Dr Brborović: Pušač ne mora sve da izdrži sam, podrška je važna i nakon šest meseci bez cigareta

Potpuni prestanak pušenja najviše koristi zdravlju. Međutim, za odraslog dugogodišnjeg pušača koji uprkos pokušajima ne uspeva da ostavi cigarete, potpuni prelazak na proizvod bez sagorevanja duvana može biti manje štetan izbor.

Prof. dr Ognjen Brborović godinama nije pušio. Počeo je tokom studentskih dana, prvi put prestao kada je dobio dete, jedno vreme koristio elektronske cigarete, a zatim nekoliko godina bio potpuno bez nikotina. Verovao je da su cigarete ostale iza njega, sve dok u trenutku velikog stresa, tokom zemljotresa u Zagrebu, nije od komšije zatražio jednu.

Već narednog dana ponovo je pušio kutiju cigareta.

– Nije prošao ni jedan dan, a već sam se vratio na kutiju cigareta. To je za mene bilo otrežnjujuće iskustvo – kaže dr Brborović.

Njegovo iskustvo pokazuje koliko nikotinska zavisnost može biti uporna i zašto se povratak cigaretama može dogoditi čak i posle nekoliko godina. Okidač može biti stres, alkohol, društvo pušača ili naizgled bezazlena pomisao da jedna cigareta neće ništa promeniti.

O tome zašto je potpuno ostavljanje cigareta najbolji izbor, ali i šta može da uradi dugogodišnji pušač koji uprkos pokušajima ne uspeva da prestane i da li su , za eKliniku govori prof. dr Ognjen Brborović, specijalista javnog zdravlja i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.

Zavisnost ne nestaje uvek kada prestane želja za cigaretom

Prvih nekoliko nedelja ili meseci bez cigareta često se smatra najtežim delom odvikavanja. Međutim, prestanak pušenja nije završen onog trenutka kada prođu simptomi nikotinske apstinencije. Navike, emocionalne veze sa cigaretom i situacije u kojima je osoba ranije pušila mogu ostati snažni okidači.

Zato podrška ne bi trebalo da prestane čim neko uspe da izdrži nekoliko meseci bez duvana.

– Osobu koja je prestala da puši ne bi trebalo zaboraviti posle prvih šest meseci. Podrška može biti potrebna i kasnije, upravo kada se učini da je zavisnost potpuno pobeđena – objašnjava dr Brborović.

Povratak cigaretama ne znači da je sav prethodni trud izgubljen. Trebalo bi ga shvatiti kao signal da je potrebno prepoznati okidače, ponovo napraviti plan i, ako je potrebno, potražiti stručnu pomoć.

Najveći deo štete ne potiče samo od nikotina

Nikotin i pušenje često se poistovećuju, iako nisu isto. Nikotin izaziva i održava zavisnost, može da ubrza rad srca i privremeno povisi krvni pritisak, ali najveći deo rizika od raka i teških oštećenja pluća povezan je sa duvanskim dimom i produktima sagorevanja.

Klasična cigareta sagorevanjem duvana stvara dim koji sadrži hiljade hemijskih supstanci, među kojima su brojne otrovne i kancerogene materije. One ne oštećuju samo pluća već dospevaju u krvotok i utiču na gotovo sve organe.

– Pušenje je štetno i tu nema nikakve dileme. Sagorevanjem se stvaraju brojne toksične materije, od kojih je deo kancerogen. Posledice se ne odnose samo na pluća već i na srce i krvne sudove – ističe dr Brborović.

Zbog toga pušenje povećava rizik od raka pluća i drugih malignih bolesti, srčanog i moždanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća i oštećenja krvnih sudova. Duvanski dim deluje na gotovo ceo organizam, pa je pušenje faktor rizika za veliki broj bolesti, uključujući kardiovaskularna, respiratorna i maligna oboljenja. Može da doprinese i razvoju dijabetesa tipa 2, smanjenju plodnosti, komplikacijama u trudnoći, slabljenju kostiju, oštećenju vida i sporijem zarastanju rana. Zato se njegove posledice ne mogu posmatrati samo kroz zdravlje pluća.

– Jedan deo lekara i dalje smatra da je nikotin kancerogen, ali za takvu tvrdnju nemamo naučne dokaze. To ne znači da je bezopasan. Znamo da utiče na kardiovaskularni sistem, može da povisi krvni pritisak i poveća broj otkucaja srca – objašnjava dr Brborović.

Nije više dovoljno pitati pacijenta samo da li puši

Način korišćenja nikotina poslednjih godina se promenio. Pored cigareta, koriste se elektronske cigarete, proizvodi koji zagrevaju duvan, nikotinske vrećice i medicinski odobrene zamene za nikotin.

