Zabluda je da će se dete „izvući“ u pubertetu: Problem niskog rasta ne sme da se zanemari:

“Porašće u pubertetu” i “dajte ga na košarku” dve su najčešće zablude roditelja kada je reč o poremećajima rasta kod dece. Iako je sport važan za zdrav razvoj svakog deteta, ni košarka ni druge fizičke aktivnosti ne mogu da nadoknade nedostatak hormona rasta.

Ukoliko dete ima poremećaj rasta i nedostatak hormona rasta, sport sam po sebi neće dovesti do povećanja visine

Stručnjaci upozoravaju da je za uspešno lečenje presudno rano prepoznavanje problema, jer se čak 85 odsto rasta ostvaruje pre puberteta.

Preporučujemo

Sport je izuzetno važan za zdrav razvoj deteta i treba ga podsticati bez obzira na to da li je u pitanju košarka, fudbal, karate ili neka druga aktivnost. Međutim, ukoliko dete ima poremećaj rasta i nedostatak hormona rasta, sport sam po sebi neće dovesti do povećanja visine. Samo pravovremena dijagnostika i adekvatno lečenje mogu omogućiti detetu da ostvari svoj puni potencijal rasta.

Koji je jedini način da se poremećaj rasta otkrije na vreme?

Jedini način da se poremećaj rasta otkrije na vreme jeste da se deca redovno mere. Roditelji to vrlo lako mogu da rade i u kućnim uslovima, kao što su se deca ranije merila. Danas, u vremenu kada tehnologija zauzima značajno mesto u svakodnevnom životu, postoji i besplatna mobilna aplikacija “Karta rasta”.

Roditelji u aplikaciju unose osnovne podatke o detetu, poput datuma rođenja, telesne mase i dužine na rođenju, nakon čega se kreira personalizovana karta rasta za svako dete. To je naročito korisno za porodice sa više dece različitog uzrasta, kojima sistematski pregledi često dolaze u različito vreme. Roditelji mogu jednom u šest meseci ili jednom godišnje da izmere dete, unesu datum merenja i visinu, a aplikacija prati rast tokom vremena.

Foto: Milan Ilić

- Za nas, lekare, podaci sa karte rasta imaju veliki značaj. Roditelji najčešće dolaze na prvi pregled kod endokrinologa po preporuci pedijatra iz doma zdravlja, a najveći broj dece koje upućujemo na dodatnu procenu su upravo budući prvaci, uzrasta šest do sedam godina, kada se tokom sistematskog pregleda uoče odstupanja u rastu. Kada dete dođe na pregled, mi izmerimo njegovu telesnu visinu, ali to predstavlja samo jedan podatak u određenom trenutku. Pošto dete vidimo prvi put, mnogo nam više znače podaci iz prethodnog perioda. Karta rasta pokazuje da li dete raste i prati svoj očekivani kanal rasta, da li je u skladu sa ciljnom visinom ili postoji zastoj u linearnom rastu. Međutim, nedostatak hormona rasta ne utiče samo na visinu. On može da ima i značajne zdravstvene posledice. Hormon rasta važan je za metabolizam, pre svega za metabolizam glukoze, ali i za brojne druge metaboličke procese u organizmu. Takođe utiče na mineralizaciju kostiju i zdravlje kardiovaskularnog sistema. Zbog toga pravovremeno prepoznavanje i lečenje ovog poremećaja ima značaj za celokupno zdravlje deteta - objašnjava dr Sanja Panić Zarić, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.

Kako se prima hormon rasta? 

Iako se poremećaji rasta podjednako javljaju kod dečaka i devojčica, roditelji dečaka se češće javljaju na pregled. To nije karakteristično samo za Srbiju, već predstavlja globalni trend. Verovatno je delom povezano sa društvenim očekivanjima da muškarci budu viši, zbog čega roditelji češće obraćaju pažnju na rast dečaka.

- Kada se postavi dijagnoza nedostatka hormona rasta, u Srbiji su dostupne različite terapijske opcije. Postoji više preparata hormona rasta, a pojedini od njih imaju specifične uređaje za primenu kod kojih se igla tokom aplikacije praktično ne vidi. To je važno jer je terapija dugotrajna i primenjuje se svakodnevno. Hormon rasta se daje potkožno, svako veče pred spavanje, često tokom više godina. Što se poremećaj ranije otkrije i terapija ranije započne, veće su šanse za uspešan odgovor na lečenje i bolji rast deteta. Terapija se sprovodi sve dok dete raste. Devojčice rastu sve dok koštana zrelost ne dostigne 14 godina a kod dečaka je to do 16 godina. Zato tokom praćenja redovno kontrolišemo koštanu zrelost, najčešće snimanjem šake, jer ona ne mora uvek da odgovara hronološkom uzrastu deteta. Kada se rast uspori i kada dete raste manje od dva centimetra godišnje, radi se retestiranje kako bi se utvrdilo da li postoji trajni, odnosno doživotni nedostatak hormona rasta, kada je potrebno nastaviti lečenje i u odraslom dobu, ili je poremećaj bio prolazan - precizira dr Panić Zarić.

Zašto je važna kampanja „Kad porastem“?

Olga Davidović, predsednica Udruženja osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom „Horast“ kaže da iz iskustva zna da roditleji često ne prepoznaju odmah kod dece da postoji problem sa rastom, jer se veruje da će dete porasti u pubertetu.

- Kod poremećaja rasta, vreme je ključni faktor. Što se ranije javi sumnja i uradi procena, to su veće šanse da dete dostigne svoj genetski potencijal rasta. Naša uloga kao udruženja pacijenata je da podignemo svest, da roditeljima damo tačne informacije i da ih ohrabrimo da ne čekaju, već da reaguju na prve znake odstupanja u rastu. Redovno merenje i praćenje deteta je najjednostavniji, ali i najvažniji korak. Zato smo i pokrenuli kampanju „Kad porastem“, koja prenosi glas svakog deteta i njegovo pravo da mašta, da raste i da razvija svoj puni potencijal - rekla je Davidović.

(eKlinika.rs)