Nivo hormona ljubavi raste kada smo u društvu i osećamo bliskost, postpraznična depresija tada "nema šanse"

Za mnoge ljude, prednovogodišnje i božićno vreme ispunjeno je uzbuđenjem i iščekivanjem. Za druge, može neprimetno da preraste u nešto teže. Pad raspoloženja je posebno čest posle Nove godine i Božića, posebno u prvim januarskim danima. Kada shvatimo zašto se to dešava to bi moglo da nam pomogne da se taj emocionalni pad lakše kontroliše.

Postpraznična depresija uslovljena je nivoom dopamin hormona 

Postpraznična depresija je u tesnoj vezi sa sistemom nagrađivanja u mozgu. Neurotransmiteri su hemijski glasnici koji omogućavaju moždanim ćelijama da komuniciraju jedni sa drugima i igraju ključnu ulogu u tome kako se osećamo, mislimo i ponašamo. Jedan od najvažnijih je dopamin, koji pomaže u regulisanju motivacije, zadovoljstva i nagrade, a često je meta antidepresiva.

Preporučujemo

Tokom prazničnog perioda, nivo dopamina obično raste. Iščekivanje proslave, vreme provedeno sa drugima, ukusna hrana i praznični rituali stimulišu ovaj sistem dobrog osećaja. U poređenju sa svakodnevnim životom, mozak doživljava snažan podsticaj. Čak i razmišljanje o Novoj godini i Božiću pre nego što dođe može da aktivira ove puteve, stvarajući talas senzornog uzbuđenja.

Kada Nova godina i Božić prođu, nivo dopamina se prirodno vraća na uobičajenu osnovnu vrednost. Ovaj oštar kontrast između povećane stimulacije i svakodnevne rutine može da ostavi ljude bez motivacije, s lošim raspoloženjem. Ovo je poznati post-praznični pad.

Nivo hormona ljubavi raste kada smo u društvu i osećamo bliskost 

Još jedan hormon koji je uključen u ovaj proces je oksitocin, često nazivan „hormonom ljubavi“. Oksitocin podržava društveno i emocionalno povezivanje. Njegov nivo raste kada doživljavamo bliskost, kao kada roditelj zagrli svoje dete, pomažući u jačanju osećanja poverenja i vezanosti. Nova godina i Božić često podrazumeva više vremena sa porodicom i voljenima, što može da poveća oslobađanje oksitocina.

Međutim, nakon praznika taj intenzitet povezanosti često opada. Kada se zajednički obroci, posete i kvalitetno vreme iznenada smanje, nivo oksitocina takođe može da padne. Ova promena može da doprinese osećaju usamljenosti, emocionalne praznine ili lošeg raspoloženja.

S kim provodimo vreme tokom praznika takođe je važno. Ne izazivaju svi za stolom udobnost ili bliskost. Istraživanja pokazuju da vreme provedeno sa tazbinom, na primer, može da bude stresnije od vremena provedenog sa sopstvenom porodicom. U ovim studijama, promene u crevnoj mikrobioti ukazuju na veće reakcije na stres kada su ljudi provodili vreme sa tazbinom tokom praznika. To znače da nemaju sve društvene interakcije iste emocionalne ili fiziološke efekte.

Praznici takođe remete svakodnevne rutine. Ljudi ostaju budni do kasno u noć, često se prejedaju, povećana je konzumacija alkohola... Sve ovo utiče na kvalitet sna, koji je u tesnoj vezi sa raspoloženjem i emocionalnom regulacijom. Kada je san poremećen, ljudi su podložniji lošem raspoloženju, što period posle praznika čini još težim.

Pa kako da izbegnete postprazničnu depresiju?

Počnite tako što ćete osluškivati kako vaše okruženje utiče na vas. Nedavna istraživanja pokazuju da zaštita mentalnog zdravlja počinje prepoznavanjem situacija i interakcija koje vas iscrpljuju ili uznemiravaju. Ako se to desi tokom porodičnih okupljanja, može vam pomoći da se sklonite, isključite iz napetih razgovora ili napravite kratke pauze kako biste smanjili emocionalni napor.

Ako provodite praznike sami i praznično okruženje pojačava osećaj tuge, razumno je ograničiti izloženost. Izaberite aktivnosti i mesta koja vas istinski teše i smanjite nepotrebne podsetnike koji pogoršavaju vaše raspoloženje. Postavljanje granica, odvajanje vremena i isključivanje iz emocionalno iscrpljujućih interakcija su validni oblici brige o sebi.

Vraćanje uobičajene rutine što je pre moguće takođe može da pomogne. Povratak na redovno vreme za spavanje i buđenje podržava vaš cirkadijalni ritam i pomaže telu da povrati osećaj normalnosti. Izlaganje dnevnoj svetlosti ubrzo nakon buđenja posebno je korisno, jer prirodno svetlo signalizira mozgu da je dan počeo. Kratka šetnja oko podneva, kada je nivo svetlosti najviši, može dodatno da podigne energiju i raspoloženje.

Na kraju, napravite plan „posle praznika“. Zakazivanje manjih aktivnosti, društvenih veza ili ciljeva daje vam nešto čemu se možete radovati i ublažava emocionalni kontrast između praznične sezone i svakodnevnog života.

(eKlinika.rs)