ostavi utisak da je telo potpuno „napunilo baterije”. Naučnici smatraju da odgovor ne leži samo u tome koliko dugo spavamo, već i u tome koliko vremena provedemo u dubokom snu.

Upravo zato novije istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju privuklo je veliku pažnju. Prvi put su uspeli da otkriju moždani mehanizam koji povezuje dubok san sa oslobađanjem hormona rasta, jednog od najvažnijih hormona za obnovu organizma. Rezultati, objavljeni u uglednom časopisu Cell, pomažu da se objasni zašto kvalitetan san utiče na oporavak mišića, metabolizam, rad mozga, ali i na dugoročno zdravlje.

Dubok san je vreme kada organizam obavlja najvažniji posao

Kada utonemo u najdublju fazu sna, naše telo nije „isključeno”. Naprotiv, tada počinje intenzivan rad na obnovi svega što smo tokom dana trošili.

U tom periodu oslobađa se hormon rasta, koji, uprkos svom nazivu, nije važan samo deci i adolescentima. Tokom celog života on učestvuje u obnavljanju mišića i kostiju, regeneraciji tkiva, sagorevanju masti i regulaciji nivoa šećera u krvi. Zato sportisti odavno znaju da se mišići ne grade samo u teretani, već i tokom kvalitetnog sna.

Ipak, do sada nije bilo jasno kako mozak upravlja ovim složenim procesom.

Naučnici su prvi put „zavirili” u moždani sistem koji upravlja hormonom rasta

Istraživači su pratili aktivnost nervnih ćelija u delu mozga koji se zove hipotalamus i otkrili čitavu mrežu neurona koja reguliše lučenje hormona rasta tokom različitih faza sna.

Otkriven je i zanimljiv mehanizam koji funkcioniše poput termostata. Dok dubok san podstiče oslobađanje hormona rasta, sam hormon zatim šalje signal drugim delovima mozga koji regulišu budnost i pomažu da se održi ravnoteža između spavanja i buđenja.

Drugim rečima, san i hormon rasta ne funkcionišu odvojeno, već neprekidno „razgovaraj” jedan sa drugim kako bi organizam znao kada treba da se odmara, a kada da se probudi.

Loš san ne znači samo umor narednog dana

Novo istraživanje daje moguće objašnjenje za ono što lekari godinama primećuju u praksi. Ljudi koji hronično spavaju loše ne osećaju samo pospanost i manjak energije. Kod njih se češće javljaju poremećaji metabolizma, gojaznost, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Ako organizam nema dovoljno dubokog sna, oslobađa se manje hormona rasta. Tada se usporava obnova tkiva, mišići se sporije oporavljaju, metabolizam postaje manje efikasan, a telo teže reguliše nivo glukoze i masti.

Istraživači smatraju da upravo ovaj mehanizam može biti jedna od važnih karika koja povezuje nekvalitetan san sa brojnim hroničnim bolestima.

Veza sa mozgom mogla bi da bude još važnija

Posebno zanimljiv deo istraživanja odnosi se na moždano stablo i regiju poznatu kao locus coeruleus, koja učestvuje u održavanju budnosti, pažnje, koncentracije i sposobnosti učenja.

Poremećaji u radu ove moždane regije već su povezani sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest6t. Naučnici sada veruju da bi bolje razumevanje veze između dubokog sna, hormona rasta i ovog dela mozga moglo da otvori put potpuno novim terapijama za poremećaje spavanja, ali i za neka neurološka i metabolička oboljenja.

Zašto je ovo otkriće važno

Iako je istraživanje za sada sprovedeno na životinjskom modelu, stručnjaci ocenjuju da predstavlja veliki korak u razumevanju jedne od najvažnijih funkcija sna.

Ono potvrđuje da dubok san nije period kada organizam miruje, već vreme kada obavlja možda i najvažniji posao, obnavlja mišiće, reguliše metabolizam, održava mozak i priprema telo za novi dan.

Možda upravo zato stručnjaci sve češće naglašavaju da se zdravlje ne gradi samo pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Ono počinje i svake noći, onda kada utonemo u zaista kvalitetan, dubok san.

(eKlinika.rs)