Kad briga o zdravlju pređe u opsesiju, preterivanje ili presiju: Tajne heltizma otkriva prof. dr Ana Banko

Vreme „heltizma“ korespondira sa rasprostranjenim korišćenjem velikog broja medicinskih termina i tema o kojima se nekada nije naširoko polemisalo, već je to bilo rezervisano za krug struke. Upravo tom temom bavi se virusolog prof. dr Ana Banko u izuzetno dobro prihvaćenoj knjizi od strane i struke i čitalačke publike "Heltizam - kako razumeti medicinu 21. veka".

Heltizam i pojedinac pod pritiskom: Rizik po zdravlje nikako ne može biti isključivo stvar ličnog izbora

Pandemija Covid 19 otvorila je Pandorinu kutiju sveznajućih diskutanata na društvenim mrežama i u internet prostoru. Danas gotovo svako ima mišljenje na sva teme, a to što može da ga plasira javno čak i ako je reč o medicini, svojevrstan je sociološki, kulturološki i psihološki fenomen.

Prof. dr Banko najpre pitamo kako bi čitaocima objasnila šta je heltizam i da li smo prešli granicu kada briga o zdravlju prestaje da bude korisna već je izvor straha, osećaja krivice i društvenog pritiska? Jesmo li već nepovratno otišli daleko u potrebi da sve kontrolišemo, optimizujemo, "skratimo" suštinu nauštrb forme u "rils psihologiji" od minut?

- 1980. godine pojam „heltizam“ u naučnu literaturu uvodi američki sociolog Robert Crawford. Ono što on tada opisuje kao novi društveni trend, danas, čini se, dostiže svoj vrhunac. Zdravlje se veliča kao supervrednost koja zavisi skoro isključivo od ličnog izbora. Istovremeno, diskriminacija bolesnih, gojaznih, „nevežbača“, pušača... počinje ubrzano da narasta. Pojedinac je pod konstantnim pritiskom, i to suptilno nametnutim. Istovremeno, pojedinac je sklon da, braneći svoj izbor, osuđuje onoga koji taj izbor nije napravio. Baš tada, „heltizam“, kao ideologija o zdravlju demonstrira i svoju problematičnu komponentu. Rizik po zdravlje nikako ne može biti isključivo stvar ličnog izbora. Mi nosimo rizik nasleđenom osnovom, mi živimo rizik u sredini u kojoj rastemo, i konačno društvo i zdravstveni sistem takođe nose svoj stepen odgovornosti u sanaciji rizika. Kada se svi ovi rizici zanemare, pojedinac lako ostaje na „udaru“ onih koje ste nadasve slikovito nazvali „sveznajući diskutanti“ - odgovara u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Banko.

Prividni apsurd: Zdravlje kao imperativ sa jedne, i bolest kao realnost mnogih sa druge strane

Danas se od prosečne osobe očekuje da bude što zdravija, produktivnija, najbolja verzija sebe. Međutim, statistike kažu da smo veoma bolesni kao nacija, imamo gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti na nivou epidemija i čini se se to neće promeniti, naprotiv. Može li se objasniti ovaj apsurd?

- Fenomen heltizma daleko je rasprostranjeniji od onoga što je predstavljao u svom začetku u Americi. Sa globalnim širenjem, postalo je jasnije koliko društveni procesi mogu oblikovati kulturu zdravlja, ali i koliko društveni uslovi poput politike, ekonomije i institucija, utiču na zdravlje stanovništva. Ukoliko se vratimo na prividni apsurd: zdravlje kao imperativ sa jedne, i bolest kao realnost mnogih, sa druge strane, doći ćemo do jednostavnog i prilično logičnog objašnjenja. Heltizam ignoriše biološke, psihološke, rasne, kulturološke i sociološke faktore. Može se reći čak i da pospešuje rasizam, mizoginiju, diskriminaciju po osnovu invaliditeta, fobiju od šećera i kalorija, stigmu gojaznosti. U takvim okolnostima, ne toleriše se razboljevanje, jer deluje da je to isključivo posledica ličnog nemara. Ali šta ako se razbolimo od nečega na šta ne možemo sami uticati? Tako realnost zapravo čine mnoge društvene nejednakosti koje se upravo kroz razboljevanje demonstriraju. Od lošijih uslova za zdrav život siromašnih i marginalizovanih pojedinaca, do nivoa prosvećenosti za razumevanje u donošenju odluka o zdravlju. A odluke mogu biti od presudne važnosti: od izbora nekog leka, načina porođaja, primene hormonske terapije, pa sve do vakcinacije - navodi naša sagovornica.

