Antibiotik koji se koristi kod teških infekcija povezan sa mogućim porastom smrtnosti

Cefepim je antibiotik koji se koristi kada se lekari suoče sa ozbiljnim, ponekad životno ugrožavajućim bakterijskim infekcijama. Nova analiza ukazala je na mogući mali porast smrtnosti među pacijentima koji su primali ovaj lek. To ne znači da ovaj antibiotik treba izbegavati, već da izbor pacijenta, odgovarajuća doza i praćenje neželjenih dejstava moraju biti veoma pažljivi.

Kod teških infekcija lekar često nema vremena da čeka konačan rezultat mikrobioloških analiza. Lečenje mora da počne brzo, naročito kod sepse, ozbiljne pneumonije ili infekcije kod osobe čiji je imunski sistem oslabljen.

Zato je važno da postoje antibiotici širokog spektra, poput cefepima, koji mogu da deluju na veći broj bakterija, uključujući Pseudomonas aeruginosa i pojedine gram-negativne bakterije otporne na neke druge antibiotike. Kada stignu rezultati antibiograma, terapija se po potrebi menja ili usmerava na tačno utvrđenog uzročnika.

Cefepim pripada cefalosporinima četvrte generacije i uglavnom se daje u bolničkim uslovima. Koristi se za lečenje ozbiljne pneumonije, komplikovanih infekcija mokraćnih puteva i drugih teških bakterijskih infekcija. Važan je i kod febrilne neutropenije, hitnog stanja koje podrazumeva povišenu temperaturu i veoma mali broj neutrofila, belih krvnih zrnaca koja pomažu organizmu da se bori protiv infekcija.

Šta je pokazalo novo istraživanje

Sistematska analiza objavljena u časopisu JAMA Network Open obuhvatila je 110 randomizovanih kliničkih studija sa 22.608 dece i odraslih. Istraživači su uporedili smrtnost među pacijentima koji su dobijali cefepim i onima lečenim drugim beta-laktamskim antibioticima.

Među 11.726 pacijenata koji su primali cefepim umrlo je 778, odnosno 6,6 odsto. U grupi od 10.882 pacijenta lečena drugim antibioticima zabeležena su 674 smrtna ishoda, odnosno 6,2 odsto.

Apsolutna razlika iznosila je 0,4 procentna poena, što znači četiri dodatna smrtna ishoda na 1.000 lečenih pacijenata. Ovaj podatak ne dokazuje da je cefepim izazvao te smrti.

Istraživači su izračunali da postoji 94,4 odsto verovatnoće da su izgledi za smrt bili nešto viši uz cefepim. To nikako ne znači da je cefepim povećao smrtnost za 94,4 odsto. Procenjena razlika bila je mnogo manja, a statistički raspon rezultata uključivao je i mogućnost da stvarne razlike nema.

Kada su analizirane samo 73 objavljene i stručno recenzirane studije, signal mogućeg rizika bio je izraženiji. Primećen je kod odraslih, ali ne i kod dece, a najuočljiviji je bio među pacijentima sa febrilnom neutropenijom.

Zašto rezultat ne daje konačan odgovor

Pacijenti koji dobijaju cefepim uglavnom su teško bolesni. Mnogi imaju ozbiljne infekcije, maligne bolesti ili znatno oslabljen imunski sistem. Smrtni ishod zato može biti posledica osnovne bolesti, infekcije, komplikacija lečenja ili više faktora istovremeno.

Dr Mark Sigel, medicinski analitičar koji nije učestvovao u istraživanju, podseća da je febrilna neutropenija sama po sebi povezana sa visokim rizikom od smrti. Zbog toga je, kako objašnjava, teško utvrditi da li cefepim taj rizik smanjuje ili ga u nekim okolnostima možda povećava.

Studije uključene u analizu razlikovale su se prema bolestima pacijenata, dozama cefepima i antibioticima sa kojima je ovaj lek poređen. Mnoge su sprovedene pre više godina, kada su doziranje i lečenje teških infekcija izgledali drugačije nego danas.

Objavljene i neobjavljene studije nisu dale potpuno iste rezultate. Zbog toga stručnjaci iz pratećeg komentara u časopisu JAMA Network Open novi nalaz opisuju kao signal koji treba ozbiljno ispitati, ali ne kao konačnu presudu o cefepimu.

Doza može da bude ključna

Jedno od mogućih objašnjenja jeste neodgovarajuća količina leka u organizmu. Ako je doza preniska, antibiotik možda neće uspešno suzbiti infekciju. Ako je previsoka, cefepim može da se nakupi, naročito kod pacijenata čiji bubrezi ne rade dobro.

Prevelika koncentracija cefepima može da izazove neurotoksičnost, odnosno štetno delovanje na nervni sistem. Mogu se pojaviti zbunjenost, poremećaj svesti, trzaji mišića i epileptični napadi, uključujući napade bez uočljivih grčeva.

Zbog toga se doza prilagođava funkciji bubrega, težini infekcije i osetljivosti bakterije. Dr Sigel smatra da i premala i prevelika doza mogu biti povezane sa lošijim ishodom, pa problem možda nije samo u antibiotiku, već i u načinu njegove primene.

Cefepim i dalje ima važno mesto u lečenju

Autori istraživanja nisu preporučili povlačenje cefepima niti njegovo izbacivanje iz smernica. Ovaj antibiotik može biti veoma važan, a u određenim situacijama i životno važan, kada je potrebno brzo delovati protiv ozbiljne infekcije.

Lekari zato moraju da procene odnos koristi i rizika za svakog pacijenta, izaberu odgovarajuću dozu, prate funkciju bubrega i obrate pažnju na moguće neurološke simptome. Kada se utvrdi uzročnik infekcije, terapiju treba prilagoditi rezultatu antibiograma.

Nova analiza ne poručuje da je cefepim „opasan antibiotik”. Ona upozorava da ni veoma koristan lek nije bez rizika i da njegova bezbednost zavisi od pravilno postavljene indikacije, tačnog doziranja i pažljivog nadzora pacijenta.

Pacijenti ne bi trebalo da odbijaju ili prekidaju propisanu terapiju. Kod teških bakterijskih infekcija kašnjenje ili neodgovarajuće lečenje može biti daleko opasnije od mogućeg rizika koji je ovo istraživanje zabeležilo.

(eKlinika.rs)