Virusne infekcije i njihova veza sa povećanim rizikom od razvoja neurodegenerativnih bolesti, kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest, bila je predmet istraživanja naučnika iz Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Otkako je sveta, postoje i virusi – mikroskopske infektivne čestice koje se razmnožavaju samo u živim ćelijama, kao što su ljudske i životinjske ćelije. Trenutno postoji 219 vrsta virusa za koje se zna da mogu da zaraze ljude. Virusi izazivaju različite bolesti koje se dovode u vezu s različitim simptomima. Međutim, jedna stvar zajednička svim virusima jeste da izazivaju inflamatorni odgovor, jer organizam pokušava da se odbrani od napada. Prethodne studije pokazuju da virusna upala može negativno da utiče na oblasti zdravlja pojedinaca, kao što su kardiovaskularno i zdravlje pluća.
Nova studija objavljena je u časopisu Neuron.
Šta su neurodegenerativne bolesti
Neurodegenerativna bolest utiče na centralni nervni sistem organizma, uključujući mozak. Takva stanja mogu da se odraze na određene telesne funkcije kao što su kretanje, ravnoteža, govor, razmišljanje i pamćenje.
U neurodegenerativne bolesti spadaju:
- demencija, uključujući Alchajmerovu bolest
- Parkinsonova bolest
- Hantingtonova bolest
- multipla skleroza (MS)
- amiotrofična lateralna skleroza (ALS)
- spinalna mišićna atrofija
- bolest Levijevih tela
Trenutno ne postoji lek za neurodegenerativne bolesti. Lekari savetuju ljudima da modifikuju određene faktore rizika za ova stanja kako bi sprečili ili usporili njihovo napredovanje. Mnogima su na raspolaganju lekovi koji pomažu u lečenju i kontroli simptoma bolesti.
Pronalaženje korelacije između virusne infekcije i većeg rizika od neurodegenerativnih bolesti
Za ovu studiju, istraživači su prvo u finskoj biobanci FinnGen pretražili oko 300.000 medicinskih kartona, tražeći ljude koji imaju jednu od šest neurodegenerativnih bolesti – Alchajmerovu bolest, ALS, generalizovanu demenciju, multiplu sklerozu, Parkinsonovu bolest ili vaskularnu demenciju. Naučnici su analizirali sužen broj dosijea kako bi videli da li je kod nekih od ovih ljudi takođe bila ustanovljena virusna infekcija u bolnici. Kroz ovu prvu fazu ispitivanja, istraživački tim identifikovao je 45 značajnih veza između dijagnoze neurodegenerativne bolesti i prethodne virusne infekcije.
Tim je zatim suzio ove povezanosti na 22 nakon što je u UK Biobank pregledao drugu grupu od 500.000 medicinskih kartona.
Od šest odabranih neurodegenerativnih bolesti, istraživači su prijavili da je generalizovana demencija imala najviše asocijacija na izloženost virusima. Otkrili su veze između demencije i više od šest različitih virusnih bolesti – virusnog encefalitisa, virusnih bradavica, svih vrsta gripa i upale pluća, virusne pneumonije i drugih virusnih bolesti.
Naučnici su saopštili da ljudi koji imaju virusni encefalitis, za razliku od onih koji nisu imali ovaj virus, imaju najmanje 20 puta veću verovatnoću da dobiju dijagnozu Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili da su teški slučajevi gripa povezani sa najširim spektrom rizika od neurodegenerativnih bolesti.
– Tokom godina, nekoliko laboratorijskih eksperimenata sugerisalo je da virusi mogu da budu faktor rizika za neurodegenerativne poremećaje – rekao je za Medical News Today (MNT) dr Mike Nalls, vođa Ekspertske grupe za naprednu analitiku NIH Centra za Alchajmerovu bolest i srodne demencije (CARD) i stariji autor ove studije i dodao:
– Ono što nam je privuklo pažnju jeste da smo uspeli da dobijemo slične rezultate prikupljanjem podataka medicinskih zapisa.
Potrebno je više rada na utvrđivanju veze između virusne infekcije i neurodegenerativnih bolesti
Dok ova studija ispituje potencijalne veze između izloženosti virusu i rizika od nastanka neurodegenerativnih bolesti, istraživači ističu da uzročna veza još ne može da bude potvrđena.