„Tinjajuća“ anksioznost povezana sa zdravljem i ishranom: „Šta ja to radim pogrešno?“

U poglavlju o ishrani slikovito ste prikazali lavirint trendova koji se smenjuju - od autofagije, proteinske ishrane i korišćenja suplemenata, do lekova za mršavljenje. Zašto je tako teško promeniti sebe i svoje navike i učiniti ono što možemo pre nego što se okrenemo nekim instant ili popularnim rešenjima?

- Sve nas, i laike i „polulaike“, pasivno vode slična pitanja, trendovi i lične dileme. Razumemo samo ograničeno, učimo usput, čitamo šta nam privuče pažnju, a kada uđemo u rutinu, pravila se odjednom promene. Komercijalizacija se sa polja mode i nege, neverovatno brzo preselila i u domen ishrane, vežbanja, suplementacije. I to prosečan pojedinac prosto ne može da isprati. Društvene mreže preplavljene su ekspertima za ishranu, trenerima i „tumačima“ deklaracija na namirnicama. Ono što je do juče bilo „zdravo“, već sutra to postaje štetno i puno ugljenih hidrata. Ceđena pomorandža kao simbol „zdravog početka dana“ više to baš i nije. Možda i najbolji primer s početka ove godine je izmena piramide ishrane, izdata u okviru novih smernica Ministarstva zdravlja Sjedinjenih Američkih Država. Pojedinac ostaje sa logično nametnutim pitanjem: „A šta ja sada da jedem?“ - opisuje prof. dr Banko i dodaje da i sam Crawford, opisujući heltizam, naglašava da samokontrola i samokritika održavaju „tinjajuću“ anksioznost povezanu sa zdravljem: „Šta ja to radim pogrešno?“.

Prerano osuđujemo lekove za mršavljenje

Tako, kaže prof. dr Ana Banko, komercijalizacija zdravlja raste sve većom ponudom proizvoda i usluga koji obećavaju dugovečnost. Razvija se neki vid sofisticirane socijalne kontrole, bez prisile, jer je odgovornost prebačena na pojedinca:

- Ali, kada je reč o lekovima za mršavljenje, i tu smo skloni da prerano osuđujemo. Ne osuđujemo mi mršavljenje kao takvo, već ono što vidimo kao prečicu koja zaobilazi utemeljenu, odričuću, dugotrajnu posvećenost. I eto diskriminacije. Jer, ukoliko zanemarimo zloupotrebu ovih lekova, oni danas ne zamenjuju zdravu ishranu ili fizičku aktivnost, oni zauzimaju mesto prevencije brojnih bolesti koje proizilaze iz gojaznosti. Moglo bi se i ovako reći: „Da li osoba koja ne uspeva da smrša isključivo vežbanjem i dijetama zaslužuje nužno da pati od bolesti koje se danas mogu prevenirati lekovima protiv gojaznosti?“ Jer, u drugim domenima zdravlja ovakvo poređenje zvučalo bi daleko surovije: „Da li osoba koja puši ne zaslužuje lečenje ukoliko dobije karcinom pluća?“

Od smrti Metjua Perija do simptoma koji povezuje Hitlera, Angelu Merkel i Salvadora Dalija

Veoma zanimljivo poglavlje povezuje poznate ličnosti sa ličnim bolestima i dijagnozama. Po kom principu ste birali one čijim ste se bolestima pozabavili i više nam ih približili? Veoma mudro ste, čini mi se, postavili granicu između informisanja i podizanja svesti sa jedne, i medijske spektakularizacije bolesti sa druge strane, čemu smo više nego ikada izloženi.

- Odabir je, sa jedne strane, diktirala aktuelnost vezana za poznatu ličnost. Tako su smrt Metjua Perija i nastup Selin Dion na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu pokrenuli važne zdravstvene teme, ali i emocije. Zatim je bilo je i brojnih dezinformacija, ili onoga što prostim jezikom nazivamo trač. Zato su se u tekstu i našle teme poput ozempika, botoksa ili dermalnih filera. Međutim, lako je širiti neistine, ali je važno vratiti se na nauku, podatke kliničkih studija i podsetiti se na zanemarivanje percepcije leka. A svaki lek ima svoje indikacije, doziranja, kontraindikacije, neželjena dejstva. Neadekvatna upotreba, samodoziranje, ili zloupotreba mogu voditi štetnom ili neželjenom efektu. I tu obično I nastaju tračevi. Ostale teme vezane za poznate ličnosti u knjizi pokretala je aktuelnost same zdravstvene teme. Nisu li ličnosti poput Angele Merkel, Adolfa Hitlera, Majkla Foksa i Salvadora Dalija, dovoljno intrigantne? Zdravlje svih pobrojanih pojedinaca obeležio je tremor. Opis ovakvog simptoma bolesti, kroz prizmu mnogih istorijski važnih ili zabeleženih događaja, slikovitiji je čitaocu, i lakši za poistovećivanje.

