Apneja u snu veoma je često stanje koje ugrožava kvalitet sna i može dovesti do očekivanih i neočekivanih posledica. Postoje znaci koji možda nisu oni na koje prvo pomislimo kod apneje u snu, ali oni zaista mogu navesti na pomisao da je ovo stanje prisutno. Na sreću, dostupni su efikasni tretmani koji mogu pomoći da zaspimo i da se osećamo bolje.
Depresija povezana sa apnejom u snu
Postoji mnogo preklapanja između problema sa spavanjem i problema sa raspoloženjem. Depresija, posebno, ima jaku vezu sa apnejom u snu. Može se manifestovati kao neraspoloženje ili tuga, čak i epizode plača. Ali kod apneje u snu mogu da se jave i anksioznost, napadi panike noću i razdražljivost.
Može doći do gubitka interesovanja za aktivnosti koje su ranije bile prijatne. Neki ljudi osećaju krivicu zbog stvari koje su uradili ili nisu uspeli da urade. Takođe mogu da se jave nizak nivo energije i loša koncentracija. Apetit može biti smanjen ili povećan, što dovodi do gubitka ili povećanja telesne težine.
Čak mogu da se jave i misli o samopovređivanju ili povređivanju drugih. Kada se pojavi bilo koji od ovih simptoma, lečenje apneje u snu može pomoći, ali nekim ljudima može biti potrebna i upotreba antidepresiva ili terapije.
Sposobnost da se jasno razmišlja
Apneja u snu može imati dubok uticaj na našu sposobnost da jasno razmišljamo tokom dana. Ovo se ponekad naziva moždana magla. Ponovljene epizode poremećenog disanja koje se javljaju tokom noćnog spavanja prekidaju san.
Kako osoba sa opstruktivnom apnejom za vreme spavanja pada u dubok san, disajni put kolabira i dolazi do kratkog buđenja kako bi se obnovilo disanje. Ovaj prekid rezultira čestim uzbuđenjima i lošim kvalitetom sna.
Jedna od glavnih funkcija sna jeste uklanjanje otpada u putevima mozga, uključujući neurotransmiter adenozin. Kada se ovo poremeti, san nije okrepljujuć onoliko koliko bi trebalo da bude. To može dovesti do toga da se neko sa apnejom u snu oseća kao da ne može jasno da razmišlja. Kao rezultat mogu se pojaviti poteškoće sa slabom koncentracijom, problemi sa pažnjom (kao što su ADHD ili ADD) i problemi sa kratkoročnim pamćenjem.
Impotencija može biti znak apnejom u snu
Poteškoće u postizanju ili održavanju erekcije mogu biti znak apneje u snu. Ova impotencija može nastati zbog kompromitovanog protoka krvi ili promena u nervnom sistemu koje utiču na muški polni organ.
Postoji više slučajeva u kojima se zna da apneja u snu ima kardiovaskularne posledice. Može doprineti visokom krvnom pritisku, srčanoj insuficijenciji, pa čak i hiperlipidemiji (visok holesterol). Veruje se da apneja u snu izaziva sistemsku upalu. Stres od ponovljenih epizoda poremećaja disanja noću, sa padom nivoa kiseonika, povećava markere upale. Ovo može direktno uticati na krvne sudove. Pored toga, mogu postojati efekti na autonomni nervni sistem koji kontroliše protok krvi.
Nekontrolisani visok krvni pritisak
Apneja u snu doprinosi riziku od razvoja visokog krvnog pritiska. Ovo stanje, koje se naziva i hipertenzija, može dovesti do štetnih posledica poput srčanog ili moždanog udara. Kada je krvni pritisak teško kontrolisati promenama životnih navika ili lekovima, apneju za vreme spavanja treba istražiti kao potencijalni uzrok studijom spavanja.
Na sreću, terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom u disajnim putevima (CPAP) može biti jednako efikasna kao i jedan lek za smanjenje krvnog pritiska.
Buđenje za odlazak u toalet može biti znak sleep apneje
Ako ustajemo noću da bismo išli u toalet, to takođe može biti znak apneje u snu. Ovo stanje, koje se naziva nokturija, može se javiti kao posledica prekomernog unosa tečnosti pred spavanje, upotrebe diuretika ili kod muškaraca sa benignom hipertrofijom prostate (BPH). Takođe se javlja kod apneje u snu.
Fragmentacija sna koja se javlja može prekinuti oslobađanje anti-diuretičkog hormona (ADH). Normalno, ovaj hormon nas sprečava da noću mokrimo. Kada se on ne oslobađa, može doći do češćih odlazaka u toalet.