– U ovom trenutku, ne bavimo se mehanističkom vezom, samo jednostavno pokazujemo povezanost. Potrebno je još mnogo rada i treba da se obavi još mnogo posla. Rezultati ove studije pružaju istraživačima nekoliko novih veoma važnih delova slagalice neurodegenerativnih poremećaja – upozorio je dr Nalls i dodao:
– U budućnosti planiramo da koristimo najnovije alate za nauku o podacima, ne samo da bismo pronašli više delova, već i da bismo pomogli istraživačima da shvate kako se ti delovi, uključujući gene i druge faktore rizika, uklapaju.
Dr Melita Petrossian, neurolog i direktor Pacifičkog centra za poremećaje kretanja na Pacifičkom institutu za neuronauku u Santa Moniki, Kalifornija, koja nije bila uključena u ovu studiju, prokomentarisala je za MNT nalaze studije:
– Mislim da su ove vrste izloženosti virusu deo slagalice i da ukazuju na to da bez obzira na to što su pokretačke sile ovih neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ne postoji nijedna stvar koja uzrokuje da neko dobije te bolesti. Ono što se ističe jeste da postoje faktori – u ovom slučaju govorimo konkretno o faktorima životne sredine, ali iz drugih studija znamo da postoje i genetski faktori – koji igraju ulogu u razvoju ovih neurodegenerativnih bolesti i da ovi procesi traju decenijama pre nego što se bolest manifestuje – rekla je ona.
Motivacija za vakcinisanje
Trenutno su dostupne vakcine za različite virusne bolesti. Kako bi ovi nalazi mogli da promene način na koji lekari savetuju pacijente da prime određene vakcine?
Na primer, prethodna studija povezala je vakcinu protiv herpes zostera sa smanjenim rizikom od demencije. Druga istraživanja povezuju vakcinu protiv gripa sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti.
– Ako možete da smanjite virusno opterećenje, da smanjite inflamatorni proces virusa, očigledna pomisao bila bi da biste mogli da smanjite sistemske inflamatorne procese koji vremenom mogu da se povežu sa neurodegeneracijom – objasnila je detaljno dr Petrossian.
– To je ono što bi u idealnom slučaju trebalo da bude u glavama ljudi koji se odlučuju za vakcine, da imaju još jedno sredstvo zahvaljujući kome mogu da smanje rizik od neurodegenerativnih bolesti – rekla je ona.
Dr Petrossian je dodala da je pacijentima ponekad teško da shvate da vakcine pružaju ne samo kratkoročne efekte, već i potencijalno dugoročne.
– Ljudi o tome ne razmišljaju kada razmatraju svoje odluke o vakcini. U idealnom slučaju bilo bi sjajno da ljudi imaju više motivacije da se vakcinišu kako bi se zaštitili od potencijalnog rizika od neurodegenerativnih bolesti, ali i kako bi zaštitili zajednicu – primetila je dr Petrossian.
Drugačiji stavovi i pogledi na studiju
MNT je razgovarao i sa dr Cliffordom Segilom, neurologom u Zdravstvenom centru Providence Saint John’s u Santa Moniki, Kalifornija, koji takođe nije bio uključen u studiju i koji je imao drugačiji stav o zaključcima studije.
– Upotrebiću tačno njihove reči – nikakva uzročna veza nije pronađena u ovoj studiji, postoje značajne asocijacije, a donošenje medicinskih odluka ne bi trebalo da se zasniva na značajnim asocijacijama – upozorio je on.
Dr Segil je rekao da određeni virusi, kao što su virus herpesa i virus Zapadnog Nila, mogu da izazovu zbunjenost, što kasnije može da dovede do gubitka pamćenja.
– Kada ti virusi izazovu encefalitis, ljudi su zbunjeni. Kasnije u životu, osobe koje su imale encefalitis mogu više da pate od gubitka pamćenja. Teško da može da se kaže da pacijent koji je imao virusni encefalitis ima Alchajmerovu demenciju. Ako kasnije u životu postanu konfuzni, ta zbunjenost nastala je zbog virusnog encefalitisa, a ne zbog toga što imaju Alchajmerovu demenciju – objasnio je dr Segil.
