Kada starija osoba pije više lekova, pospanost, zbunjenost i padovi nisu uvek posledica godina

Starija osoba postaje pospana, nesigurna pri hodu, zaboravnija ili iznenada zbunjena. Porodica često pomisli da su to neizbežne posledice godina ili pogoršanje postojeće bolesti. Međutim, uzrok ponekad može da bude terapija, novi lek, promenjena doza ili međusobno delovanje više preparata.

Kada brinemo o starijem članu porodice, svakodnevna terapija može da obuhvati mnogo više od nekoliko tableta. Tu su kapi za oči, inhalatori, insulinske injekcije, flasteri, kreme, lekovi koji se uzimaju samo po potrebi, ali i vitamini, biljni preparati i drugi suplementi. Sve to mora da bude deo iste evidencije, jer i proizvod koji se kupuje bez recepta može da utiče na propisanu terapiju.

Istovremena upotreba pet ili više lekova naziva se polifarmacija. Ovaj izraz, međutim, ne znači automatski da osoba uzima previše lekova ili da je terapija pogrešna. Pet pažljivo odabranih i potrebnih lekova može da bude bezbednije od dva neodgovarajuća. Problem nastaje kada se terapija godinama proširuje, a niko povremeno ne proveri da li je svaki lek i dalje potreban, delotvoran i bezbedan.

Zašto starije osobe drugačije reaguju na lekove

Sa godinama se menja način na koji telo apsorbuje, raspoređuje i izlučuje lekove. Funkcija bubrega i jetre može da oslabi, pa se pojedini lekovi sporije uklanjaju iz organizma. Menjaju se i količina vode, masnog i mišićnog tkiva u telu, a nervni sistem može da postane osetljiviji na određene supstance.

Zbog toga doza koja je nekada dobro odgovarala pacijentu posle nekoliko godina može da izazove neželjena dejstva. Rizik je naročito izražen kod veoma starih i krhkih osoba, pacijenata sa više hroničnih bolesti i onih koje istovremeno leči nekoliko specijalista.

Osoba sa hipertenzijom, dijabetesom, povišenim holesterolom i srčanim oboljenjem može opravdano da dobije više lekova. Dodatna terapija može da bude propisana zbog bolova, nesanice, anksioznosti, depresije, problema sa mokrenjem ili drugih tegoba. Ako svaki lekar nema uvid u kompletnu listu, povećava se mogućnost dupliranja terapije, neodgovarajuće doze ili štetne interakcije.

Ne postoji broj lekova koji je isti za sve

Ne postoji tačna granica posle koje terapija odjednom postaje opasna. Mnogo važnije od samog broja jeste da za svaki preparat postoje jasni odgovori na nekoliko pitanja:

• Zbog čega se ovaj lek uzima?
• Da li je i dalje potreban?
• Da li odgovara sadašnjem zdravstvenom stanju pacijenta?
• Da li korist prevazilazi moguće rizike?
• Da li se njegova neželjena dejstva preklapaju sa dejstvom drugih lekova?
• Da li postoji bezbednija ili jednostavnija mogućnost?

Posebnu pažnju zahteva lek koji je prvobitno propisan za kratkotrajnu upotrebu, ali je bez ponovne procene ostao u terapiji mesecima ili godinama.

Padovi, pospanost i zbunjenost mogu da budu znak upozorenja

Porodica i negovatelji prvi mogu da primete promenu. Lekara ili farmaceuta treba obavestiti ako se kod starije osobe pojave:

• ponavljani padovi ili nesigurnost pri hodu
• izrazita pospanost
• nova ili pogoršana zbunjenost
• naglo slabljenje pamćenja
• vrtoglavica ili malaksalost
• zatvor
• zamućen vid
• otežano mokrenje ili zadržavanje mokraće
• neuobičajeno nizak nivo šećera u krvi
• promene krvnog pritiska ili srčane frekvencije
• česti odlasci u hitnu službu ili ponovljene hospitalizacije

Novi simptom ne treba odmah proglasiti posledicom starosti ili nove bolesti. Važno je utvrditi kada se pojavio i da li se to poklapa sa uvođenjem novog leka, povećanjem ili smanjenjem doze ili dodavanjem suplementa.

To ne znači da terapiju treba samoinicijativno obustaviti. Simptom mora da proceni lekar ili farmaceut, jer nagli prekid nekih lekova može da bude opasan.

Koje kombinacije zahtevaju poseban oprez

Rizik od problema raste kada više lekova ima slična neželjena dejstva ili kada jedan preparat menja dejstvo drugog.

Lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Antikoagulansi, kao što je varfarin, i antiagregacioni lekovi, poput acetilsalicilne kiseline, povećavaju sklonost ka krvarenju. Rizik može dodatno da poraste uz pojedine lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen ili naproksen. Kombinacija ponekad ima medicinsko opravdanje, ali mora da bude propisana i nadzirana. Starija osoba ne bi trebalo da posegne za lekom protiv bolova bez provere sa lekarom ili farmaceutom.

Pojedini antibiotici i lekovi protiv gljivičnih infekcija

Neki antibiotici i antimikotici mogu da uspore ili ubrzaju razgradnju drugih lekova. Tako njihova koncentracija u krvi može da poraste do štetnog nivoa ili da se, suprotno tome, smanji njihova efikasnost.

Tablete za spavanje, pojedini antidepresivi i jaki lekovi protiv bolova

Kada se kombinuju preparati koji izazivaju pospanost, mogu da se jave usporenost, poremećaj ravnoteže, zbunjenost i padovi. Poseban oprez potreban je sa opioidnim analgeticima i drugim lekovima koji mogu da uspore disanje.

Lekovi sa antiholinergičkim dejstvom

Ovakvo dejstvo mogu da imaju pojedini preparati za alergije, mučninu, spavanje, probleme sa mokraćnom bešikom, depresiju i Parkinsonovu bolest. Moguće posledice su suva usta, zatvor, zamućen vid, zadržavanje mokraće i zbunjenost. Kada se uzima nekoliko takvih lekova, njihova dejstva se sabiraju.

I „prirodni” preparati moraju da budu na spisku

Česta greška je da lekaru prijavimo samo lekove na recept. Biljni preparati, vitamini, minerali, čajevi i suplementi takođe mogu da utiču na terapiju.

Oznaka „prirodno” nije garancija bezbednosti. Neki biljni proizvodi mogu da promene dejstvo lekova za sprečavanje zgrušavanja krvi, regulisanje pritiska, šećera, srčanog ritma ili raspoloženja. Zbog toga lekar i farmaceut treba da znaju za svaki preparat koji pacijent koristi, čak i kada ga uzima samo povremeno.

Terapiju treba proveravati, naročito posle izlaska iz bolnice

Kod osoba koje dugo uzimaju više lekova preporučuje se periodična procena kompletne terapije, najčešće najmanje jednom godišnje, a prema zdravstvenom stanju i češće.

Posebno važan trenutak je izlazak iz bolnice. Tokom lečenja mogu da budu uvedeni novi lekovi, privremeno promenjene doze ili obustavljeni raniji preparati. Ako se otpusna lista ne uporedi sa prethodnom terapijom, mogu da nastanu dupliranje, zabuna ili nastavak uzimanja leka koji više nije potreban.

Provera je potrebna i posle nove dijagnoze, naglog pogoršanja bolesti, pada, pojave novih simptoma ili promene lekara.

Da li lek koji više nije potreban može jednostavno da se ukine

Plansko smanjivanje ili ukidanje leka koji više nije potreban naziva se depreskripcija. Cilj nije da starija osoba po svaku cenu uzima što manje lekova, već da dobija samo terapiju od koje ima više koristi nego štete.

Odluka se donosi pojedinačno, u dogovoru sa lekarom i farmaceutom. Pojedini lekovi ne smeju naglo da se prekinu, već je dozu potrebno postepeno smanjivati. Samostalno preskakanje tableta, prepolovljavanje doze ili potpuno obustavljanje terapije može da pogorša bolest ili izazove simptome naglog prekida.

Šta treba pitati kada se uvede novi lek

Kada starija osoba dobije novi lek, korisno je postaviti sledeća pitanja:

• Čemu ovaj lek služi?
• Koliko dugo treba da se uzima?
• Kako i u koje vreme se pije?
• Koja neželjena dejstva treba pratiti?
• Da li može da utiče na postojeće lekove ili suplemente?
• Da li tokom terapije treba izbegavati neku hranu, piće ili drugi preparat?
• Šta treba uraditi ako se doza zaboravi?
• Kada treba proveriti dejstvo leka i da li su potrebne laboratorijske analize?

Ažurna lista terapije može da spreči ozbiljne greške

Porodica bi trebalo da vodi jedinstven spisak svih preparata koje starija osoba koristi. Za svaki lek treba zapisati naziv, dozu, vreme uzimanja, razlog zbog kojeg je propisan i ime lekara koji ga je uveo. Na listu treba dodati kapi, kreme, inhalatore, injekcije, lekove koji se kupuju bez recepta, vitamine i biljne preparate.

Spisak je potrebno poneti na svaki pregled, bez obzira na to da li pacijent ide kod izabranog lekara, specijaliste, stomatologa ili u hitnu službu.

Kutija sa pregradama za lekove, alarm na telefonu i aplikacije za podsećanje mogu da olakšaju organizaciju. Ipak, nisu

(eKlinika.rs)