Osim toga, apneja za vreme spavanja može uzrokovati lakši san što dovodi do više svesti o tome koliko je mokraćna bešika noću puna, što takođe podstiče mokrenje. Takođe postoje dokazi da opterećenje srca usled negativnog pritiska u grudima utiče na oslobađanje urina kako bi se smanjilo stanje preopterećenja zapreminom. Lečenje može smanjiti potrebu za mokrenjem preko noći.
Škrgutanje ili stezanje zuba
Stiskanje ili škrgutanje zubima noću može biti znak apneje u snu. Takođe poznato kao bruksizam, škrgutanje zubima relativno je često i može uticati na do 10 procenata populacije. Kod nekih ljudi može se pojaviti podsvesno u snu kako bi se stegli mišići disajnih puteva i sprečilo pomeranje vilice unazad. Ovo sprečava da jezik, koji je pričvršćen za donju vilicu, padne u disajne puteve i blokira ih. Ovako, kolaps disajnih puteva može se suzbiti, a to može dovesti do manjeg broja buđenja usled apneje u snu.
San koji nije okrepljujući
Kada san nije okrepljujuć, bez obzira na to koliko traje, to može ukazivati na apneju u snu. Nedovoljna količina sna često uzrokuje simptome nedostatka sna. Međutim, kada je kvalitet sna ugrožen zbog fragmentacije apneje za vreme spavanja, mogu se pojaviti slični problemi.
Prekomerna dnevna pospanost obično se javlja kod apneje u snu. Ovo osećanje može da olakša dremanje. Često se dešava da se zbog ovoga noću lakše zaspi, a ljudi sa apnejom u snu mogu zaspati za nekoliko sekundi do minuta. Ovo takođe može biti opasno, posebno ako pospanost dovodi do uspavljivanja tokom vožnje.
Znak apneje u snu može biti gorušica
Noćna gorušica ili refluks kiseline mogu biti znak apneje u snu. Veliki broj osoba koje dožive ove epizode takođe imaju dnevnu gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB).
Mišićni prsten od tkiva, donji sfinkter jednjaka, sprečava da sadržaj želuca, uključujući želudačnu kiselinu, uđe u jednjak (mišićna cev koja vodi od grla do stomaka). Kada je sfinkter slab, ne može u potpunosti da zatvori jednjak i to dovodi do refluksa i gorušice.
Kolaps disajnih puteva tokom apneje u snu može stvoriti negativan pritisak koji uvlači sadržaj želuca u jednjak. Stoga, gorušica ili noćni refluks, posebno kada izazivaju epizode kašlja ili gušenja tokom spavanja, mogu ukazivati na prisustvo apneje u snu.
Mesečarenje kao čudan znak apneje u snu
Ovo može biti jedan od čudnih znakova apneje u snu. Hodanje u snu kao jedno od abnormalnih ponašanja u snu, ili parasomnija, može biti znak apneje u snu. U stvari, druge pojave kao što su govor u snu (somnilokvija), jedenje u snu i druga ponašanja i pokreti mogu ukazivati na apneju u snu.
Na primer, periodični pokreti udova mogu ukazivati na pokušaje da se nastavi disanje i često nestaju tretmanom apneje u snu.
Složenija ponašanja mogu se javiti kada se stanje svesti naruši. Umesto da bude potpuno budan ili potpuno zaspao, mozak može imati mešovito stanje u kojem se budnost i san javljaju istovremeno. Deo mozga koji kontroliše svest i pamćenje može ostati u snu, dok onaj koji kontroliše kretanje, kao što je hodanje, može biti aktivan. Kao rezultat toga, osoba koja hoda u snu može ustati i napustiti spavaću sobu (ili čak kuću) bez sećanja na taj događaj. Apneja u snu može fragmentirati stanje spavanja, što je verovatnije da izazove ova mešana stanja i dovede do ovih složenih ponašanja.
Suva usta i balavljenje
Dva kontradiktorna nalaza mogu ukazivati na apneju u snu: suva usta i balavljenje. Suva usta često se javljaju kada je nazalni prolaz blokiran i dolazi do disanja na usta. Ovo može biti zbog alergija, devijacije nosnog septuma ili čak zbog prehlade. Ako se probudimo sa suvim ustima ili držimo čašu vode na noćnom ormariću, to može ukazivati na rizik od apneje u snu. Disanje na usta često dovodi do glasnog hrkanja i može doprineti kolapsu disajnih puteva u snu.
Pomalo neočekivano, balavljenje u snu može ukazivati na istu situaciju. Često se balavi jer su usta otvorena tokom spavanja, a pljuvačka slobodno curi iz uglova usana na jastuk. Stoga, i suva usta i balavljenje mogu ukazivati na prisustvo disanja na usta i rizik od apneje u snu.
