Koliko dugo možete da stojite na jednoj nozi? Jednostavan test otkriva kako starimo

Ravnoteža, snaga nogu i izdržljivost mogu mnogo da kažu o funkcionalnom stanju starijih osoba, ali rezultat jednog testa ne predviđa koliko ćemo živeti

Možemo li na osnovu stajanja na jednoj nozi da saznamo koliko dobro starimo? Nova studija pokazuje da ovaj jednostavan test, zajedno sa proverom snage, pokretljivosti i izdržljivosti, može lekarima da pruži dragocene podatke o zdravlju starijih osoba.

Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Network Open obuhvatilo je 13.423 osobe sa Tajvana, stare 65 i više godina. Učesnici su prošli nekoliko standardizovanih testova fizičke spremnosti, a istraživači su njihovo zdravstveno stanje pratili oko sedam godina.

Tokom tog perioda preminula je 1.631 osoba, odnosno oko 12 odsto učesnika. Oni koji su postigli najbolje rezultate na testovima ravnoteže, okretnosti, snage donjeg dela tela i kardiorespiratorne izdržljivosti imali su znatno niži rizik od smrti u poređenju sa osobama sa najslabijim rezultatima.

Stajanje na jednoj nozi povezano sa upola manjim rizikom od smrti

Jedan od najjednostavnijih zadataka bio je stajanje na jednoj nozi otvorenih očiju, najduže 30 sekundi. Učesnici sa najboljim rezultatima imali su oko 50 odsto niži rizik od smrti tokom perioda praćenja od onih sa najslabijim rezultatima. Ipak, ovaj podatak ne znači da ćemo svakodnevnim stajanjem na jednoj nozi automatski prepoloviti rizik od smrti. Studija je bila opservaciona i pokazala je povezanost, ali ne i uzročno-posledični odnos.

Dobra ravnoteža verovatno je pokazatelj očuvanog rada više telesnih sistema, mišićne snage, koordinacije, nervnog sistema, vida i sposobnosti da brzo reagujemo kada izgubimo stabilnost.

– Fizička spremnost pokazuje kako više telesnih sistema funkcioniše zajedno – objasnila je dr Li-Lin Lijang sa Nacionalnog univerziteta Jang Ming Čijao Tung na Tajvanu, jedna od autorki studije.

Prema njenim rečima, ona odražava zbirne posledice fizičke aktivnosti, bolesti i biološkog starenja. Drugim rečima, važno je ne samo koje dijagnoze osoba ima već i šta njeno telo još može da uradi.

Ustajanje, hodanje i ponovno sedanje bili su najjači pokazatelji

Najizraženija povezanost sa dužim životom zabeležena je na testu ravnoteže i okretnosti poznatom kao „ustani i kreni na 8 stopa“.

Učesnik najpre sedi na stolici, zatim ustaje, prelazi oko 2,4 metra, obilazi označeno mesto, vraća se i ponovo seda. Stariji ljudi koji su ovaj zadatak obavili najbolje imali su 59 odsto niži rizik od smrti od onih sa najslabijim rezultatima.

Istraživači su proveravali i snagu nogu tako što su brojali koliko puta osoba može da ustane sa stolice i ponovo sedne tokom 30 sekundi, držeći ruke prekrštene na grudima. Najuspešniji učesnici imali su 45 odsto niži rizik od smrti.

Kardiorespiratorna spremnost proveravana je dvominutnim podizanjem kolena do određene visine. Bolji rezultat na ovom testu bio je povezan sa 42 odsto nižim rizikom. Kada su rezultati svih sedam testova objedinjeni, petina fizički najspremnijih učesnika imala je 61 odsto niži rizik od smrti u odnosu na petinu sa najslabijim rezultatima.

Fleksibilnost sama po sebi nije bila dovoljna

Za razliku od ravnoteže, snage i izdržljivosti, veća gipkost nije nužno bila povezana sa dužim životom. Izražena ukočenost mogla je da ukaže na lošije funkcionalno stanje, ali dodatna fleksibilnost iznad nivoa potrebnog za normalno kretanje nije donosila jasnu prednost.

Rezultati su se delimično razlikovali između muškaraca i žena. Kod muškaraca su ravnoteža i okretnost bile najsnažnije povezane sa manjim rizikom, dok je kod žena snaga donjeg dela tela bila približno podjednako važna. Autori navode da bi jedan od razloga mogla da bude češća osteoporoza kod starijih žena, zbog koje očuvanje snage nogu, pokretljivosti i stabilnosti ima dodatni značaj.

Zašto je ravnoteža važna u starijem dobu

Slabljenje ravnoteže i mišića ne otežava samo vežbanje. Može da ugrozi samostalno hodanje, oblačenje, kupanje, pripremanje hrane i druge svakodnevne aktivnosti. Istovremeno raste rizik od padova, preloma, gubitka samostalnosti i dugotrajnog mirovanja, koje dodatno ubrzava gubitak mišićne mase. Zato jednostavni testovi mogu da pomognu lekarima da ranije prepoznaju osobu kojoj su potrebni ciljane vežbe, fizikalna terapija ili dodatni pregled.

Rezultat zavisi i od godina, bolesti zglobova i nervnog sistema, vida, lekova, vrtoglavice i ranijih povreda. Zbog toga jedan loš pokušaj nije dijagnoza niti razlog za paniku. Test stajanja na jednoj nozi ne bi trebalo samostalno da izvode osobe koje često gube ravnotežu, imaju vrtoglavice, slabost, nedavni prelom ili visok rizik od pada. Ako se radi kod kuće, u blizini treba da bude stabilan oslonac i osoba koja može da pomogne.

Glavna poruka istraživanja nije da jedna vežba može da produži život. Ona je mnogo realnija: očuvane ravnoteža, snaga nogu, okretnost i izdržljivost predstavljaju važne pokazatelje funkcionalnog starenja. Njihova procena može da otkrije slabljenje organizma pre nego što ono ozbiljno ugrozi sigurnost i samostalnost.

(eKlinika.rs)