Niste sigurni da li ste isključili ringlu, ne možete da se setite imena, doktori ukazuju na 6 razloga zaboravnosti i rasejanosti

Sa starenjem mozak postepeno gubi masu najviše u prefrontalnom korteksu, koji je bitan za odlučivanje i u hipokampusu delu mozga zaduženom za pamćenje

Ne možemo da se setimo imena koje je na "vrh jezika", nismo sigurni da li smo isključili ringlu, zaključali vrata. Brz tempo života i 1001 obaveza ostavljaju traga na naše celokupno telo i kognitivne sposobnosti. Zaboravnost je normalna s vremena na vreme i obično nije razlog za brigu. Ipak, ako primetimo da nam je pamćenje sve slabije i da u bitnoj meri utiče na funkcionisanje, vreme je da se zapitamo zašto nam se ovakve neprijatnosti dešavaju. Lekari kažu da sve nije obavezno posledica starenja.

Da li su godine razlog zbog kojeg stalno zaboravljamo?

Preporučujemo

Broj neurona se od rođenja stalno smanjuje i zato je donekle normalno da se u zrelijem životnom dobu ne možemo brzo da setimo određenog imena ili reči, objašnjava dr Eliz Kaka­polo, neuropsiholog sa Medicinskog centra Univerziteta Kolumbija.

Psihijatar prof.dr P. Murali Dorajsvami, Medicinski fakultet Univerziteta Djuk, dodaje da je moguće da u starijem životnom dobu dođe do slabljenja kratkoročne memorije - sposobnosti pamćenja male količine informacija u kratkom vremenskom periodu.

Sa starenjem mozak postepeno gubi masu najviše u prefrontalnom korteksu, koji je bitan za odlučivanje i u hipokampusu delu mozga zaduženom za pamćenje. U isto vreme sporiji je prenos informacija među neuronima, a veći rizik od neurodegenerativnih bolesti.

Sa druge strane emocionalna inteligencija često jača u starijem životnom dobu, a životno iskustvo može da pomogne pri odlučivanju ali i nastojanju da nešto lakše zapamtimo.

Lekari skreću pažnju da starenje nije nužno i uzrok moždane magle. Na naše kognitivne sposobnosti snažno utiču i moguće infekcije, pretrpljeni stres, ili jednostavno previše obaveza u toku 24 sata.

Lekovi

Mnogi uobičajeni lekovi mogu da utiču na pamćenje, posebno kombinacije različitih lekova mogu da izazovu neželjene efekte.

- Ukoliko je problem sa pamćenjem sve izraženiji obavezno naglasite lekaru da li uzimate i koje lekove. Prijavite i suplemente i lekove koji se kupuju bez recepta - kaže dr Brenna Ren, profesorka psihologije na Univerzitetu u Nevadi. U slučaju da lekovi utiču na sposobnost pamćenja, lekar može da predloži alternativu ili uskladi terapiju, dozira lekove.

Koji lekovi mogu da utiču na slabije pamćenje:

Benzodiazepini – mogu da naruše i kratkoročnu i dugoročnu memoriju.

Statini – lekovi za snižavanje holesterola; FDA navodi da mogu da izazovu zbunjenost i gubitak pamćenja.

Beta-blokatori – lekovi za pritisak i srčana oboljenja; neka istraživanja ih povezuju s lošijim kognitivnim funkcionisanjem

Opioidi – dugoročna upotreba može negativno da utiče na pamćenje.

Tablete za spavanje – mogu da izazovu zaboravnost, slabije pamćenje

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost su glavni uzroci problema sa pamćenjem kod osoba starih od 40 do 60 godina, kaže dr Kaka­polo.

- Kada smo depresivni, mozak ne radi punim kapacitetom. Anksioznost ima sličan efekat. U situaciji hroničnog stresa telo je u stalnoj pripravnosti da se "bori ili beži", oslobađaju se hormoni zbog kojih smo stalno napeti. Sve jako deluje na mozak i moguće je slabljenje kognitivnih funkcija - objašnjava dr Tomas Holand, naučnik iz Istraživačkog instituta za zdravo starenje pri bolnici Raš.

Ishrana

Način ishrane snažno delije na mozak, kaže dr Holand. Ishrana bogata vitaminima i mineralima može da zaštititi neurone. Smatra se da namirnice sa dosta flavonoida, tamno zeleno povrće, čajevi, paradajz, mogu da uspore slabljenje pamćenja. Sa druge strane, visokoprerađena hrana, sa dosta veštačkih zaslađivača, boja i aditiva, dovodi se u vezu sa lošijim pamćenjem i većim rizikom od demencije.

San

Na kvalitet sna snažno deluju svakodnevni stres, poslovne i porodične obaveze. Redovan i dobar san je ključan za regeneraciju i zdravlje mozga. Ukoliko ne spavamo dovoljno, otpadne materije kao na primer, protein beta-amiloid, se zadržavaju u mozgu, a ovaj protein se dovodi u vezu sa razvojem Alchajmerove bolesti. Dugotrajni nedostatak sna iscrpljuje kognitivne resurse, otežava koncentraciju, učenje i pamćenje, navode lekari.

- I opstruktivna apneja u snu može da izazove probleme. Apneja u snu, kada dolazi do prekida disanja tokom noći, smanjuje dotok kiseonika u mozak i zato dolazi i do problema s pamćenjem - kaže dr Kaka­polo

Problemi sa sluhom

Nova istraživanja navode da gubitak sluha može da deluje na zdravlje mozga. Kada slabije čujemo, mozak mora da uloži više truda kako bi obradio govor, što u isto vreme smanjuje resurse za pamćenje. Savetuje se primena slušnih aparata.

- Dobri slušni aparati mogu značajno da pomognu pri očuvanju kognitivnih sposobnosti  - kaže dr Ren. Određena istraživanja napominju da korišćenje slušnih pomagala može da smanji rizik od slabljenja kognitivnih funkcija za 19 odsto.

Multitasking

Dr Holand objašnjava da multitasking - nastojanje da radimo 3 posla u isto vreme, smanjuje sposobnost koncentracije i pamćenja. Studija objavljena u časopisu Nature otkriva da istovremeno gledanje televizije i skrolovanje telefonom slabi koncentraciju i pamćenje, čak i kod mladih osoba.

- Kod starijih osoba multitasking može da dovede i do više tegoba. Nastojanje da odjednom uradimo više od 3 posla, samo će nas dodatno usporiti i dovesti do manje efikasnosti - kaže dr Kaka­polo.