Zbog toga odgovor „ne pušim“ ne znači nužno da osoba ne koristi nikotin.

– Danas imamo značajan broj ljudi koji koriste druge nikotinske proizvode. Iz ugla javnog zdravlja veoma je važno da procenimo koje vrste zavisnosti postoje, kako bismo mogli da prepoznamo i štetu koju mogu da izazovu – objašnjava dr Brborović.

Elektronske cigarete stvaraju aerosol zagrevanjem tečnosti koja najčešće sadrži propilen-glikol, glicerin, nikotin i arome. Proizvodi sa zagrevanim duvanom koriste pravi duvan, ali bez klasičnog sagorevanja, dok se iz nikotinskih vrećica nikotin apsorbuje preko sluzokože usne duplje.

– Novi proizvodi razlikuju se prema načinu unošenja nikotina i količini štetnih materija kojima je korisnik izložen. Najvažnija razlika jeste da li dolazi do sagorevanja, jer klasične cigarete upravo zbog dima nose najveću štetu – kaže dr Brborović.

Ipak, manja izloženost pojedinim štetnim materijama nije isto što i nepostojanje rizika. Nijedan od ovih proizvoda nije bezopasan, a za neke još nema dovoljno podataka o posledicama korišćenja tokom više decenija.

Zamena ima smisla samo ako cigarete potpuno nestanu

Najbolji izbor za zdravlje jeste potpuni prestanak pušenja. Ipak, deo dugogodišnjih pušača ne uspeva odmah da ostavi cigarete, čak ni posle više pokušaja.

Za odraslu osobu koja bi inače nastavila da puši, potpuni prelazak na proizvod bez sagorevanja može da smanji izloženost ugljen-monoksidu i delu otrovnih materija iz duvanskog dima. To, međutim, ne znači da je osoba postala nepušač niti da se oslobodila nikotinske zavisnosti.

– Ako osoba ne može odmah da ostavi pušenje, prelazak na proizvod bez sagorevanja može biti korak ka smanjenju štete. Ali krajnji cilj trebalo bi da bude potpuni prestanak korišćenja cigareta, a zatim, kada je moguće, i nikotina – ističe dr Brborović.

Poseban problem predstavlja istovremeno korišćenje alternativnih proizvoda i cigareta. Ako osoba tokom dana koristi elektronsku cigaretu ili nikotinske vrećice, ali nastavlja da puši, očekivana zdravstvena korist može biti znatno manja. Zamena zato ima smisla samo ako cigarete budu potpuno izbačene.

Manje štetno ne znači bezbedno

Proizvodi bez sagorevanja nisu namenjeni nepušačima, deci i mladima. Osoba koja ne puši nema zdravstvenu korist od započinjanja korišćenja elektronskih cigareta, zagrevanog duvana ili nikotinskih vrećica.

Posebno zabrinjava njihova upotreba među adolescentima. Arome, diskretan izgled i način predstavljanja mogu da stvore utisak da su bezazleni, iako nikotin kod mladih može brzo da dovede do zavisnosti.

– O smanjenju štete govorimo isključivo u kontekstu odraslog pušača koji bi inače nastavio da puši. To nije preporuka nepušačima, a posebno ne deci i mladima – naglašava dr Brborović.

Pušač ne mora sve da izdrži sam

Prestanak pušenja ne mora da se zasniva samo na snazi volje. Dostupni su savetovanje, podrška zdravstvenih radnika i terapije namenjene odvikavanju. U zavisnosti od zdravstvenog stanja i stepena zavisnosti, mogu se koristiti nikotinski flasteri, žvakaće gume ili pastile, alternativne zamene, kao i lekovi koje propisuje lekar.

Plan bi trebalo prilagoditi osobi, njenom zdravstvenom stanju, ranijim pokušajima odvikavanja i situacijama koje je najčešće vraćaju cigaretama.

Korist od prestanka postoji u svakom životnom dobu, bez obzira na to koliko je dugo neko pušio. Rizik od pojedinih kardiovaskularnih bolesti počinje da opada relativno brzo, dok se opasnost od raka i drugih bolesti smanjuje postepeno, tokom narednih godina i decenija.

– Najbolje je potpuno prestati. Ako osoba to trenutno ne može, važno je da ne odustane na pola puta. Potpuno udaljavanje od cigareta može biti prvi korak, a konačni cilj ostaje život bez duvanskog dima i nikotinske zavisnosti – zaključuje prof. dr Ognjen Brborović.

(eKlinika.rs)