Nevoljno curenje urina čest je zdravstveni problem, može da bude posledica bolesti urinarnog trakta i loših navika. Veruje se da svaka četvrta osoba u jednom periodu života ne može dobro da kontroliše bešiku. Ovaj problem u bitnoj meri remeti kvalitet života i moguće je da do neprijatnosti dođe posle kijanja ili smeha.
Nevoljno curenje urina češće je kod žena
Nevoljno curenje urina može da bude posledica stresne inkontinencije i urgentne inkontinencije. Stresna urinarna inkontinencija dovodi se u vezu sa pojačanim naporom ili stresom. Lekari kažu da svaka aktivnost pri kojoj dolazi do jačeg pritiska na trbušnu duplju, kao što su kijanje, smejanje, vežbanje, fizička aktivnost… u ovim uslovima dovodi do nevoljnog curenja urina.
Stresna inkontinencija češća je kod žena nego kod muškaraca. Javlja se posle trudnoće, u menopauzi, može da bude posledica prekomerne telesne težine, upotrebe nekih medikamenata, povrede uretre (mokraćne cevi), operacije u predelu karlice i prostate kod muškaraca.
Ženama se savetuje da pokušaju da kontrolišu stanje Kegelovim vežbama koje jačaju mišiće karličnog dna. Potrebno je da se izbegava kofein i alkohol, održava zdrava telesna težina.
Šta kada je uvek hitno?
Kod urgentne inkontinencije, nevoljno curenje urina nastaje i bez prethodnog napora. Osoba mora da prekine bilo kakvu aktivnost i da odjuri u toalet.
– Situacija je veoma neprijatna, pacijenti nisu u stanju da zaustave urin, a veš je često mokar dok dođu do toaleta – kaže urolog dr Sovrin M. Shah sa Icahn School of Medicine, Mount Sinaiu Njujorku.
Urgentna inkontinencija je posledica loše kontrole nad bešikom. Mišić mokraćne bešike se učestalo kontrahuje, a mozak dobija impuls da postoji potreba za mokrenjem čak i kada bešika nije puna. Ovaj problem je češći kod starijih osoba i može da se desi kada najmanje očekujemo.
Neprijatno oticanje mokraće može da se dogodi dok osoba spava, posle konzumacije vode, nekada je dovoljno da pacijent čuje samo šum vode. Leči se na sličan način kao i stresna urinarna inkontinencija, moguća je i primena lekova. Kod jednog broja pacijenata, u 16 do 19 odsto slučajeva, moguće je preplitanje sindroma stresne i urgentne inkontinencije.
Kako da pokušamo da kontrolišemo nevoljno curenje urina?
Pacijentima se savetuje da pokušaju da kontrolišu probleme izbegavanjem unosa tečnosti pre spavanja ili fizičke aktivnosti. Potrebno je da gojazne osobe regulišu telesnu težinu, jer je kod gojaznih osoba pri fizičkom naporu jači pritisak na trbušnu duplju. Nepravilna ishrana sa malo biljnih vlakana i minimalnim unosom tečnosti može da dovede do zatvora, usled čega takođe jača pritisak na stomačnu duplju i na kraju nevoljnog curenja urina.
Stanje može da bude posledica infekcije ili povrede kičme
Nevoljno curenje urina je jedan od simptoma upale bešike i mokraćnih kanala. Upala je uglavnom posledica infekcije bakterijom Ešerihija koli.
Urinarna inkontinencija može da se javi i kod osoba koje dugi niz godina imaju lošu naviku da odlažu potrebu za mokrenjem. Vremenom usled zadržavanje urina može da dođe do oštećenja mišića karličnog dna i urinarne inkontinencije.
Slabljenje mišića karličnog dna, posebno kod žena, dovodi do spuštanja mokraćne bešike ili materice iz svog uobičajenog mesta i problema sa nevoljnim mokrenjem.
Nevoljno curenje urina nekada je i simptom povrede kičmenog stuba najčešće nerava, posle čega dolazi do problema u prenosu signala i pojave neurogene bešike.
Lečenje
Lečenje je individualno i prilagođeno polu pacijenta i mogućim propratnim zdravstvenim problemima. Lekari nastoje da nevoljno curenje urina leče konzervativnom terapijom. Kod urgentne inkontinencije moguća je primena lekove koji jačaju kapacitet bešike i smanjuju nagon na mokrenje. Moguća je i elektrostimulaciju mišića dna karlice, lokalna terapija estrogenima kod žena. Jedan od oblika hirurškog lečenja su i injekcije botulin toksina.
