Kada prijateljstvo živi samo dok ga vi održavate: Zašto se druga strana naljuti kada prestanete da zovete

Vi zovete da čujete kako je. Vi pitate šta ima novo, pamtite važne datume i prvi se javljate kada znate da joj nije lako. Druga osoba se razgovoru obraduje, možda vam čak govori koliko joj značite, ali vas gotovo nikada ne pozove prva. A kada se umorite i prestanete, ne pita se da li vas je povredila, već se naljuti što ste se „udaljili“.

Nije problem u tome da prijatelji vode evidenciju ko je koga poslednji pozvao. Bliski odnosi ne bi trebalo da liče na knjigovodstvo u kojem svaka poruka i svaki poziv moraju da budu uzvraćeni istog dana. U zdravom prijateljstvu postoje periodi kada jedna osoba daje više jer druga prolazi kroz bolest, gubitak, porodične probleme ili jednostavno težak životni period.

Problem nastaje kada privremena neravnoteža postane trajno pravilo, a briga jedne osobe nešto što se podrazumeva.

Ne boli propušten poziv, već ono što on počinje da znači

Osoba koja se stalno prva javlja obično to u početku ne radi zato što mora. Zove jer joj je stalo, jer je radoznala, brižna i želi da sačuva bliskost. Međutim, posle mnogo meseci ili godina može da počne da se pita: „Da li bi ovaj odnos uopšte postojao kada bih ja prestala da ga održavam?“

Tu više nije reč o jednom telefonskom pozivu. Javlja se osećaj da druga osoba rado prima pažnju, ali ne oseća potrebu da je sama pruži. Da voli razgovore, ali ne preuzima odgovornost za njihovo postojanje. Da ste joj važni kada ste dostupni, ali ne toliko da bi se sama setila da proveri kako ste.

Upravo zato neravnoteža ume toliko da zaboli. Čovek ne broji pozive zato što je sitničav, već zato što kroz njih pokušava da pronađe dokaz da je odnos važan obema stranama.

Pregled  38 radova o prijateljstvu odraslih pokazao je da su kvalitet odnosa, druženje, uzajamna podrška i trud uložen u održavanje prijateljstva povezani sa većim osećajem blagostanja. Autori prijateljstvo opisuju kao dobrovoljan i uzajaman odnos u kojem važnu ulogu imaju pouzdanost, poverenje, emocionalna sigurnost i osećaj da smo drugoj osobi važni.

Zašto se naljuti osoba koja nikada ne zove prva

Kada jedna osoba godinama pokreće svaki kontakt, stvara se obrazac. Ona postaje „motor“ prijateljstva, dok se druga navikava da odnos postoji bez njenog truda.

Zato prestanak poziva za nju ne mora da izgleda kao razumljiva posledica dugotrajne neravnoteže. Može ga doživeti kao naglu promenu, odbacivanje ili kaznu. Umesto da pomisli: „Možda je umorna od toga da se samo ona javlja“, pita se: „Šta joj je sada? Zašto me više ne zove?“

Takva reakcija može da ima nekoliko objašnjenja. Neki ljudi su pasivni u odnosima i navikli su da drugi preuzimaju inicijativu. Neki veruju da njihova radost kada ih pozovete dovoljno pokazuje da im je stalo. Drugi se teško javljaju prvi zbog straha da će smetati ili biti odbijeni. Postoje i oni koji su jednostavno prihvatili vašu pažnju kao nešto što im pripada.

Ipak, postoji važna razlika. Osoba kojoj je stalo možda zaista nije svesna neravnoteže, ali će želeti da vas čuje kada joj objasnite kako se osećate. Osoba kojoj je važnija pogodnost nego uzajamnost verovatnije će umanjiti vaš doživljaj, optužiti vas da „pravite problem ni iz čega“ ili zahtevati da nastavite po starom.

Ljutnja zato ponekad ne znači da joj nedostajete vi, već da joj nedostaje ono što ste joj redovno pružali.

