Učestala potreba za mokrenjem nije uvek posledica preteranog unosa tečnosti. Ovo stanje može biti posledica više faktora, pa i onih koje nekada nismo u stanju da kontrolišemo. Jača potreba za mokrenjem nije izražena samo tokom dana, već i u noćnim satima. Sindrom hiperaktivne bešike, uglavnom, nije praćen infekcijom urinarnog sistema, niti ozbiljnom bolešću. Pored loših navika, neodložna i česta potreba za mokrenjem, može biti isprovocirana i nekim razlozima psihičke prirode.
Prekomerna aktivnost i/ili preosetljivost mišića detruzora
Iza jake potreba za mokrenjem u nekim slučajevima mogu da budu bolesti kao što su moždani udar i povrede kičmene moždine. Ovakva bešika zove se i neurogena bešika. Učestala potreba za mokrenjem ipak uglavnom nije neurogenog porekla. Veruje se da je stanje povezano sa prekomernom aktivnošću i/ili preosetljivošću mišića detruzora, to jest zida bešike.
Detruzor može da se opusti i bude svojevrsni rezervoar, kada se kontrahuje bešika se prazni. S druge strane urinarni sfikter deo je mišića karličnog dna, on je stisnut dok se detruzor opušta, na ovaj način moguće je punjenje bešike. Kada se bešika prazni detruzor se kontrahuje, a sfinkter opušta.
Kada bešika normalno radi, mišić detruzora počinje da se kontrahuje kada je bešika otprilike napola puna. Sve ovo nam omogućava dobru kontrolu i pruža mogućnost da odemo na vreme u toalet. Kod suviše aktivne bešike, detruzor će se kontrahovati ranije, što će sve imati za posledicu učestalo i neodložno mokrenje.
Zašto se javlja učestala potreba za mokrenjem
Pojedina istraživanja navode da je suviše aktivna bešika posledica čestih infekcija urinarnog trakta, posebno kod žena. Na učestalu potrebu za mokrenjem deluju i stanja kao što su prolaps karličnih organa, uvećana prostata, koja može direktno da pritiska bešiku.
Nizak nivo estrogena kod starijih žena može da utiče na strukturu i funkciju mišića detruzora i uretralnog sfinktera. Učestalo mokrenje se javlja i kod kamena u bubregu ili kamena u bešici, kod upotrebe urinarnog katetera, posle višestrukih vaginalnih porođaja.
Delovanje lekova i bolesti
Naše navike mogu da deluju na ovaj sindrom, one neće direktno izazvati probleme, ali biće jak faktor rizika koji može izazvati iritaciju bešike. Gojaznost, nekontrolisana upotreba kofeina, ali i preteran unos tečnosti izazivaju potrebu za čestim mokrenjem. Studije tvrde da samo za 25 odsto manji unos tečnosti može smanjiti potrebu za mokrenjem i nokturiju. Rizik od ovog poremećaja veći je i kod osoba koje konzumiraju velike količine alkoholnih pića. Na potrebu za mokrenjem deluju i lekovi diuretici
Moždani udar, operacija karlice ili prostate, povrede kičme, dijabetes, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest često imaju za posledicu i učestalu potrebu za mokrenjem.
Kako kontrolisati rad bešike?
Suviše aktivna bešika je frustrirajuće stanje, koje je nekada teško otkriti i lečiti. Udruženje američkih urologa (American Urological Society) navodi da se dobra kontrola nad bešikom može povratiti posle jedne godine lečenja.
Savet je da ispraznimo bešiku čim se probudimo, idemo u toalet u određeno vreme i da ne žurimo. Preporuka je da kada završimo sačekamo nekoliko trenutaka, jer je moguće da je deo urina još u bešici.
Invazivni načini lečenja
Ukoliko lekovi i terapija ne dovedu do rezultata savetuju se minimalno invazivni tretmani kao što su botoks, sakralna neuromodulacija i perkutana stimulacija tibijalnog nerva, za koje se pokazalo da smanjuju teške simptome za 80 do do 90 odsto.
Stručnjaci ukazuju da botulinum toksin A (Botox) ponekad može pomoći u ublažavanju simptoma na nekoliko meseci. Dodaje se da se simptomi inkontinencije mogu poboljšati nakon injekcija, a sama primena nije bez rizika. Lekari navode da botulinum toksin A nije licenciran za lečenje urgentne inkontinencije ili sindroma hiperaktivne bešike, a ni dugoročni učinci nisu do kraja poznati.
Veruje se i da stanja kao što su stres i anksioznost nekada dovode do hitne potrebe za uriniranjem. Kisele namirnice, začinjena jela, vitamin C mogu blago da iritiraju bešiku i uslove jaču potrebu za mokrenjem.
