Za REM fazu spavanja znamo još od 1953. godine, kada je profesor Nathaniel Kleitman, nakon što je usavršio aparate kojima je mogao da beleži električnu aktivnost mozga i pokrete očiju tokom spavanja, primetio da tokom spavanja dolazi do brzih pokreta očima koji su bili praćeni značajnom aktivnošću mozga. Tu fazu je nazvao, upravo po pokretima očiju, REM faza spavanja. Ovo nije bilo prvo otkriće profesora Kleitmana. Naime, on je postao poznat još 1938. godine, kada je mesec dana proveo u pećini bez dnevnog svetla i kada smo saznali da naš organizam ima cirkadijalni ritam koji upravlja periodima spavanja i budnosti, nezavisno od ritma dan – noć.
Aktivnost mozga tokom REM faze
Pre otkrića REM faze spavanja, nije se mnogo znalo šta se dešava tokom spavanja. Naučnici su smatrali da je to vreme izuzetno niske aktivnosti mozga kada se on odmara. I to je zvučalo potpuno logično. Međutim, otkriće REM faze spavanja je sve promenilo. Aktivnost mozga tokom nje je skoro jednaka aktivnosti mozga u budnom stanju. Zanimljivo je da naš mozak tokom REM faze spavanja potpuno „isključi“ naše telo i mi se tada uopšte ne pomeramo (osim očiju). Smatra se da je to zaštitni mehanizam pomoću koga naše telo obezbeđuje da ne dođe do nevoljnih pokreta i da se spreči eventualno povređivanje. Mozak tada ima mnoštvo aktivnosti i znamo da tada sanjamo i da ova faza ima izuzetno važnu ulogu u pamćenju. Danas smatramo da je uloga REM faza još značajnija i da ima značajan uticaj na naše psihičko zdravlje, spoznaju, pa čak i na dugovečnost.
Tri ne-REM faze i jedna REM faza
Naše spavanje, zapravo, ima 4 faze. Tri od njih su ne-REM faze, a jedna je REM faza. Kada tonemo u san, mi zapravo ulazimo u prvu ne-REM fazu koja traje svega desetak minuta. U tom periodu se rad našeg srca usporava, usporava se i disanje, a mišići opuštaju. Ona zapravo predstavlja uvod u drugu fazu ne-REM spavanja u kojoj se naša telesna temperatura spušta, a mozak počinje da radi sporije. Nakon nje dolazi treća faza ne-REM spavanja, faza dubokog sna, u kojoj se naše telo regeneriše. Dolazi do izgradnje kostiju i mišića, naš imuni sistem se regeneriše i obnavljamo rezerve energije. Nakon faze dubokog sna, sledi REM faza spavanja. U njoj se otkucaji srca i disanje ubrzavaju, a moždana aktivnost dolazi skoro do one koja postoji kada smo budni. Ukoliko je naše spavanje kvalitetno i dobro, sve ove četiri faze traju između 90 i 110 minuta i ponavljaju se 4 do 6 puta tokom noći.
Danas, znamo da REM faza spavanja donosi još neke koristi. O tome kakve dodatne koristi imamo od ove faze spavanje saznajte na Vitality.rs.