Plastika je već u našoj krvi: Preskačući redove, preskačemo suštinu

Kada kažete da je plastika već u našoj krvi, imate li straha da će jedan (verovatno manji) deo čitalaca to shvatiti kao upozorenje, drugi kao relativizaciju, a treći kao još jedan model panike da gotovo sve oko nas danas može da izazove maligne ili druge bolesti?

- Upravo su to i razlozi pisanja ove knjige. Vrlo često bežimo od razumevanja fenomena zdravlja. Naslovi su baš onakvi kakvi ste ih opisali, a često upijamo samo naslove, predviđamo sadržaj, te čitamo preskačući redove. A preskačući redove, preskačemo suštinu. Jer danas u svemu biramo prečice. Ali, u zdravlju nema prečica. Nema garancije. Zato je razumevanje esencijalno. Zato je razgovor sa lekarom važan. Zato “samoprepisivanje terapije” a pod uticajem sadržaja društvenih mreža ne može biti baš pouzdan metod lečenja - jasna je prof. dr Banko.

Kako ćemo vratiti poverenje u vakcine i prekinuti sa senzacionalizmom: Nauka ne mora uvek da bude glasna

Vakcine su medicinsko dostignuće koje je činjenično promenilo svet kakav poznajemo, ali je nekontrolisani protok neproverenih informacija otvorio prostor za bumerang efekat i jačanje glasa protivnika činjenica zasnovanih na naučnim dokazima. Da li smo svi pomalo doprieli tome - mediji, jer su mnogi poklekli pred širenjem spektakularnih a spornih sadržaja, ali i struka, jer niste bili dovoljno glasni? Zašto je poverenje u nauku danas toliko krhko i kako ćemo ga povratiti - verujete li da je Vaša knjiga jedan od načina za to?

- Svi smo doprineli, i svi još doprinosimo tome. Znate li da je blizu polovine teorija zavera u oblasti zdravlja zasnovano samo na jednoj temi? Pogađate, temi vakcinacije. Zašto? S jedne sgtrane jer se imunizacija vrši na zdravoj deci, a sa druge, jer bolesti koje sprečava imunizacija uglavnom i ne poznajemo. A teško se boriti protiv nepoznatog protivnika. Senzacionalizam donosi preglede, lajkove, slavu, novac. Ali, senzacionalizma će uvek biti. Ne mora nauka da bude “glasna”. Jer od svakog glasa ima i onaj glasniji. Nije li zato unapred “izgubljena bitka” ona u kojoj se nauka nadglašava sa pseudonaukom? Ko bi tu uopšte išta “čuo”? Knjiga jeste jedan od načina da se fenomeni razumeju, da jednostavan jezik prati naučne podatke, i da nema subjektivnih zaključaka. Umesto njih, tekstove često prožimaju pitanja, i to baš ona koja bi postavio svako od nas - objašnjava naša sagovornica.

Ključna poruka za čitaoce: Znanje je moć

Kada biste morali da izdvojite jednu poruku koju biste želeli da svaki čitalac ponese i usvoji nakon čitanja Heltizma, šta bi to bilo?

- U vremenu u kojem se o zdravlju neprestano i svuda govori, razumevanje i naučna utemeljenost najmanje su jednako važni kao sama informacija. Verujem da znanje ima najveću vrednost onda kada se deli, i to tako da bude razumljivo svima. Lako je osuđivati, naročito onda kada kažemo: ”Ako si bolestan sam si kriv jer nisi dovoljno vodio računa o svom zdravlju, ili si pogrešne odluke po tom pitanju donosio”. Međutim, daleko teže je saslušati i razumeti. Jer znanje je moć.

Šta bi, po Vašem mišljenju, značilo biti istinski, činjenično i svrsishodno zdravstveno opismenjena osoba u ovo vreme?

- To bi svakako bio onaj pojedinac koji kritički može da razdvoji pouzdanu i naučno zasnovanu informaciju i njen izvor od dezinformacije, da zna kada treba da se obrati zdravstvenom radniku i da razume njegova uputstva. Na kraju, takav pojedinac bi pre svega morao biti otvoren za razumevanje, a kako bi mogao da proceni koristi i rizike različitih zdravstveniih izbora - rekla je u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Ana Banko.

(eKlinika.rs)