Do ubrzanog rasta prostate dolazi između 45. i 50. godine života. Upravo je uvećana prostata ili benigna hiperplazija u suštini najčešći problem kod muškaraca.
– Hiperplazija znači da je to jedan proces gde se stvarno povećava broj ćelija u samoj prostati, odnosno u njenoj centralnoj periuretralnoj zoni, i ona kreće da stvara intravezikalni pritisak, tako da mokraćna bešika ne može lepo da se isprazni. Inače, sama mokraćna bešika i prostata predstavljaju dva organa koji su u jednoj tesnoj sinergiji, tako da ako bilo koji proces pogodi jedan ili drugi organ, obično je ta ravnoteža narušena – kaže u današnjem ePodcastu dr Predrag Šainović, urolog na Univerzitetskom kliničkom centru u Mariboru.
U prošloj epizodi ePodcasta čuli smo od dr Nikole Momčilovića sve o Lečenju multiple skleroze i terapiji koja modifikuje tok bolest
Prvi simptomi koji upozoravaju na benigno uvećanje prostate
Da li je samo otežavajuće mokrenje simptom ili tu ima još simptoma kada pričamo o benignoj hiperplaziji prostate?
– Kao što smo već rekli, benigna hiperplazija prostate, obično se javljaju kod muškaraca posle četrdeset pete godine, kada se javljaju i prvi simptomi. Pre svega to se manifestuje slabim ili isprekidanim mlazom urina, osećajem nepotpunog ispražnjenja mokraćne bešike, čestim uriniranjem, noćnim uriniranjem i to su upravo i prvi simptomi koji ukazuju na benigno uvećanje prostate – kaže naš sagovornik dr Predrag Šainović.
Preventivni pregled sa 45. godina
Savet našeg sagovornika je da svaki muškarac nakon 45. godine života treba da ode na prvi pregled kod urologa, a to se naročito odnosi na one muškarce koji imaju genetsko opterećenje.
– Apsolutno posle 50. godine svi muškarci bi trebalo da dođu na pregled kod urologa. Prvo da se pogleda veličina prostate i da se napravi digito-rektalni pregled i PSA, marker za prostatu. Ima dosta pacijenata koji jednostavno odu u laboratoriju, urade vrednosti PSA i onda su mirni jer je PSA recimo četiri, a taj PSA četiri može da bude visok ukoliko je veličina prostate mala . Zato, apsolutno savetujem pregled kod urologa nakon 50. godine života – apeluje dr Predrag Šainović.
Kako se i da li leči uvećana prostata
– U terapiji benignih hiperplazija prostate prvo se kreće sa medikamentoznim lečenjem. Pacijenti uglavnom osećaju olakšanje. Ukoliko ne dođe do olakšanja sledeći korak je hirurgija. Upravo između medikamentozne terapije i hirurgije se stvorio jedan prostor za minimalno invazivnu metodu. Koja bi pacijentima omogućila da na manje invazivan način reše benignu hiperplaziju prostate. Stvorio se jedan prostor gde se u 2015. godine pojavio sistem Rezum kada je ušao u širu kliničku primenu prvo u SAD a od 2018. godini i u Evropi – kaže dr Predrag Šainović.
Kako izgleda ova procedura, koliko je vremena potrebno za oporavak i da li postoje neki neželjeni efekti i kod kojih pacijenta se rezum procedura ne bi mogla primeniti saznaćete u današnjem ePodcastu, koji se nalazi na početku teksta.
Reč, dve o gostu podcasta
Dr Predrag Šainović, specijalista urologije, rođen je u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Kraljevu, a 2007. je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Stažirao je na IKVB “Dedinju”, a specijalizaciju je završio u Sloveniji, kod mentora dr Milana Pavlovića u Univerzitetskom kliničkom centru u Mariboru. Specijalistički ispit položio je 2016. godine sa odličnom ocenom. Usavršavao se u inostranstvu iz oblasti hirurgije uretera, rekonstruktivne urologije i urološke onkologije. Posle specijalizacije ostao je da živi i radi u Sloveniji.
Jedan je od najcenjenijih urologa na Balkanu, zbog inovativne operacije ureteroplastike, koju je iz Srbije doneo u Maribor. Najveći deo dosadašnje karijere posvetio je lečenju karcinoma prostate, bešike, bubrega i uretere. Ugled i izuzetna profesionalna dostignuća donela su mu mesto predsednika Društva urologa Maribora 2020. godine.