Nije svako ćutanje dokaz da prijateljstvo nije iskreno

Bilo bi pogrešno zaključiti da prijateljstvo nije pravo samo zato što se jedna osoba ređe javlja. Ljudi nemaju isti odnos prema telefonu, istu količinu slobodnog vremena niti isti način pokazivanja bliskosti.

Neko vas možda retko zove, ali se pojavi kada vam je teško. Drugi ne šalje poruke bez posebnog razloga, ali pamti šta ste mu rekli i iskreno se angažuje kada se vidite. Treći je brižan, ali povučen i plaši se da drugima ne bude teret.

Zato odnos ne treba procenjivati na osnovu jednog ponašanja, već šire slike:

• Da li ta osoba pokazuje interesovanje za vaš život ili uglavnom govori o sebi?
• Da li vas sasluša kada je vama teško?
• Da li se pojavljuje kada vam je potrebna?
• Da li prihvata vaše granice?
• Da li pokušava da vas razume kada kažete da ste povređeni?
• Da li odnos postoji i kada ga vi neko vreme ne pokrećete?

Poslednje pitanje često daje najiskreniji odgovor. Ako se povučete, a nastane potpuna tišina, moguće je da niste prekinuli prijateljstvo, već ste samo prestali sami da ga nosite.

Prijateljstvo ne mora uvek da bude pola-pola, ali ne može stalno da bude sto prema nula

Umesto tihog testa i čekanja koliko će vremena proći pre nego što se prijatelj javi, poštenije je reći šta vas boli:

„Volim naše razgovore, ali primećujem da ih gotovo uvek ja pokrećem. Ponekad se zbog toga osećam kao da ti naše prijateljstvo nije podjednako važno.“

Takva rečenica nije optužba niti zahtev da vam neko podnosi izveštaj o broju poziva. Ona drugoj osobi pruža priliku da vidi ono što možda nije primećivala. Važnije od njenog prvog opravdanja biće ono što će uraditi kasnije. Izvinjenje bez promene ponašanja može privremeno da umiri povredu, ali ne vraća ravnotežu. Pravi odgovor vidi se u spremnosti osobe da ubuduće i sama napravi korak.

Ako se naljuti samo zato što više ne želite da budete jedini koji održava odnos, to ne znači automatski da ste učinili nešto loše. Moguće je da ste samo promenili pravilo koje je njoj odgovaralo.

Kada treba pustiti prijateljstvo koje više ne ide

Ne treba prekidati prijateljstvo zato što je neko jednom zaboravio da se javi ili prolazi kroz period u kojem nema dovoljno snage za druge. Ali ako ste više puta iskreno rekli šta vas povređuje, a druga osoba i dalje očekuje vašu pažnju bez spremnosti da išta promeni, možda više ne čuvate prijateljstvo, već naviku.

Pre nego što se udaljite, postavite sebi nekoliko pitanja:

• Da li se posle kontakta sa tom osobom osećate voljeno i mirno ili uglavnom iscrpljeno i nevažno?
• Možete li otvoreno da kažete šta vam smeta, a da ne budete ismejani ili proglašeni preosetljivim?
• Da li druga osoba pokazuje makar malu spremnost da promeni ponašanje?
• Da li ostajete zato što vam je odnos i dalje drag ili zato što vas plaše krivica, samoća i zajednička prošlost?
• Čuvate li stvarno prijateljstvo ili samo uspomenu na ono što je nekada bilo?

Prekinuti prijateljstvo ne mora da znači svađu ili dramatičan razgovor. Ponekad je dovoljno da prestanete da ga održavate po svaku cenu i prihvatite da nekada bliska osoba dobije drugačije mesto u vašem životu.

Ako se odnos ugasi čim vi prestanete da ulažete sav trud, to može biti bolno, ali i oslobađajuće. Ne odustajete od prijatelja zato što više ne zovete prvi, već od uloge u kojoj ste jedini bili zaduženi da prijateljstvo postoji.

Da li ste ikada prestali prvi da se javljate i tada shvatili koliko je vaše prijateljstvo zaista bilo uzajamno? Podelite svoje iskustvo sa nama.

(eKlinika.rs)