Misterija omiljenog napitka: Osim dejstva kofeina, kafa ima i 7 neobičnih efekata na ljudski organizam

Za većinu ljudi kafa predstavlja sinonim za kofein, jutarnje buđenje i bolju koncentraciju. Međutim, ovaj omiljeni napitak zapravo je hemijski izuzetno složen biljni ekstrakt koji sadrži na stotine bioaktivnih jedinjenja koja mogu da imaju iznenađujuće i neobične efekte na ljudski organizam, čak i kada se konzumira kafa bez kofeina.

Kako kafa utiče na zdravlje organizma?

Novija istraživanja ukazuju na sedam ključnih načina na koje kafa utiče na zdravlje, mimo dobro poznatog delovanja kofeina:

Preporučujemo

1. Stimulacija rada creva

Podaci pokazuju da približno tri od 10 osoba oseća potrebu za pražnjenjem creva ubrzo nakon konzumiranja kafe. Ovaj efekat se javlja izuzetno brzo i prisutan je kako kod obične, tako i kod bezkofeinske kafe, što potvrdjuje da razlog leži u drugim jedinjenjima kafe. Pored toga, prirodna aktivnost debelog creva je najizraženija ujutru, a reakciju mogu da pojačaju i dodaci poput laktoze iz mleka ili veštačkih zaslađivača.

2. Uticaj na refluks, vid i sluh

Kafa može da intenzivira simptome gorušice i refluksa želudačne kiseline, što ponekad dovodi do kašlja i iritacije disajnih puteva. Pored toga, kofein može privremeno da podigne očni pritisak, pa se pacijentima sa dijagnozom glaukoma ili očne hipertenzije savetuje oprez. Takođe, kod osoba koje pate od stanja zvanog patulozna disfunkcija Eustachijeve cevi, preporučuje se smanjen unos kofeinskih napitaka kako bi se izbegla dehidracija. Kada je reč o migrenama, uticaj je dvostruk - kofein može da ublaži glavobolju, ali njen nagli izostanak ili prekomeran unos mogu da deluju kao okidač za napad.

3. Interakcija sa lekovima

Kafa može značajno da promeni apsorpciju i metabolizam određenih medikamenata:

- Kafa smanjuje efikasnost lekova poput levothyroxine (terapija za štitastu žlezdu) i alendronate (lek za osteoporozu)

- Kofein usporava razgradnju antipsihotika clozapine, čime se povećava njegova koncentracija u krvi

- Pojedini antibiotici, kao što je ciprofloxacin, usporavaju razgradnju kofeina, zbog čega kafa duže ostaje i deluje u organizmu.

4. Složen uticaj na holesterol i kardiovaskularni sistem

Kafa sadrži diterpene, među kojima se ističu cafestol i kahweol, koji mogu da povećaju nivo ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola. Sa druge strane, kratkoročna ispitivanja pokazuju da ova ista jedinjenja snižavaju lipoprotein(a), što ima veze sa smanjenim rizikom od srčanog i moždanog udara. Hlorogenske kiseline prisutne u kafi mogu umereno da snize krvni pritisak i poboljšaju funkciju krvnih sudova, pa je ukupan uticaj na kardiovaskularne markere još uvek predmet naučnih debata.

5. Hrana za crevne mikrobe

Određena jedinjenja iz kafe, poput hlorogenskih kiselina, ne apsorbuju se u potpunosti u tankom crevu, već dospevaju do debelog creva gde ih mikroorganizmi razlažu. Kafa takođe sadrži složene ugljene hidrate i melanoidine (proizvode prženja) koje crevni mikrobi fermentišu, čime kafa potencijalno utiče na povoljnu promenu sastava crevnog mikrobioma.

6. Ometanje apsorpcije gvožđa

Polifenoli prisutni u kafi, prvenstveno hlorogenske kiseline, mogu da se vežu za nehemsko gvožđe - oblik gvožđa zastupljen u biljnoj hrani - u digestivnom traktu i znatno smanjiti njegovu apsorpciju. Ovo je posebno važno za osobe koje pate od anemije ili se primarno hrane namirnicama biljnog porekla.

7. Pokretanje digestivnog sistema

Čak i u odsustvu hrane, kafa može da aktivira pojedine delove digestivnog trakta. Dokazano je da ovaj napitak može da stimuliše pankreas na oslobađanje trypsina, ključnog enzima koji učestvuje u razgradnji i varenju proteina.

(eKlinika.rs)