Ukoliko imate poteškoća sa uspavljivanjem u vreme kada bi to bilo prirodno ili vam je san isprekidan, nemiran, budite se nekoliko puta u toku noći, moguće je da patite od nesanice (insomnie). Ovo stanje je najčešće privremeno. Ali, ukoliko potraje, nesanica prelazi u hronični problem sa ozbiljnim posledicama po zdravlje.
Zašto nam je kvalitetan san neophodan?
Procenjuje se da prosečna odrasla osoba provede više od trećine života u snu. Spavanje je proces koji ne podrazumeva ishranu, fizičku aktivnost ili bilo kakvu drugu svesnu radnju. Ipak, spavanje nije pasivno stanje već ključni biološki mehanizam koji omogućava:
- regeneraciju i oporavak organizma (tokom dubokog sna dolazi do regeneracije ćelija, lučenja hormona rasta i jačanja imunskog sistema)
- konsolidaciju memorije (mozak obrađuje i skladišti informacije prikupljene tokom dana, što utiče na sposobnost učenja i donošenja odluka)
- optimalno funkcionisanje mozga (kvalitetan san reguliše ispoljavanje emocija, utiče na koncentraciju i kognitivne sposobnosti)
Nedostatak kvalitetnog sna narušava ove funkcije i može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su povećana razdražljivost i anksioznost, rizik od depresije, slabljenje imunskog sistema, povišen krvni pritisak i bolesti srca (uključujući srčani udar), povećan rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. U najtežim slučajevima, hronični nedostatak sna povezan je sa višom stopom smrtnosti.
Nesanica i stres kao ključni faktor pojave: Šta još može da je izazove
Stresan način života, preopterećenost poslovnim, porodičnim ili finansijskim problemima… Sve su to faktori koji često otežavaju i ugrožavaju proces uspavljivanja. Hronični stres povećava nivo kortizola, hormona koji je u direktnoj vezi sa nesanicom. Pored toga, neki fizički problemi mogu doprineti otežanom spavanju, poput hroničnih bolesti (astma, dijabetes, hipertenzija), poremećaja rada štitaste žlezde i uzimanja određenih lekova (antidepresivi, beta-blokatori).
Koliko je nesanica česta?
Istraživanja pokazuju da oko 30 odsto odrasle populacije pati od nekog oblika nesanice, dok kod 10 procenata ona postaje hronična i značajno narušava kvalitet života.
Moguće je da je nesanica postala vaš akutni ili hronični problem ako imate sledeće simptome:
- teško zaspite
- često se budite tokom noći
- nakon buđenja ne možete ponovo da zaspite
- osećate dnevni umor, promene raspoloženja ili probleme sa koncentracijom.
Razlika između prolazne i hronične nesanice
Prolazna nesanica traje kraće od tri meseca i obično je povezana sa stresnim događajima poput gubitka voljene osobe, razvoda ili selidbe. Simptomi se poboljšavaju kada se situacija stabilizuje.
Hronična nesanica traje najmanje tri meseca i javlja se tri ili više puta nedeljno. Može ozbiljno narušiti svakodnevni život, povećati rizik od depresije, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. U ovom slučaju obavezno je potražiti pomoć stručnjaka.
Kako poboljšati san?
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih pravila koja mogu značajno da doprinesu smanjenju pojave nesanice.
- Vođenje dnevnika spavanja: beleženje vremena uspavljivanja, buđenja i kvaliteta sna može pomoći lekarima u postavljanju dijagnoze
- Bolja higijena spavanja: izbegavanje kofeina, nikotina i alkohola nekoliko sati pre spavanja
- Smanjite upotrebu ekrana posebno pred uspavljivanje: plavo svetlo sa telefona i računara smanjuje lučenje melatonina, hormona sna
- Fizička aktivnost: vežbanje tokom dana može poboljšati san, ali treba izbegavati intenzivne treninge neposredno pred odlazak na spavanje
- Tehnike opuštanja: meditacija, duboko disanje i slušanje umirujuće muzike mogu smanjiti nivo stresa i doprineti da lakše utonete u san.
